ponedjeljak, 02.06.2014.

Opasnost na vidiku

Posljednja dva mjeseca sam solo. Nešto što sam zagrebao nedavno nije prošlo, probudio sam se prvog jutra u njezinom stanu i znao sam da to nije TO. Drugo takvo jutro nije se dogodilo.

Stvar bi se dala opisati jednom skraćenom rečenicom: "Mi nismo".

Neki ljudi jednostavno jesu, za neke znaš da bi mogli biti, ali mi NISMO bili. Tvrdnja bazirana na iskustvu i osjećaju. Nismo karakterom, nismo potrebama, nismo seksom.
I - da, morao sam probati da bih znao. Par susreta s kavom i poljupcem i lice koje mi se sviđa nisu mi mogli reći ono što sam trebao znati.

Soliranje se nastavilo. Prije nekoliko dana vidio sam zanimljivo, meni lijepo lice na jednoj straničici za upoznavanje. Po onom što je pisalo - iz moga grada. Prošvrljah malo po facebooku, "search" s njezinim imenom (doduše, moglo je biti i izmišljeni nick)... I pronađoh ju. Stvarno je iz moga gradića, a nemam ju u memoriji. Prvi put ju vidjeh.

Danas sam ju i sfrendao na FB. Malo smo se zatipkali, prvo o nekoj dekoraciji na staklu koju je vidjela među mojim slikama i koja joj se jako svidjela te ju je zanimalo mogu li i njoj napraviti nešto slično. Ali bilo je i neobavezne zezancije. Nasmijah ju nekoliko puta.

Već u roku par sati bio sam kod nje u stanu na kavi. Am I so fuckin' good, or what?? Pomalo čudno, netko bi rekao i naglo, ali već u početku tipkanja sve je nekako mirisalo na to. Sve je ispalo tako prirodno i tečno, normalno... Da, tako mi je normalno bilo što sam tamo. Kao da sam osjetio poziv još u onom trenutku kad sam joj na fotografiji ugledao lice.

Lice na kakva padam. Ljepuškasta, širokog osmijeha, lijepih zubi. Plava. Sitnija i vitka.

Pardon... Lice na kakva sam nekad padao. Prije tjedan dana sam ostao hladan na jednu istu takvu, jer joj fale neke daščice u glavi. Samo lijepo mi već odavno nije dovoljno.

Tako je i s ovom najnovijom princezom. Kava se odužila 2-3 sata i trebala evoluirati u večeru kad sam otišao. Moram srediti dojmove. A i nikamo ne žurim. Sve što se moglo dogoditi večeras, može se dogoditi i sutra. I biti još bolje.

Iz njezine priče i ponašanja izvukao sam neke zaključke. Treba ona nekog, očigledno. E, sad... Zbog čega? Ne trčim sa zaključkom, sve je moguće. Možda samo zbog seksa, a samo seks mi u ovom trenutku života nije baš jako privlačna opcija.

Znam samo da je za mene opasna. Preslatka mi je, lako bih se zaljubio u nju. Što je sasvim OK ako želimo isto, a katastrofalno ako ne želimo.

Zagrist ću pa ću vidjeti.

Jer, kako iz prethodnog pokušaja zaključih - dok skroz ne zagrizeš, ne možeš ni znati.