Mili moji, odoh sutra u Zagreb. Tri je tjedna prohujalo, došlo vrijeme za treću terapiju. Po običaju, idem dan ranije da izbjegnem žurbu i prerano buđenje. Vjerojatno će i mama doći kod moje sestre pa ćemo se malo obiteljski družiti. A u petak će me nakon terapije dočekati djeca i muž. Oni kreću na put taj dan ujutro. Curke dolaze vidjeti rodbinu – kao, ali im je važnije da vide mačiće koje je tetina maca okotila prije tri tjedna.

Nadam se da se u subotu vraćam doma s novom zurkom. Idemo muž i ja po vlasulju. Navikla sam se na maramu a i na kapicu, nema razloga da se ne naviknem i na vlasulju. Ona bar neće kliziti ko marama i pritiskati ušne resice ko kapica. Išla sam opet kopati po netu i pronašla ime i točnu adresu frizeraja. I pogledala katalog. Pa čist pristojno izgledaju te perike.

Vraćam se u subotu. Ondak par dana sama sebe proučavam, da vidim hoće li biti kakvih nus-pojava. Za ovu godinu sam tada gotova s terapijom (iako je to tek pola puta). Pa se posvetim iščekivanju Božića.