Danas, do ovog trena nisam zaradila niti jednu jedinu kunu. Bem ti kišu i zimu i besparicu. Jedva uđoh u radnju, počela mi popodnevna smjena. Kadli. Za mnom ulazi čovjek, pijan. Ljulja se na nogama. On s jedne strane pulta, ja s druge. Naginje se prema meni preko tog pulta, ja se sve odmičem.

Započinje priču bar pet puta. Da jel bi ja njemu mogla učiniti uslugu. Ne znam, da čujem. I opet ispočetka. Da jel bi ja njemu... te da ja neću osiromašiti a on se obogatiti. Pa pita jel sam ja gazdarica radnje. I onda nepovezane rečenice. Vadi preda mnom novčanik. Iz njega mi pokazuje žuti karton, privremenu osobnu iskaznicu. Pa kaže da mu sutra stiže penzija. Onda vadi iz papirnate vrećice koju je stavio na pult nekog keramičkog slona. Pa traži sliku djeteta iz Požege kojem želi poslati paket. Pitam ga kakvu uslugu želi. Opet započinje... Bio je kod mene desetak minuta. Niti jednu rečenicu nije dovršio. Samo sam shvatila da je bio borac i logoraš. A sad je alkoholičar. Već me panika pomalo hvatala. Sama sam samcata u ovom dijelu ulice. Ak me bubne šakom u glavu il izvadi pištolj, nadrajsala sam. Ne smijem mu reći da je očito imao novaca da kupi poklon i napije se . Ne smijem mu uputiti niti prijekoran pogled, ne znam što mogu očekivati od takve spodobe. Rekoh mu da nemam novčanik i da danas nisam zaradila niti kunu. Žao mi je al ne mogu mu pomoći. Čekam dok ta informacija dopre do njegovog, alkoholom opranog, mozga. Zatreperi očima. Zaljulja se mal jače. Pokupi polako slona u vrećicu, papire u novčanik, novčanik u jaknu. Nakloni mi se teatralno, okrene na peti i pogodi otprve kvaku na vratima...

Neki dan mi je došao tip. Trijezan. Traži mog muža. Da ga on zna. Znam i ja svog muža al ne znam tipa. Da jel bi mu mogla posuditi 50 kuna. Čovjeka u životu nisam vidjela. Rekoh - Nemojte se ljutiti al ne poznam Vas. I nemam novaca. Nažalost, ne mogu Vam posuditi ništa.

Valjda odajem dojam dobro stojeće babe kojoj viri par tisućica iz novčanika. Znali su me susjedi obrtnici zamoliti da im posudim dvije ili tri tisuće. Nemam ni dvije tisuće šerafa i gedora a kamo li kuna...

Već sam vam pričala da mi dođu ljudi nešto fotokopirati pa il nemaju dovoljno novčića ili imaju neku krupnu novčanicu koju ne mogu usitniti. Samo mi jedan tip nikad nije donio novce za fotokopiranje. A imao je skupo odijelo i bahat nastup. I odmah rekao da nema novaca al da mora fotokopirati. I da će mi poslije donijeti. Moš mislit. Al svi drugi osim njega donijeli su novce, kad-tad.

...Jedva čekam da mi susjedi počnu raditi. Makedonac obećao ovaj tjedan otvoriti slastičarnu. Al nije. Nit kave nit sladoleda nit muškarca u blizini da mi priskoči u ovakvim nezgodnim situacijama. Jer mene moj prvi susjed čuva i pazi. I nikad mi nisu pijanci i sumnjivci ulazili u radnju kad je ulica bila živa i prometna.