< veljača, 2012 >
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29        

Srpanj 2012 (7)
Lipanj 2012 (28)
Svibanj 2012 (39)
Travanj 2012 (10)
Ožujak 2012 (13)
Veljača 2012 (22)
Siječanj 2012 (46)
Prosinac 2011 (44)
Studeni 2011 (105)
Listopad 2011 (67)
Rujan 2011 (57)
Kolovoz 2011 (10)
Srpanj 2011 (98)
Lipanj 2011 (57)
Svibanj 2011 (235)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga Poučne priče

poučne misli,pričice i slično

Linkovi

27.02.2012., ponedjeljak

TAKAV BRAT




Mom prijatelju Polu brat je za Božić poklonio auto. Na Badnje veče kada je izašao iz kancelarije na ulicu, oko njegovih sjajnih novih kola obilazio je neki dečkić, zagledao ih i divio im se. "Da li su to Vaša kola, gospodine", upitao je.

Pol je klimnuo glavom. "Dobio sam ih od brata za Božić." Dečak je bio zapanjen: "Hoćete da kažete da Vam ih je brat dao i da Vas ona nisu koštala ni centa? Znate, želeo bih..." Oklevao je.

Pol je bio siguran da zna šta bi on želeo. Želeo bi da ima takvog brata. Ali ono što je taj dečak rekao, potreslo je Pola do srži.

"Želeo bih", nastavio je dečak, "da mogu da budem takav brat." Pol je iznenađeno pogledao dečaka, a zatim sasvim spontano zapitao: "Da li bi voleo da se provozaš u mom automobilu?"

"Kako da ne bih!"

Posle kraće vožnje, dečak se okrenuo i užarenog pogleda zamolio: "Gospodine, da li biste bili dobri da vozite do moje kuće?"

Pol se smeškao. Mislio je da zna sta dečak želi. Želi da pokaže susedima da može kući da se doveze u velikom automobilu. Međutim, Pol je ponovo pogrešio. "Molim Vas da stanete ispred onih dvaju stepenika", rekao je dečak.

Žurno se popeo. Ubrzo zatim, Pol je čuo da se vraća, ali nije išao brzo. Nosio je svog malog brata koji je bio bogalj. Stavio ga je na donji stepenik i pokazao mu kola.

"Vidiš Badi, upravo kako sam ti rekao. Brat mu ih je poklonio za Božić i nisu ga koštala ni centa. Jednoga dana ja ću ti pokloniti baš takva... i onda ćeš i sam moći da vidiš sve te lepe stvari koje se za Bozić stavljaju u izloge, a koje sam pokušavao da ti opišem."

Pol je izašao i stavio dečaka na prednje sedište u kolima. Stariji brat, blistavih očiju, popeo se pored njega, pa su njih trojica krenuli u nezaboravnu prazničnu vožnju!

Te Badnje večeri Pol je shvatio šta je Isus mislio kad je rekao: "Sretniji je onaj koji daje..."



Den Klark
iz knjige "Melem za dušu",
Narodna knjiga, 1997.

“Svi ljudi traže sreću, sa manje ili više snage i upornosti,
a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju
imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći
što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje.”
(Ivo Andrić)

23.02.2012., četvrtak

Vicevi

Mali Razgovori

Razgovaraju Joža i Štef: 'Štef, kak' ti je u braku?'
'Loše. Mislil sam da mi bu žena kuhala kao moja mama, a ona pije kao moj tata!'
------------------
Mujo i Haso u školi

Izvede učiteljica Muju pred ploču na kojoj visi zemljopisna karta: 'Mujo, nađi mi Ameriku.'
'Evo je.'
'Dobro, sjedi na mjesto.'
'Haso, tko je pronašao Ameriku?'
'Pa, Mujo!'
-------------------
Cisterna

Policija zaustavlja vozača i kaže:
Prijatelju, pa četvrti put te zaustavljam i govorim kako ti nešto curi iz kola.
A ja tebi ponovo kažem da je ovo cisterna za pranje ulica!
---------------------------------------------------
Matematika

Oženio se Mujo i poslije 3 mjeseca dobio sina.
Gleda on sumnjivo Fatu pa kaže:- Majku ti tvoju,kako dijete poslije 3 mjeseca braka?
-Pa je l’ ima 3 mjeseca kako sam se udala?-pita Fata.
-Ima.
-Pa je l’ ima 3 mjeseca kako si se oženio?
-Ima.
-Pa je l’ ima 3 mjeseca kako nosim?
-Ima. -Pa koliko je tri puta tri?
-Pa 9 -odo’ ja u kafanu da častim!
Moć ženskog uvjeravanja ne treba podcjenjivati nikada
-----------------------------------------------------------------
Mujo i kontrolni toranj

Kontrolni toranj obraća se Muji koji pilotira zrakoplovom: 'Molimo vas da nam kažete vašu visinu i položaj.'
Mujo: '180, sjedim.'
----------------------------------------
Mito i Korupcija

Koja je razlika između hrvatske i grčke tragedije?
- Za razliku od grčke tragedije, koja je zasnovana na mitu, hrvatska je zasnovana na mitu i korupciji.
--------------------------------------------
Mujo i Parking

Napio se Mujo i legao nasred parkinga. Dolazi policajac i pita ga:
- “Što to radiš čovječe?”
- “Pa zar ne vidiš da sam se parkir’o!”
- “Pa nisi ti auto!”
- “Šta te briga, nisi ni ti pauk.”
----------------------------------------
Policajac i Autobus

Zašto policajac razbija čekićem staklo u prepunom autobusu?
Mora na zahod, a na prozoru stoji natpis: 'Razbiti staklo u slučaju nužde!'
-------------------------------------------
Mujo, Haso i Matematika

Kako Mujo i Haso vježbaju matematiku?
Zbroje se pred kafićem, uđu unutra, pa se oduzmu.
-------------------------------------------------
Mujo U New Yorku

Došao Mujo u New York. Vidjevši visoke zgrade, zaustavi nekog čudno obučenog
čovjeka i upita ga:
- De ti meni, bolan, reci kako se vi penjete na ove zgradurine?
- Jednostavno - odgovara čovjek - uđeš u lift i on te odveze gore.
- Nemoj, ba, da me zafrkavaš!
Kako bi ga uvjerio, čovjek ga odvede do lifta i oni se popnu gore. Kada se
dovoljno načudio, upita ga Mujo kako se silazi dolje.
- Jednostavno - odgovara čovjek - samo skočiš i dolje si.
- Nemoj ti mene, ba...
Vidjevši da mu Mujo ne vjeruje, čovjek skoči dolje, ostane živ, i mahne Muji.
Skoči Mujo za njim i ubije se. Nakon nekoliko minuta čuje se na razglasu..
Molimo gospodina Supermana da ne zafrkava Bosance.
----------------------------------------------------
Ironija

Šta je to ironija?
- Kad si Crnogorac, a zoveš se RADIŠA!
-------------------------------------------------
Alisa U Zemlji Čudesa

Kako u Bosni kažu “Alisa u Zemlji čudesa”?
- Fata u metrou.
------------------------------------
Mujo Zna Znanje

Prode Mujo kroz crveno.
Zaustavi ga Murjak.
- “Gospodine prošli ste kroz crveno!”
- “Naravno da sam prošao kroz crveno kad se žurim.”
- “Pa kuda tako žurite?”
- “Na groblje!”
- “Zašto na groblje?”
- “Da zakopam punicu.”
- “Koju punicu?”
- “Pa mrtvu punicu, eno je u gepeku, ubio sam je!”
- Kako ste je ubili?”
- “Lijepo, s pištoljem, u ladici mi je!”
Preplaši se policajac i pozove specijalce.
Dodu specijalci, otvore bunker, a tamo ništa.
Kaže policajac:
- “Pogledajte u ladicu, ima pištolj!”
Otvore ladicu, a ono opet ništa, prazno. Kad ce Mujo: – “Gle budalu još ce reci da sam prošao kroz crveno!”
-----------------------------------------------
Frajer u Porsche i presretaci

Sredovjecni covjek kupio novog Porschea, izade na autocestu i stisne do 160, osjecajuci kako mu prosjedu vjetar mrsi kosu.
'Ovo je mrak', pomisli dodajuci još gasa.
Ali, kad je pogledao u retrovizor, ugleda iza sebe policijski auto s upaljenim rotirajucim svjetlima.
'Ma, mogu mu pobjeci', pomisli i stisne na nekih 210 km/h.
Tada pomisli: 'Što, dovraga, radim, ja sam prestar za te gluposti' i zaustavi se pored ceste, cekajuci da stigne policijski auto.
Zaustavi se policajac iza Porschea i prošece do njega: 'Gospodine, završavam smjenu za pet minuta i rado cu vas pustiti ako mi date razlog zašto ste bježali... ali neki koji još nikada nisam cuo'.
Covjek ga pogleda i rece: Prošli tjedan moja žena je pobjegla s policajcem pa sam mislio da mi je vracate'.
Pandur ga pogleda, vrati mu papire i rece: 'Hvala, Dovidenja'.
-----------------------------------------------------------
Tv ekipa i cigo

TV ekipa radi intervju sa cigom ispred nekog trgovackog centra:
- "Recite nam, da li ste bolje živjeli u Titovo doba ili sada?"
- "Bolje je bilo u Titovo doba! Nabaviš mesa, salame, kozmetike, deterdžent..."
- "A sada?"
- "Sada ništa, kamera ovde, kamera onde..."
-------------------------------------------------
Mujo i Zlatna Ribica

Upecao Mujo zlatnu ribicu, a ona mu kaže: 'Ako me pustiš, ispunit cu ti tri želje.
Mujo je pusti, pa kaže: 'Prva mi je želja da me Fata ne vara, druga, ako me i vara, da ja ne saznam, a treca, ako i saznam, da se ne sekiram puno.'
-----------------------------------------------
Hrabrost

Hrabrost je kada dodeš kuci usred noci pošteno pijan, žena te ceka sa metlom u ruci, a ti je upitaš:
'Cistiš ili se spremaš negde odletjeti?'
-------------------------------------------
Dva Prijatelja

Pricaju dvojica prijatelja:
'Kako si?'
'Ma, grozno! Prije tri tjedna djed mi je ostavio u nasljedstvo dva milijuna eura. Tjedan dana poslije umrla mi teta koju sam jako volio i ostavila mi vilu u Švicarskoj. Prošlog tjedna ode i baka koja mi je ostavila svu svoju imovinu. A ovaj tjedan - ništa pa ništa!'

Držite se svog cilja


Dana 4. jula 1952, Firenca Čedvik je bila na putu da postane prva žena koja je preplivala kanal Catalina. Ona je već osvojila engleski kanal.
Svet je gledao. Čedvik se borila protiv guste magle,vode koja ledi kosti i mnogo puta sa ajkulama. Želela je svim srcem da dosegne do obale, ali svaki put kad je pogledala kroz svoje naočare, sve što je mogla da vidi bila je gusta magla. Obale nije bilo ni na pomolu, tako da je posle mnogo muka odustala.
Čedvik je bila razočarana kada je saznala da je bila samo pola milje od obale. Ona nije bila neko ko odustaje, ali jednostavno njenog cilja nije bilo na vidiku . Loše vreme i sve poteškoće je nisu zaustavile, zaustavilo je to što nije mogla da vidi cilj. Nakon ovog pokušaja plivačica je rekla: "Ja ne želim izgovore. Ako nisam mogla da vidim kopno, mogao sam da ga napravim u svojoj glavi. "
Dva meseca kasnije, ona se vratila i ponovo plivala u Catalina kanalu. Ovog puta, uprkos lošim vremenskim uslovima, ona je imala cilj na umu i ne samo da je uspela da prepliva kanal, već je potukla muški rekord za cela 2 sata
----------------------------------------------------------------

DVE SEMENKE



Dve semenke ležale su jedna do druge u plodnoj prolećnoj zemlji. Prva semenka kaže: “Želim narasti! Želim pustiti korenje duboko u zemlju pod sobom i mladice kroz zemljinu koru iznad sebe… Želim razviti svoje nežne pupoljke da najavljuju polazak proleća… Želim osećati toplinu sunca na licu i blagoslov jutarnje rose na svojim laticama“. I tako je ova semenka narasla.

Druga je semenka rekla: “Bojim se. Pustim li korijenje u zemlju pod sobom, ne znam šta će me dočekati u mraku. A probijem li se kroz tvrdu zemlju iznad sebe, mogu oštetiti svoje osetljive mladice… Šta ako pustim svojim pupoljcima da se rastvore, a puž ih pokuša pojesti? Da se rascvetam, dete bi me možda iščupalo iz zemlje. Ne. Mnogo je bolje čekati dok ne bude sigurno.” I tako je druga semenka čekala.
Kokoš koja je čeprkala po ranoprolećnoj zemlji tražeći hranu, pronašla je semenku što je čekala i odmah je pojela.
One, koji odbijaju da rizikuju i da rastu…proguta život.
------------------------------------------

Žrtva nije uzaludna


Bila jednom izvan grada jedna kućica, gotovo straćara. Ispred nje se nalazila malena radionica s nekoliko mašina i alata, dve sobe, kuhinjom i skromno opremljenim kupatilom…

Ipak, Žoakin se nije žalio. U poslednje dve godine tesarska radionica “Sedam” postala je poznata u selu i zarađivao je dovoljno novca da ne mora dirati svoju skromnu ušteđevinu.

Tog jutra, kao i svakog jutra, digao se u pola sedam kako bi gledao izlazak Sunca. Uz sve to nije uspeo doći do jezera. Putem, na nekih dvesta metara od kuće, naišao je na ranjeno i izmučeno telo mladića.

Brzo je kleknuo i približio uho mladićevim prsima. .. Slabo, negde u dubini, jedno se srce borilo da održi ono malo života koje je ostalo u tom prljavom telu koje je zaudaralo na krv, blato i alkohol.

Žoakin je otišao potražiti kola, u koje je utovario mladića. Kad je došao kući, ispružio je telo na krevet, izrezao iznošenu odeću i pomno ga oprao vodom, sapunom i alkoholom. Momak, osim što je bio pijan, bio je divljački izudaran. Imao je posekotine na rukama i leđima, a desna mu je noga bila slomljena.

Tokom iduća dva dana čitav se Žoakinov život vrteo oko zdravlja njegovog zahvalnog gosta: lečio je i previjao njegove rane, podvezao njegovu nogu i hranio mladića pilećom supom. Kad se mladić probudio, Žoakin je bio uz njega gledajući ga pun nežnosti i zabrinutosti.

“Kako si?” upitao je Žoakin.

“Dobro.. . Mislim”, odgovorio je mladić gledajući svoje čisto i izlečeno telo. “Ko me izlečio?”

“Ja.”

“Zašto?”

“Zato što si bio ozleđen.”

“Samo zato?”

“Ne, i zato što trebam pomoćnika.”

I obojica su se od srca nasmejala.

Dobro uhranjen, naspavan i trezan, Manuel, kako se mladić zvao, odmah je povratio snagu. Žoakin ga je pokušavao naučiti poslu, a Manuel je pokušavao izbegavati posao koliko god je mogao. Žoakin je neprestano pokušavao utuviti u tu glavu iskvarenu razuzdanim životom prednosti dobrog posla, dobrog imena i časnog života. Uvek se činilo da Manuel shvata, ali dva sata ili dva dana nakon toga opet bi zaspao ili bi zaboravio obaviti zadatak koji mu je Žoakin poverio.

Prošli su meseci i Manuel se potpuno opravio. Žoakin je dodelio Manuelu glavnu sobu, udeo u poslu i pravo da se prvi kupa u zamenu za mladićevo obećanje da će se posvetiti radu.

Jedne noći, dok je Žoakin spavao, Manuel je odlučio da je šest meseci apstinencije bilo dosta i pomislio da mu jedna čašica pića u selu neće naškoditi. Za slučaj da se Žoakin noću probudi, zaključao je vrata iznutra i izašao kroz prozor ostavivši upaljenu sveću da izgleda kao da je onde. Nakon prve čaše došla je druga, a nakon nje treća, pa četvrta i još mnoge druge…

Pevao je sa svojim drugovima u pijanstvu kad su ispred vrata bara prošli vatrogasci uz zvuk sirene. Manuel nije povezivao taj događaj s onim što se zbivalo dok idućeg jutra nije teturajući došao kući i ugledao okupljenu gomilu na ulici…

Samo pokoji zid, neke mašine i alati spasili su se od požara. Sve drugo uništila je vatra. Od Žoakina su našli samo četiri-pet nagorelih kostiju, koje su pokopali na groblju ispod ploče na koju je Manuel isklesao sledeći epitaf:

“Učiniću to, Žoakine, učiniću to!”

Uz mnogo truda Manuel je ponovno sagradio tesarsku radionicu. Bio je lenj, ali sposoban, i ono što je naučio od Žoakina bilo je dovoljno da spasi posao. Uvek je imao osećaj da ga Žoakin odnekud posmatra i sokoli. Manuel bi ga se setio pri svakom bitnom događaju: na venčanju, pri rođenju prvoga deteta, kupovini prvog auta…

Petsto kilometara odatle Žoakin, živ i zdrav, pitao se je li bilo ispravno lagati, varati i zapaliti onu tako lepu kuću samo zato da spasi mladića. Odgovorio je sam sebi da jeste i nasmejao se pri samoj pomisli kako je seoska policija zamenila svinjske kosti s ljudskima…

Njegova nova tesarska radionica bila je malo skromnija od prošle, ali već je bila poznata u selu. Zvala se “Osam”.

Horhe Bukaj

KAKO SE OSLOBODITI NEGATIVNOSTI?



Negativnost je potpuno neprirodna. Ona je duševni zagađivač, i postoji duboka spona između trovanja i razaranja prirode i silne negativnosti koja se nakupila u kolektivnoj ljudskoj psihi. Nijedan drugi oblik života na ovoj planeti ne zna za negativnost, samo ljudi, baš kao što ni jedan drugi oblik života ne skrnavi i ne truje zemlju koja ga hrani. Da li ste ikada videli nesretan cvet ili hrast pod stresom? Jeste li ikada naišli na potištenog delfina, žabu koja ima problema sa samopoštovanjem, mačku koja ne može da se opusti ili pticu koja nosi u sebi mržnju i prezir? Jedine životinje koje mogu povremeno da dožive nešto slično negativnosti ili pokažu znake neurotičnog ponašanja su one koje žive u bliskom kontaktu sa ljudima pa se na taj način povezuju sa ljudskim umom i njegovim ludilom.

Kao zamena za odbacivanje negativne reakcije možete učiniti da ona nestane tako što ćete zamisliti sebe kako postajete prozirni za spoljašnji uzrok reakcije. Preporučujem da u početku vežbate sa sitnim trivijalnim stvarima. Recimo da sedite mirno u svojoj kući. Najednom, začuje se prodoran zvuk alarma na automobilu sa druge strane ulice. Razdraženost se pojavljuje. Kakva je svrha te razdrazenosti? Baš nikakva. Zašto ste je stvorili? Niste vi. Um je to učinio. Zbilo se sasvim automatski, sasvim nesvesno. Zašto ju je um stvorio? Zato što se on drži nesvesnog ubeđenja da će njegov otpor, koji vi doživljavate kao negativnost ili nesreću u nekom obliku, na neki način uništiti nepoželjno stanje. To je zabluda. Otpor koji on stvara, razdraženost ili bes u ovom slučaju, daleko više uznemiruje od prvobitnog uzroka koji on pokušava da uništi.
Neko vam, recimo, uputi nešto što je neuljudno ili smišljeno da vas povredi. Umesto da se upustite u nesvesnu reakciju i negativnost kao što su napad, odbrana ili povlačenje, vi puštate da to prođe pravo kroz vas. Nemojte pružati nikakav otpor. Kao da više nema nikoga ko će biti povređen. To se naziva praštanje. Na taj način vi postajete nepovredivi. Vi i dalje možete reći toj osobi da je njeno ponašanje neprihvatljivo ako je to vaš izbor. Ali ta osoba više nema moć da kontroliše vaše unutrašnje stanje. Tada vi imate moć nad samim sobom, a ne neko drugi, i vama ne upravlja vaš um. Bilo da je alarm na automobilu, neuljudna osoba, poplava, zemljotres ili gubitak čitavog vašeg imetka, mehanizam odbrane je isti.

--------------------------------------------------------


-------------------------------------------------------

20.02.2012., ponedjeljak

Pretvori patnju u dobit




U školjki sićušno zrno pijeska nalazi svoj put. "Taj uljez, gledajući kroz mikroskop, nježnom tijelu školjke izaziva bol i draženje. Nesposobna da sama ukloni taj komadić pijeska, školjka, da bi smanjila bol i iritantnost, oblaže zrno pijeska sa mekanom, nježnom oblogom, materijalom koji se preliva u bojama a koji stvara ona sama. Vremenom, školjka pretvara bolno draženje u prekrasan biser velike vrijednosti."

Mnogi od nas imaju "komadiće pijeska", neprilike koje u naš život dolaze prilično redovno...mnoge od tih neprilika mogu biti poprilično frustrirajuće i čak bolne.

Ali svaka od ovih smetnji i neprilika nam daje šansu da rastemo. Neke će zahtijevati veliko strpljenje, druge snažnu ljubav, nekad će biti potrebno da okrenemo i drugi obraz, nekad konfrontaciju, a neke neprilike će zahtijevati ljubaznost i razumijevanje. Na primjer, prema narkomanima trebamo postupati sa velikom ljubavlju. Prema svađalicama trebamo sačuvati zdravu distancu. Varalicama se trebamo suprostaviti. Manipulatori se trebaju nadgledati. Ljudima koji žele da kontrolišu druge trebamo pružiti otpor, one koji prebacuju krivnju na druge treba osporiti, ljude otrovnog karaktera trebamo izbjegavati, i tako dalje.

Sa Božijom pomoći, ako mi tako izaberemo, možemo pretvoriti svaki od ovih zrnaca pijeska koje nas uznemiravaju i iritiraju u bisere, ili im možemo dozvoliti da nas razljute. Nije važno ono što nam se dešava, već šta mi radimo sa onim što nam se dešava - to je važno, a to je naš izbor.

18.02.2012., subota

Dani u tjednu

Ponedjeljak: dan pranja
Gospodine, pomozi mi oprati se od svoga egoizma i taštine,
kako bih ti mogla služiti u savršenoj poniznosti cijeli ovaj tjedan koji započinjem.
Utorak: dan peglanja
Gospodine, pomozi mi ispeglati sve bore mojih predrasuda koje sam godinama nakupila,
kako bih mogla vidjeti ljepotu u drugima!
Srijeda: dan krpanja
Gospodine, pomozi mi krpanjem popraviti moj način postojanja kako ne bih bila
loš primjer drugima!
Četvrtak: dan čišćenja
Gospodine,
pomozi mi otkriti i pročistiti brojne pukotine
skrivene u mome srcu!
Petak: dan osvajanja
O Bože, molim te milost kako bih mudro postigla vječnu sreću za sebe i sve one koji čeznu za tvojom ljubavlju!
Subota: dan kuhanja
Gospodine, pomozi mi kuhati u velikoj posudi bratske i sestrinske ljubavi,
i poslužiti je slatkim kruhom ljudske dobrote
Nedjelja: dan Gospodnji!
Oče, svoju sam kuću pripremila za tebe…
Molim te, uđi u moje srce,
jer ti si moj najdraži gost!
Pomozi mi ovaj dan i ostatak svoga života proživjeti u tvojoj nazočnosti!

Drukčiji pogled

To što padaš i ponovno ustaješ,
To što propadneš do dna te počinješ sve iznova,
To što slijediš put i skrećeš s njega,
Što susrećeš bol i prisiljen si suočiti se s njom.
Sve to... nisu naši protivnici, to je
Mudrost
To što osjećaš Božju ruku i što znaš da si
mnogo puta bespomoćan ,
To što si postavljaš neki cilj a moraš nastaviti slijediti neki drugi,
To što bježiš od iskušenja a moraš se suočiti s njim,
To što si planirao let a morao si ga otkazati,
To što dišeš a ne možeš disati,
Što voliš a ne znaš voljeti,
Što napreduješ a nikako da stigneš.
Sve to... nije kazna već,
Učenje
To što provodimo dane zajedno, uzbudljive i sretne,
I tužne dane,
dane samoće i dane pune događanja i društva.
Sve to... nije tek rutina, već
Iskustvo
To što tvoje oči gledaju i tvoja uha čuju,
To što tvoj mozak funkcionira i tvoje ruke rade,
Što tvoja duša zrači, i tvoja osjećajnost osjeća,
To što tvoje srce voli...
Sve to... nije moć čovjeka, već
Božansko Čudo Života
To što tvoje oči čitaju ovu poruku i to što imaš vremena za uživanje u njoj, te to što slušaš ovu melodiju
i osjećaš nježnost ...
Sve to... nije slučajnost, to je
Prijateljstvo

17.02.2012., petak

MAJCI MOJOJ

Mojoj dusi koja mi daje kiseonik postojanja i vodu zivota.Mojoj miloj dusi-mojoj MAJCI.










Starice moja,milo moje duse,
sto budno docekujes svako svanuce.
Sa strepnjom i zebnjom iznedrenog dana
podaris mi ljubav, da mi budes brana.

Povijala nezno ti si ceda svoja
da postanu ljudi i znamenja tvoja.
Korake si prve pokazala brizno
ljubila i grlila u narucju silno.

Da osete ljubav sto ih toplo greje
da ih suza ne ukvasi,osmeh da im sejes.
neprestanom strepnjom,rodila se bora.
zelje srca ,samo majke,,kao danu zora.

Da nauce prva slova, u zivotu skole,
ko junaci da se bore,i da samo vole.
Sve ono sto majka, radjala je svima,
sto imena nose svoja i snjima u njima.

I dobismo odraz odraslijeh bica
shvatismo i zivot od meda i bica.
Dok polako zaborav sve,hoce sad po svoje
ja rodjenjem naucih se da si ,sunce moje.

Ti starice moja,oko moje brizno
uzdah ti je bolan i zelis nas silno.
Da se bar na tren u vremeplov vratis
nismo vise mali,ne zelis da shvatis.

Zadrhtala ruka izborana,mala
sto je na trenutak mahnula i zvala
kolevka je moja od zivota dala
umorna je mila moja,nikad nije stala.


I nikad ti nisam, rekla sve sto zelim,
da te mnogo volim i da ljubav delim
bas kako si meni ,govorila mila,
pokazala put za srecu i vodic mi bila.


I slusaj me dobro,nemoj da si stala!!!
Trebas mi ko sunce i njegova snaga.
Molim te pred Bogom,samo me jos gledaj
i nikad se vremenu ti lako ne predaj.

Zivi milo moje, gledaj me i disi
hocu da si samnom da jos prica cujem.
One sto si davno ti pricala nama
u detinjstvo srece da dusu obujem.

16.02.2012., četvrtak

ZAŠTO JE BOG STVORIO MAJKE?

Šestoga dana Bog je stvarao majke i toga dana je ostao raditi prekovremeno. Tada se pojavio anđeo i upitao: "Zašto toliko vremena trošiš da bi stvorio majku?" Gospodin je uzvratio: "Jesi li vidio karakteristike koje mora imati : mora biti potuno otporna, ali ne od željeza, mora imati dvije stotine pokretnih elemenata za koje treba osigurati rezervne dijelove u slučaju preopterećenosti ili kvara, mora živjeti na crnoj kavi i ostacima hrane, mora imati veliko udobno krilo u kojem ima mjesta za troje djece odjednom, poljubac koji može izliječiti sve: od rane na koljenu do slomljenog srca, i mora imati šest pari ruku..." Anđeo je bio šokiran ovim posljednim: "Šest pari ruku! Kako ćeš to izvesti?" Gospodin je zamišljeno odgovorio: "Nije problem napraviti šest pari ruku nego tri para očiju: jedan da vidi dušu svoje djece kako bi mogla znati sve njihove tajne i pomoći na vrijeme, ako bude potrebno, drugi par na leđima da vidi ono što drugi misle da ne može, a treći par naprijed da pazi dijete, miluje ga pogledom, koji će mu reći koliko ga voli, ili ga samo milosrdno promatra bez ijedne riječi. Anđeo je pokušao upozoriti Gospodina: "To je prenaporno za jedan dan. Pričekaj do sutra pa onda dovrši posao." "Ali ne mogu - uzvratio je Bog. -Ovaj mi je zadatak sada toliko prirastao srcu da ga jedino ovako mogu dovršiti, a usput je zadovoljstvo stvarati nesebično biće koje nikada ne dopušta da se razboli, može svakoga dana nahraniti obitelj od pet članova raznovrsnim jelima, može se s ljubavlju posvetiti svakom dijetetu i biti mu na raspolaganju u svakom trenutku." Anđeo se približi i dotače "ženu" uzviknuvši: "Ali, učinio si je od tako meke grade. Ne čini li ti se da je previše ranjiva, Gospodine?" "Ona je nježna, slažem se, ali to je poseban materijal koji je istovremeno neuništiv. Ne možeš ni zamisliti kolika će joj to biti prednost, jer je njezina uloga zaista vrlo zahtjevna." "Hoće li biti u stanju misliti pored svih tih obveza" nastavio je anđeo s pitanjima. Bog je spremno odgovorio: "Ne samo da će biti u stanju razmišljati nego i pregovarati." Tada se anđeo približi ženi i dotaknuvši njene obraze uskliknu: "Kažem ti, toliko se brineš za njezinu dušu da si gotovo zanemario tijelo. Gle, ovaj model ima grešku. Po licu joj odnekud istječe voda." "Nije to greška, to su suze!" "A čemu služe, Gospodine?", znatiželjno će anđeo. "Suzama pokazuje da li je radosna, tužna ili razočarana. Suze znače i da je osamljena. One su izraz boli, jada ili ponosa." Anđeo se oduševljeno i s poštovanjem poklonio: "Ti si Gospodine, genij. Baš na sve misliš dok stvaraš..."e

Pačići..

“Može priča?”

“Može.”

…Bila jednom jedna patka koja je snijela četiri jajeta. Dok je sjedila na njima, lisica je napala gnijezdo i ubila je. Ali, iz nekog razloga, nije pojela jaja prije no što je pobjegla i ona su ostala napuštena u gnijezdu. Onuda je prolazila kvočka i našla napušteno gnijezdo. Instinkt ju je natjerao da sjedne na jaja i grije ih.

Ubrzo nakon toga izlegli su se pačići i, kao što je bilo logično, mislili su da im je ona majka pa su hodali u redu iza nje.

Kokoš, zadovoljna svojim novim mladuncima, odvela ih je na farmu. Svakog jutra prije pijetlovog pjeva, mama kokoš grebala bi tlo, a pačići su se trudili oponašati je. Kad pačići nisu uspjeli izvući iz zemlje ni običnog crva, mama je pribavljala hranu svim pačićima, trgala svaku glistu na komade i hranila svoju dječicu dajući im hranu u kljun.

Jednoga dana, kao i obično, kokoš je izašla u šetnju sa svojim pačićima oko farme. Njezini su je pačići disciplinovano slijedili u koloni. Ali iznenada, čim su stigli do jezera, pačići u jednom skoku zaroniše u rukavac, sa svom prirodnošću ovoga svijeta, dok je kokoš očajnički kokodakala zahtijevajući da izađu iz vode.

Pačići su sretno plivali praćakajući se, a njihova je mama skakala i plakala bojeći se da se ne utope.

Došao je i pijetao, privučen majčinom vikom, i uočio o čemu se radi.

“Mladima ne možeš vjerovati”, bilo je njegovo mišljenje. “Baš su nepažljivi.”

Jedan od pačića, koji je čuo pijetla, približio se obali i rekao im: “Ne okrivljujte nas za svoje nedostatke.”

… I sada, nemoj misliti, da je kokoš griješila.

Ne osuđuj ni pijetla.

Nemoj misliti ni da su pačići umišljeni i drski.

Niko od ovih likova u priči ne griješi.
Oni samo vide stvarnost sa svojih ličnih tački gledišta.
Jedina greška, i to skoro uvijek, je misliti da je tvoje gledište jedino sa kojeg se može shvatiti istina.

********

“GLUVI UVIJEK MISLE DA SU ONI KOJI PLEŠU LUDI.” –

14.02.2012., utorak

misli...

Rana koja se skriva teško i sporo zacjeljuje.
nepoznati autor

------------------
Tuga gleda unatrag, briga gleda oko sebe, a vjera gleda gore.
----------------------------------------------
U sretnim trenutcima slavi Boga.
U teškim trenutcima traži Boga.
U tihim trenutcima obožavaj Boga.
U bolnim trenutcima uzdaj se u Boga.
U svakom trenutku zahvaljuj Bogu.
--------------------------------------------
Sta radi tvoja žalost dok Ti spavas? Bdi i čeka me. A kada izgubi strpljenje, budi me.
Ivo Andrić
---------------------------------------------------
Ljubav Božja ne štiti od boli, nego štiti u boli. Hans Küng

--------------------------------------------------------------------------
Ima neka moć u dobrim ljudima, oni su jaki i poslije smrti. Događa se da i dalje žive, po svojim riječima i djelima, a najviše po dobroti srca. Trygve Gulbranssen
--------------------------------------------------
Bog nam nikad ne stavlja teret na leđa da bi ih slomio, već da bi nam savio koljena.
------------------------------------------------
Netko sa svojim bolom ide
K’o s otkritom ranom: svi neka vide.
Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi
I ne da mu prijeći u suze i riječi.
Dobriša Cesarić
---------------------------------------------------------------
Tko opisuje vlastitu bol, makar i plakao pri tome, na putu je da se utješi. Ugo Ojetti
---------------------------------
Ne možeš prihvatiti dar ukoliko ne otvoriš dlanove, ne možeš biti zagrljen ukoliko ne raširiš ruke, niti možeš stići ka cilju ukoliko ne pružiš korak.
---------------------------------------------------
Cijenite riječi. Svaka od njih može vam biti posljednja.
---------------------------------------
Živi tako da tvoja djeca na spomen poštenja, brige i lojalnosti pomisle na tebe.
------------------------------------------------

12.02.2012., nedjelja

Pismo

Moje divno djelo stvaranja,
Dajem ti ovo ogledalo, tako da se dobro,temeljito pogledas. Što vidiš?
Umorno lice, male bore, velike oči koje ne možes drzati otvorene krajem
dana? Da li vidis svoje srce, najdublje emocije i svoj tužno ili sretno stanje uma?

Nakon što si gledao sebe dovoljno dugo, molim te, očisti ogledalo i pogledaj opet,
Sada ja zelim da ti pokazem kako te ja vidim.

Ti si djelo mojih ruku, dragocjen si u mojim očima. Kada moje oči
lutaju Zemljom, moje srce skače od radosti kad vidi tvoju ljubav prema meni i tvoju srecu kad dostignes jedan od tvojih ciljeva.

Također vidim ljepotu tvog osmijeha, poštenje tvog srca. Također vidim kako unatoc bolima tvog srca, nalazis vrijeme da razgovaras sa mnom, I da me slavis.

Također sam primijetio nešto drugo - vidim da si umoran, I osjecam patnje tvog uma, srca i tijela. Ja sam tako svjestan da je ovaj sustav je uzrok. Vidim da si umoran od stalne borbe. Znam da se osjećas očajno,I da je u tvom srcu puno tuge. Ali ja vidim da želis i dalje čvrsto stajati I ne zelis me napustiti.
To je razlog zašto bi trebao znati da plačem kad places I ti, i kad si sretan, I ja sretan sam.

Molim te dopusti mi da ti pomognem! Dopusti mi da te kao otac zastitim. Želim biti umirujući
melem za tvoje srce i dušu.

Naše dragocjeno prijateljstvo i tvoja velika vjera može ti pomoći da se nosis sa svim poteskocama. Osim toga, ja sam tu da ti dajem snagu, da te nosim na krilima.

Nikada, nikada nemoj zaboraviti da te volim i da ću te drzat za ruku u tvojoj borbi. Jedva cekam da uskoro ti platim za svaku tvoju suzu i svaki tvoj napor da mi ostanes vjeran, da zaboravis na sve patnje koje nisi mogao izbjeci u ovom sistemu..

S ljubavlju koju ne mozete ni shvatiti,

Tvoj Otac, Bog tvoj, tvoj prijatelj, Jehova

10.02.2012., petak

Vjetrenjača...

"Pokazali su mi vjetrenjaču. Puhao je jak vjetar i krila su se okretala velikom brzinom. Onda je vjetar pao i krila su se prestala okretati, jer su potpuno ovisila o vjetru. Čula sam riječi:
Ne traži sigurnost u stvarima ovog života, već traži sigurnost u Meni, izvoru sve snage i moći, koji postoji duboko u tebi."

...

Zapuhni vjetre svojom snagom
kako samo ti možeš i znaš...
Pokrenula bi vjetrenjaču,
ali sama ne mogu.

Uprljana vrbova košara...

Dolazi mladi tražitelj jednoga dana starom, iskusnom i mudrom redovniku-pustinjaku i pita ga za savjet. Pripovijeda mu kako mnogo čita Sveto pismo, kako redovito sluša i čita Božju riječ, kako u tome uživa, moli psalme. Ali jedva što od toga ostaje u srcu. Većinu toga doskora zaboravlja te pita starca, što mu je činiti. Stari iskusni redovnik daje mu u ruke uprljanu vrbovu košaru i traži od mladića: ‘Donesi mi, molim te, vode u ovoj košari s onoga izvora dolje?’ Mladić se čudi: Kako donijeti vode u vrbovoj košari? Međutim, tko zna, možda se dogodi čudo na putu te uspijem donijeti vode! Zapućuje se na izvor i drži dugo, dugo košaru u vodi. Zahvaća vodu i hita k starom žednom monahu. Međutim, čudo se ne događa. Voda je davno iscurila dok je došao natrag. Stari mu pustinjak veli: Idi ponovno! Zagrabi i donesi vode u košari.
Sve u svemu, deset ga puta šalje na izvor. I svaki put uzaludno. Nije uspio donijeti nimalo vode starcu. I na kraju mu veli pustinjak: “Sad pogledaj! Košara koja je bila uprljana sad je posvema čista.

Isto se zbiva i s riječima Svetoga pisma i molitvama u tvome srcu. Nikad ti ne će uspjeti zadržati ih sve u srcu, ali te riječi tijekom vremena čiste tvoje srce. Riječi te sile na pokoru, ljubav, dobra djela. Te riječi vremenom pretvaraju tvoje smetlište i prljavštinu u predivni Božji perivoj.”



OSJEĆAM SE POPUT NEKOGA
TKO ŠEĆE SAM NEKOM DVORANOM NAPUŠTENOM
Thomas Moore

˙

04.02.2012., subota

Svaki san je dostižan - Brooklyn bridge



Godine 1883, inženjer po imenu John Roebling je dobio ideju da napravi spektakularni most koji bi povezivao New York i Long Island. Međutim, tadašnji experti u oblasti izgradnje mostova su bili izuzetno skeptični po tom pitanju i neprestano pokušavalii da obeshrabre Roeblin-a da je to nemoguće i neizvodljivo i govorili mu da zaboravi na tu ideju sa glavnim argumentom „Takav poduhvat nikada nije urađen“.

Roebling nije mogao da ignoriše svoju viziju koju je u svojoj glavi imao za ovaj most. Sve vreme je o njemu razmišljao i duboko u svom srcu je znao da može biti napravljen. Ono što mu je bilo potrebno je da svoj san podeli sa još nekim. Posle dugih razgovora i prepirki uspeo je da ubedi svog sina Washington-a, tek stasalog inžinjera, da most zaista može biti izgrađen. Po prvi put radeći zajedno, otac i sin razvili su koncepte kako cilj može biti ostvaren i kako prepreke mogu biti prevaziđene. Sa velikim entuzijazmom i inspiracijom, i predstojećim naizgled nemogućim izazovima pred sobom, okupili su tim ljud i počeli da rade na svom mostu iz snova.
Projekat je počeo dobro, ali posle samo nekoliko meseci dogodila se tragična nesreća na gradilištu u kojoj je visionar Roebling izgubio život. Njegov sin Washington je teško povređen u toj nesreći što je rezultovalo da ne može da se pokreće ni da govori. „Rekli smo im.“ „Ludi ljudi sa još luđim snom“ „Idiotski je slediti nemoguće vizije“ Svi su imali negativan komentar i nastojali da ugase projekat kako je samo pokojni Roebling bio jedini koji je znao kako most može biti izgrađen.
Uprkos svom hendikepu, njegov sin nikada nije obeshrabljen i još uvek u sebi imao goreću želju da završi most svoga oca. Pokušao je da nadahne svoje prijatelje da nastave ali su oni bili isuviše prestravljeni zadatkom. Dok je ležao u svojoj bolničkoj sobi došao je na ideju. Kako je bio u mogućnosti da pomera samo jedan prst svoje leve ruke odlučio je da maksimalno to i iskoristi. Samo pomerajući taj jedan prst razvio je način da komunicira sa svojom suprugom. Dodirivao joj je ruku i time preko nje davao naloge svojim inžinjerima šta i kako da rade. Izgledaolo je suludo, ali projekat je nastavio sa radom.
U narednih 13 godina, Washington je tako slao instrukcije preko svoje žene sve dok most nije bio izgrađen. I dan danas, spektakularni Brooklyn-ški most ponosno stoji kao omaž ljudskom nesalomivom duhu i odlučnosti da se prevaziđu i poraze sve okolnosti. Takođe prestavlja pobedu vere u čoveka koji je smatran ludim od pola sveta svog vremena. Ovo je možda najbolji primer da i pored užasnog fizičkog hendikepa postoji mogućnost da se dostigne nemogući cilj. Često kada naiđemo na prepreke u našem svakodnevnom životu trebamo imati u vidu da su one beznačajne u porešenju sa preprekama sa kojima su se drugi sretali. Brooklyn-ski most nam govori da se i snovi koji izgledaju apsolutno nemogući mogu realizovati sa odlučnošću, doslednošću i upornošću bez obzira koje su šanse za to.
----------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
TEORIJA OGRANIČENJA
TEORIJA OGRANIČENJA
Jedan od najvećih napredaka u razmišljanju u poslednjih nekoliko decenija opisao je Elija Goldrat u svojoj knjizi “Cilj“, kao „Teoriju ograničenja“. Ova teorija kaže da između vas i svega što želite da postignete postoji ograničenje, ili limitirajući faktor koji određuje koliko brzo možete da stignete tamo gde želite.
Na primer, ako vozite putem koji je konstruisan tako da se na određenom mestu sav saobraćaj sliva u jednu traku, ovo usko grlo postaje ograničenje koje diktira koliko brzo ćete stići do svog odredišta. Brzina kojom prođete kroz ovo usko grlo uveliko će da odredi brzinu celog vašeg putovanja.
Prilikom ostvarivanja svakog većeg cilja, uvek se pojavljuju ograničenja ili uska grla koja takođe morate da prevaziđete. Vaš posao je da ih precizno identifikujete i potom usredsredite svu svoju energiju na ublažavanje tih ključnih ograničenja. Vaša sposobnost da uklonite takve prepreke ili izađete na kraj s ovim limitirajućim faktorima može da vam pomogne da napredujete brže nego što bi vam to omogućio bilo koji drugi korak koji preduzmete.
“Pravilo 80/203 odnosi se na ograničenja koja stoje između vas i vaših ciljeva. Ovo pravilo kaže da će se 80 odsto vaših ograničenja naći u vama. Svega 20 odsto će se nalaziti izvan vas, sadržano u drugim ljudima i situacijama. Drugačije rečeno, vi lično ste obično najveća blokada na vlastitom putu, ona koja određuje brzinu kojom ostvarujete svaki cilj koji sebi zacrtate.
Većina ljudi ovo teško prihvata. Međutim, uspešni ljudi su mnogo više zaokupljeni time šta je ispravno nego ko je u pravu. Uspešni ljudi su mnogo više zaokupljeni istinom o situaciji i onim što mogu da urade da bi rešili problem nego zaštitom svog vlastitog ega.
Upitajte se:“Šta je to u meni što me koči?“ Pogledajte duboko u sebe i identifikujte ključna ograničenja u svom karakteru, temperamentu, stručnosti, sposobnostima, navikama, obrazovanju ili iskustvu koja vas možda koče u ostvarivanju ciljeva koje ste sebi zacrtali. Postavljajte sebi brutalna pitanja. Budite krajnje iskreni prema sebi.
Primarne prepreke između vas i vaših ciljeva su obično mentalne prirode. Po svom karakteru, one su psihološke i emocionalne. U vama su, a ne u situaciji u kojoj se nalazite. I upravo od tih mentalnih prepreka morate da počnete ukoliko želite da postignete sve ono što zaista i možete.
Brajan Trejsi
-------------------------------------
DA LI JE NAIZGLED LAKŠI PUT ZAISTA I LAKŠI PUT?!
DA LI JE NAIZGLED LAKŠI PUT ZAISTA I LAKŠI PUT?!
Učenik dođe do učitelja.
“Učitelju”, zavapio je, “slediti vaše učenje zahteva toliko promene u čoveku. Sve to mi je isuviše naporno. Odlučio sam da ovde završim svoje učenje. Ne mogu više.”
Učitelj ga je posmatrao tužnim pogledom. I najzad, nakon izvesnog ’studiranja’, progovori: “Znaš li priču o gusenici?”
Učenik odgovori negativno.
“Bila jednom jedna gusenica, koja je imala osećaj, da je metamorfoza u leptira isuviše naporna i bolna stvar. Tako da je odlučila da ostane gusenica. I dok je tako bolno i lagano gmizala kroz život, stalno je gledala uvis prema nebu i prema svim tim šarenim i prelepim razdraganim leptirima…”, pripovedao je učitelj.
“A sada razmisli dobro o ovome: DA LI JE NAIZGLED LAKŠI PUT ZAISTA I LAKŠI PUT?!”















--------------------------
-----------------------------

“Ako dovoljno daleko vozim ovim putem možda je to način da odem iz ovog mesta“ - Lance Armstrong



Oktobra 1996, Lance Armstrong bio je u samom vrhu svetskog biciklizma. Osvojio je World Cycling Championship. Takođe je osvojio i US National Road Race Championship sa najvećom razdaljinom ikada i upravo je potpisao ugovor za prestižni francuski tim od 2.5 milona $. Ali 2 oktobra otkrili su mu rak.
Ranije te nedelje povraćao je dosta krvi i primetio da su mu se testisi uvećali. Bili su veliki kao pomorandža. Doktori su otkrili da se rak testisa proširio na pluća i mozak. Otišao je na hitnu operaciju ali prognoze nisu bile dobre, imao je oko 3% sanse da prezivi. Ali Lance nije bio čovek koji je lako odustajao. Odrastajući sa majkom koja naporno radila na periferiji Texasa, ubrzo je počeo da se bavi biciklizmom i zaradio svoj prvi novac i osvojio nagrade. Ubrzo se probio pošto je njegov dnevni trening iznosio 20 milja vožnje bickila i plivanja. “Ako dovoljno daleko vozim ovim putem možda je to način da odem iz ovog mesta“. Lance je važio za istrajnog i prkosnog biciklistu. Te osobine nasledio je od majke.
Jednom prilikom kad je majka videla koliko je iscrpljen i pomislila da će odustati tokom poslednjeg kruga u trci upozorila ga je “Sine moj, ne smes da odustanes, pa makar morao da pešačiš“ Lance je završio trku, tačno na liniji cilja. Za Lance-a,rak je bio neka vrsta trke, samo ovog puta trka sa vremenom. Suočio se sa bolešću kao što se suočavao sa svim trkama pre toga. Otišao je na operaciju da mu odstrane tumor i posle toga je mesecima išao na hemoterapiju. Po prvi put, trkač sa najvećim aerobičnim kapacitetom (sudeći po labaratorijskim istraživanjima širom zemlje), otkrio je da su mu kosti toliko oslabile da nije mogao da okreće pedale bicikla ni da ga vozi čak ni oko svoje kuće. Ali dok ga je bolest fizički oslabila, muka mu je dala neverovatnu duhovnu snagu. Do kraja hemoterapije lekari su otkrili čudo. Rak je nestao! Postepeno vraćao se svom uobičajnom treningu i shvatio je dam u je rak bio ustvari sreća u nesreći-osetio je potpuno novu ljubav prema biciklu. Pre toga bicikl je za njega bio samo “stvar koja je služila drugom cilju, da postane poznat i bogat“, ali sad je to bio simbol koji je označavao svu njegovu patnju dok je imao rak. “Dok god mogu da vozim znači da nisam bolestan.“ Ono što ga je još više iznenadilo bilo je to da je zbog raka dobio kilograme viška, što se smatralo za glavni hendikep biciklista.
Lance je i pre bolesti bio priznat kao odličan biciklista za jednodnevne trke, ali sada je mogao da učestvuje u trkama koje su trajale danima ili nedeljama i koje su zahtevale vožnju po planinskim predelima, pravi test za one koji su se nadali da postanu svetski trkači. Jednom je sam završio Tour de France kad su se svi ostali povukli zbog premora ili nesreća. Treneri i drugovi iz tima upozorili su ga ima previše kilograma za strme trke koje idu uzbrdo ali je Lance bio siguran u svoju snagu i da će uspeti da natera sebe da izgura bez obzira na telesnu težinu.
“Danas, kad se skroz oporavio od raka imam 58,5 kg što je 6,3kg više nego što sam imao u svojim ranijim trkačkim danima.” Toliko je imao kada je trenirao na Blue Ridge Mountain stazama-trkajući se osećao je da se neka promena dešava u njemu. Ubrzo, postao je spreman da ide do vrha i tako je postao najbolji svetski biciklista u svim kategorijama. Ovaj tempo i svest doveli su ga do Tour de France-a 1999. prvi put kada je pokušao da dobije maillot jaune, žutu majcu koju nosi glavni biciklista. Iako je žuta majca trebala da se dodaje drugim trkačima u toku trke, ubrzo ju je povratio kada je došao do najtežeg dela trke-trebalo je da se popne na planinu dok je padala ledena kiša. Lance je ubrzao i išao sve brže i dalje povećavajući razdaljinu izmedju njega i svog “progonitelja“ Kada su ostali takmičari stigli do cilja u Parizu Lance je bio tamo već 7 minuta i 37 sec, neverovatna razlika i nadmoć.
Završio je trku kao pobednik u još jednoj oblasti-žena mu je ostala trudna putem vantelesne oplodnje, posto zbog raka to nije bilo moguće prirodnim putem. Lance je osvojio Tour de France 2000, 2001, 2002 i 2003, ali je napisao: “Zapravo ako bi me pitali da izaberem izmedju pobede na Tour de France-u i raka, izabrao bih rak…za sve ono što mi je dao kao čoveku, muškarcu, suprugu, sinu i ocu“ Dok se borio sa rakom, pobedio je svog najvećeg životnig neprijatelja-neuspeh. Odbio je sve negativne prognoze i nadao se. Verovao je u svoju snagu i hrabrost da će uspeti da prevazidje svou bolest i neuspeh i uspeo je u tome, bez sumnje. Lance je lepo to sumirao: “Sada znam zašto se ljudi toliko plaše raka. To je zato što vas rak muči polako i upravo zbog toga ubija duh i snagu.“
--------------------------------------------------------
-------------------------------------------
Osećaj gusaka
Osećaj gusaka
Sledeće jeseni,kada budete videli guske kako zimi kreću na jug,leteći u takozvanoj V formaciji,mogli biste da razmislite šta je nauka otkrila,zašto ptice lete na takav način.Kako svaka ptica maše krilima,automatski stvara vazdušni jastuk koji pticu iza nje takodje diže u visine.Leteći u V formaciji ,celo jato ptica pruža 71 % više snage nego kada bi svaka ptica letela sama.Ljudi koji dele zajednički pravac i smisao za zajednicu mogu da idu gde god požele brže i lakše ,upravo zbog toga što mogu da se oslanjaju jedan na drugog.Kada guska ispadne iz formacije ,ona odjednom počinje da oseća veći otpor,i tada brzo pokušava da se vrati u formaciju i pokušava da iskoristi vazdušni jastuk ptice koja se nalazi ispred nje. Da mi imamo osećaj gusaka ,danas bi stajali u formaciji sa onim ljudima koji koračaju istom stazom kao i mi sami.Kada guska koja je na čelu formacije postane umorna ,ona se rotira ka krilu i druga guska zauzima njeno mesto na čelu.Razumno je menjati se na "teškim poslovima",bilo da ste čovek ili guska koja leti na jug.
Takođe ptice koje se nalaze na krajevima krila V formacije,"trube" ostalim pticama koje se nalaze ispred njih kako bi ih podstakle da pruže svoj maksimum.

Konačno-i ovo je veoma bitno-kada se guska razboli ili bude ranjena od strane lovca,i ispadne iz formacije
dve druge guske padaju sa ranjenom guskom sve dok ova ne bude u mogućnosti ponovo da uzleti ili umre; i samo tada guske koje su je pratile,nastavljaju svoj put,čekajući drugu formaciju da joj se priključe.
Da imamo osećaj gusaka,držali bi se zajedno u teškim vremenima i možda bi nam se upravo ta teška vremena činila manje teškim..
----------------------------------
------------------------------------------------
LOŠE NAVIKE
LOŠE NAVIKE
Jedan bogati čovek zatraži od starog učitelja da mu učitelj sina odvikne od loših navika. Učitelj povede mladića u šetnju po vrtu. Zaustavi se na jednom mestu i zatraži od mladića da iščupa malu biljku što je rasla nedaleko od mesta na kojem su stajali. Mladić zahvati biljku palcem i kažiprstom i iščupa je iz zemlje. Učitelj zatim zatraži da iščupa malo veću biljku od te. Mladić malo jače povuče i iščupa i nju.
“A sada iščupaj ovu”, reče učitelj, pokazujući na jedan žbun. Mladić je morao da upotrebi svu svoju snagu da bi je iščupao, ali mu i to pođe za rukom.
“A sada iščupaj ovu”, reče starac, pokazujući na drvo guave. Mladić obuhvati rukama stablo i pođe da ga vuče iz zemlje. Ali stablo ni da mrdne.
“Pa ovo je nemoguće”, reče mladić zadihano.
“E tako ti je i sa lošim navikama”, reče mu stari učitelj. “Kada su mlade, lako ih je se rešiti, ali kad se razviju teško ih je iskoreniti.”











---------------------------------------
-------------------------------
Svesnost je ono što nam omogućava da se objektivno posmatramo pri svakodnevnim (ili bilo kojim drugim) aktivnostima. Ako nam je svesnost dovoljno jaka, u stanju smo da precizno sagledamo sopstvene mogućnosti. Kakvi su nam planovi? Veličanstveni. A mogućnosti? Smešno male. No bilo kako bilo, to je sve što za sada posedujemo. Da se energija ne bi uludo rasipala, mudro je planove prilagoditi mogućnostima, jer to je jedini način da se mogućnosti povećaju.
Da bi ono što je moguće postalo ono što je stvarno, ne smemo da imamo nestvarne predstave o svojim mogućnostima.
--------------------------------------
-----------------------------------------------
Prepišite ova 4 recepta za bolje sutra
Prepišite ova 4 recepta za bolje sutra
Artur Gordon je ispricao divnu, intimnu ispovest o svojoj duhovnoj obnovi u kratkoj priči zvanoj „Smena plime„, o periodu svog života kada mu se činilo da je svet srlja u propast. Njegov entuzijazam je uminuo, njegovi pokušaji da piše bili su besplodni. Situacija je iz dana u dan bivala sve gora.
Na kraju je odlučio da zatraži pomoć lekara. Utvrdivši da je fizički sasvim zdrav, lekar ga je upitao da li je voljan da posluša njegove instrukcije na jedan dan. Kada je Gordon pristao, lekar mu je rekao da sledeći dan provede na mestu gde je bio najsrećniji kao dete. Mogao je da ponese hranu, ali nije smeo ni sa kim da razgovara, niti da čita, piše, sluša radio ili gleda TV. Usput mu je napisao četiri recepta i naložio da ih otvara jedan po jedan, i to u 9h, 12h, 15hi 18h.
,,Je l’ vi to ozbiljno?“ upitao je Gordon.
„Kada dobijete moj račun, shvatićete da sam mrtav ozbiljan“ odgovorio je lekar.
Narednog jutra, Gordon je otišao na plažu gde se igrao kao dete. Kada je otvorio prvi recept, u njemu je pisalo „pažljivo slušajte.“ Pomislio je da se doktor šali s njim. Koga je mogao da sluša u naredna tri sata kada je sam na plaži? Ali budući da je pristao na njegove instrukcije, napregnuo se i počeo da sluša. Čuo je uobičajene morske zvuke, šum talasa i kreštanje galebova. Posle izvesnog vremena mogao je da čuje i druge zvuke koji isprva nisu bili tako očigledni. Osluškujući, počeo je da razmišlja o lekcijama o moru koje je učio kao dete – strpljenje, poštovanje i svest o medjuzavisnosti stvari. Slušao je zvuke – uključujući tišinu – i osećao kako ga ispunjava neobičan mir.
U podne je otvorio drugi recept u kojem je pisalo „pokušajte da se osvrnete iza sebe„. „Gde da se osvrnem?“ pitao se. „Možda na detinjstvo? Da se prisetim srećnih vremena?“ Razmišljao je o svojoj prošlosti, o obilju sitnih radosti. Pokušao je da se seti najsitnijih detalja, otkrivajući pri tom kako ga ispunjava neobična toplota.
U tri popodne otvorio je treći recept. Do tada je s lakoćom prihvatao instrukcije, medutim, ova je bila drugačija – pisalo je „preispitajte svoje motive„. Ispočetka se bunio. Pomislio je na ono što želi u životu – uspeh, priznanje, sigurnost – pokušavajuci sve da ih opravda. A onda mu je kroz glavu proletelo da ti motivi nisu dovoljno dobri i da možda baš u njima leži odgovor na beznadežnost njegove situacije. Duboko je razmislio o svojim motivima, o prošloj sreći. Na kraju je odgovor došao sam od sebe. ,,U trenutku sigurnosti sam shvatio“, napisao je, ,,da, ukoliko su nečiji motivi pogrešni, onda ništa drugo ne funkcioniše, bez obzira na to cime se bavite. Dok god smatrate da služite druge, posao obavljate valjano. Kada počnete da brinete samo o tome kako ćete da udovoljite sebi, to više ne činite tako dobro – po zakonu neumoljivom poput gravitacije.“
U šest sati popodne, poslednji recept nije morao dugo da čeka na ispunjenje. „Napišite svoje brige u pesku„, pisalo je. Kleknuo je i komadom odlomljene školjke ispisao nekoliko reči, zatim se okrenuo i otišao. Nikada se nije osvrnuo; znao je da dolazi plima.

Zadivljujuća priča o Billu Wilsonu







Želio bih vam ispričati priču o Billu Wilsonu, čovjeku koji je pobijedio sve zamke prošlosti.


Jednog jutra, kad mu je bilo šest godina, majka ga je povela u grad.

Ispred jednog dućana ga je zamolila da je pričeka dok ne obavi kupovinu.

„Zlato, pričekaj me tu načas,“ bile su njezine riječi dok je ulazila u dućan. Bill je učinio kako mu je majka rekla i strpljivo je čekao da se vrati.


Prošlo je pet minuta... pa deset minuta... dvadeset minuta...
Minute su se pretvorile u sate, a Bill je i dalje čekao ispred dućana.

Čekao je na svoju majku do zalaska sunca.
A čekao je i kad se sunce pojavilo u zoru na obzoru.

Tri je dana šestogodišnji Bill čekao svoju majku ispred dućana. Nije se nikada pojavila.


Tada je ispred dućana slučajno naišao neki čovjek koji je redovito posjećivao obližnju crkvu i otpratio Billa do doma za siročad pri njoj, gdje je živio sve dok nije dovoljno odrastao da sam krene u život.


Možete li zamisliti veću emocionalnu bol od one kad vas u ranom djetinjstvu odbaci majka? Ja ne mogu.

Mislim da ćete se složiti s tim da će dijete koje proživi takvo psihički i duševno razarajuće odbacivanje najvjerojatnije izrasti u bijesnu odraslu osobu koja ne želi ili ne može osjetiti ljubav.
Bill Wilson odlučio je prijeći zid svojeg bolnog djetinjstva i prigrliti bogat život s druge strane, pokrečući dječje ministranstvo.


Priča o Wilsonovoj odiseji može nam poslužiti kao model snage upornosti jer je njegova misija obilovala „nesavladivim“ zidovima koje je obišao, preko kojih je prešao ili kroz koje je probio vrata.


Da skratimo priču, zahvaljujući svojoj živoj vjeri i nepokolebljivoj upornosti, Bill danas nadzire najveći program nedjeljnog vjeronauka u SAD.
Tjedno autobusom prevozi osamnaest tisuća djece u svoju misiju gdje su im osigurani hrana, toplina, prijateljstvo, učitelji i sigurno mjesto daleko od njihovih razorenih domova, mjesto gdje mogu naučiti da je nekome do njih stalo.

To ja zovem pričom. :-)

02.02.2012., četvrtak

Moć ohrabrenja




Dante Gabriel Rossetti-u, slavnom poeti i umetniku iz 19 veka jednom prilikom je prišao starac. On je imao sa sobom neke nacrte za koje je želeo da ih Rossetti pogleda i kaže da li misli da su dobri ili loši, i da li bar iole ukazuju na njegov potencijalni talenat.

Rossetti je počeo detaljno da ih proučava. Posle samo nekoliko crteža shvatio je da su bezvredni i da ne pokazuju nikakav umetnički talenat njihovog tvorca. Ali, kako je bio ljubazan čovek, Rossetti je na što bezbolniji način pokušao da objasni starcu da su crteži bezvredni i da on jednostavno nema talenta za umetnost. Bilo mu je izuzetno krivo zbog toga, ali jednostavno nije želeo da ga dovodi u zabludu. Starac se razočarao, ali je izgledalo kao da je i očekivao takvu reakciju od slavnog umetnika.

Starac se potom izvinio zato što je oduzeo vreme slavnom umetniku, ali ga i zamolio da pogleda još par crteža koje je uradio jedan mladi student umetnosti. Rossetti je prihvatio i na samom početku razgledanja ove druge gomile crteža bio je oduševljen talentom umetnika koji ih je načinio. “Ovi, ovi su fenomenalni. Mladić koji ih je uradio je izuzetno talentovan. Treba ga ohrabriti i pomoći mu na svaki način da još više razvije svoj talenat i postane sjajan umetnik. Ispred sebe ima blistavu budućnost bude li nastavio da vredno radi na svom talentu..”



Kada mu je Rossetti rekao šta misli o crtežima, primetio je da je čovek bio izuzetno dirnut tim rečima. “Ko je ovaj mladi umetnik? Vaš sin?”. “Ne”, odgovorio je starac, “to su moji crteži koje sam napravio pre 40 godina. Da sam samo tada čuo vaše reči! Vidite, tada sam jednostavno bio obesrhrabren i odustao sam – očigledno prerano…”

Nemojte se odreći ničega




Iako ste navikli da vam uglavnom donosimo pozitivne priče I članke, večeras moramo da vam skrenemo pažnju na neka negativna razmišljanja. Sledeći odlomak pokazuje suštu suprotnost pozitivnom razmišljanju, a nikad nije na odmet pogledati I drugu stranu medalje I izabrati pravi put.


Otvorio sam knjigu nasumice i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svideo, a ipak je sve polupao.

“Zašto? Zar nije lepo?” pitali su ga.
“Baš zato” odgovorio je on. “Toliko su lepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A s vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sada.”

Priča je naivna, a opet me zaprepastila. Smisao je gorak: čovek treba da se odreče svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbežni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.

Misao je surovo beznadna. Ne možemo uništiti sve što volimo, uvek će ostati mogućnost da nam to unište drugi.

Meša Selimović

Stav jednog vajara




Danas sam se rano probudio, uzbudjen zbog svega sto cu uraditi pre nego sto sat otkuca ponoc. Imam ceo dan pun obaveza. Ja sam bitan. Moj posao je da izaberem kakav cu dan imati.

Danas mogu da se zalim zato sto pada kisa ili mogu biti zahvalan zato sto trava dobija besplatno zalivanje.

Danas mogu da se zalim zato sto nemam para ili mogu biti zahvalan zato sto me finansije teraju da pazljivije trosim svoj novac.

Danas mogu da gundjam o svom zdravlju ili mogu da budem srecan zato sto sam ziv.

Danas mogu da se zalim za sve sto mi roditelji nisu dali dok sam odrastao ili mogu biti zahvalan sto su me rodili.

Danas mogu da placem zato sto ruze imaju trnje ili mogu da se radujem trnju koje ima ruze.

Danas mogu da zalim zato sto nemam vise prijatelja ili mogu veselo da pocnem da pravim nove kontakte.

Danas mogu da se zalim zato sto moram da radim ili da jednostavno budem srecan zato sto imam posao.

Danas mogu da se zalim zato sto idem u skolu ili mogu da budem srecan zato sto cu steci nova znanja

Danas mogu da gundjam zato sto moram da radim kucne poslove ili mogu da budem srecan sto mi je Bog dao skloniste za moju dusu i telo.

Danasnji dan je stvoren da ga kreativno iskoristim. Evo me, vajar koji krece da stvara.

Sta ce biti danas zavisi od mene. Ja biram kakav cu dan imati!

A sta ces ti danas raditi?

Zelim ti lep dan…osim ukoliko nemas druge planove.