Nećeš valjda...

Ulica nosi naziv nekog hajduka i to mi je pomalo smiješno. Malo si nalik na nekog takvog lika. Ja sam te naučila da pereš ruke u mom prisustvu više puta. Ne možeš me dirati s prlljavim rukama. Ruke moraju biti čiste i nokti podrezani i šake čvrste. Nitko me ne dira a da nema takve ruke.
Možeš mirisati na jeftine parfeme. Nikad me nije impresioniralo ništa skupo ako nisi rođen takav. Možeš mirisati na drvo i zemlju i možeš me dirati takav.
Ja volim drvo i zemlju. I miris magle. Miris izgubljenih ravnica pod njima. One me mogu dirati takve. Takve su rođene, takve su oduvijek bile.
Mene možeš dirati u nekoj ulici velikog hajduka, jer je soba tako mala i ima fen u kupatilu. Mogu da osušim vlažnu skoro mokru kosu i da popravim šminku na velikom zrcalu. Onom istom gdje si me prisilio da nas gledam dok si mi ljubio ramena. Ne obećavam da ću vidjeti istu sliku kao ti: šake na struku i usne boje krvi na koži boje mllijeka.
Proganjaju nas razne stvari, razni odrazi s one druge strane. Buka fena u pretoploj kupaonici, dok se kapi vode kližu skupa sa mnom.. prema dnu ogledala. Tako nešto. A kosa mi je sada suha, i žurim.. ne ljuti se zbog toga, samo peri ruke i ne spavaj s curama koje vole ulice hajduka.