Ima nečeg maltene neopisivo lepog u prizoru tebe kako spavaš. Ležiš gola ispod prekrivača, ispod koga izviruju tvoja malena stopala, tvoja leđa i ruke. Spavaš na stomaku, ruke su ti ispod glave. U san uvek utoneš gotovo neprimetno i najčešće pre mene. U jednom trenutku si budna, a već u sledećem, iako mi je bilo jasno da ćeš zaspati, iznenadim se što te vidim zatvorenih očiju.
Htela si moju kožu, htela si moje meso, na sebi, u sebi, htela si sve, dobila si i više od toga. Tvoje je, samo tvoje. Umesto usana, ljubim tvoja leđa u predelu lopatica. Da lepše spavaš, da ti tako poželim laku noć. Gledam te tako milu, mirnu i opuštenu dok se i sâm ne uspavam. Posmatram kako se pod titrajima svetlosti sveća tvoja koža ugiba u ritmu disanja. Upijam taj trenutak iznova i iznova... Dok spavaš, ja sam tvoj lični i besramni voajer. A kad se probudiš, znam šta je potrebno tvojim leđima... Ne gubim vreme.
Premda već savršena, jednom kad dođeš kod mene, ukrasićemo ih tetovažom.
A.
Oznake: arhiv
