Marketing
“Ako dovoljno daleko vozim ovim putem možda je to način da odem iz ovog mesta“ - Lance Armstrong
Oktobra 1996, Lance Armstrong bio je u samom vrhu svetskog biciklizma. Osvojio je World Cycling Championship. Takođe je osvojio i US National Road Race Championship sa najvećom razdaljinom ikada i upravo je potpisao ugovor za prestižni francuski tim od 2.5 milona $. Ali 2 oktobra otkrili su mu rak.
Ranije te nedelje povraćao je dosta krvi i primetio da su mu se testisi uvećali. Bili su veliki kao pomorandža. Doktori su otkrili da se rak testisa proširio na pluća i mozak. Otišao je na hitnu operaciju ali prognoze nisu bile dobre, imao je oko 3% sanse da prezivi. Ali Lance nije bio čovek koji je lako odustajao. Odrastajući sa majkom koja naporno radila na periferiji Texasa, ubrzo je počeo da se bavi biciklizmom i zaradio svoj prvi novac i osvojio nagrade. Ubrzo se probio pošto je njegov dnevni trening iznosio 20 milja vožnje bickila i plivanja. “Ako dovoljno daleko vozim ovim putem možda je to način da odem iz ovog mesta“. Lance je važio za istrajnog i prkosnog biciklistu. Te osobine nasledio je od majke.
Jednom prilikom kad je majka videla koliko je iscrpljen i pomislila da će odustati tokom poslednjeg kruga u trci upozorila ga je “Sine moj, ne smes da odustanes, pa makar morao da pešačiš“ Lance je završio trku, tačno na liniji cilja. Za Lance-a,rak je bio neka vrsta trke, samo ovog puta trka sa vremenom. Suočio se sa bolešću kao što se suočavao sa svim trkama pre toga. Otišao je na operaciju da mu odstrane tumor i posle toga je mesecima išao na hemoterapiju. Po prvi put, trkač sa najvećim aerobičnim kapacitetom (sudeći po labaratorijskim istraživanjima širom zemlje), otkrio je da su mu kosti toliko oslabile da nije mogao da okreće pedale bicikla ni da ga vozi čak ni oko svoje kuće. Ali dok ga je bolest fizički oslabila, muka mu je dala neverovatnu duhovnu snagu. Do kraja hemoterapije lekari su otkrili čudo. Rak je nestao! Postepeno vraćao se svom uobičajnom treningu i shvatio je dam u je rak bio ustvari sreća u nesreći-osetio je potpuno novu ljubav prema biciklu. Pre toga bicikl je za njega bio samo “stvar koja je služila drugom cilju, da postane poznat i bogat“, ali sad je to bio simbol koji je označavao svu njegovu patnju dok je imao rak. “Dok god mogu da vozim znači da nisam bolestan.“ Ono što ga je još više iznenadilo bilo je to da je zbog raka dobio kilograme viška, što se smatralo za glavni hendikep biciklista.
Lance je i pre bolesti bio priznat kao odličan biciklista za jednodnevne trke, ali sada je mogao da učestvuje u trkama koje su trajale danima ili nedeljama i koje su zahtevale vožnju po planinskim predelima, pravi test za one koji su se nadali da postanu svetski trkači. Jednom je sam završio Tour de France kad su se svi ostali povukli zbog premora ili nesreća. Treneri i drugovi iz tima upozorili su ga ima previše kilograma za strme trke koje idu uzbrdo ali je Lance bio siguran u svoju snagu i da će uspeti da natera sebe da izgura bez obzira na telesnu težinu.
“Danas, kad se skroz oporavio od raka imam 58,5 kg što je 6,3kg više nego što sam imao u svojim ranijim trkačkim danima.” Toliko je imao kada je trenirao na Blue Ridge Mountain stazama-trkajući se osećao je da se neka promena dešava u njemu. Ubrzo, postao je spreman da ide do vrha i tako je postao najbolji svetski biciklista u svim kategorijama. Ovaj tempo i svest doveli su ga do Tour de France-a 1999. prvi put kada je pokušao da dobije maillot jaune, žutu majcu koju nosi glavni biciklista. Iako je žuta majca trebala da se dodaje drugim trkačima u toku trke, ubrzo ju je povratio kada je došao do najtežeg dela trke-trebalo je da se popne na planinu dok je padala ledena kiša. Lance je ubrzao i išao sve brže i dalje povećavajući razdaljinu izmedju njega i svog “progonitelja“ Kada su ostali takmičari stigli do cilja u Parizu Lance je bio tamo već 7 minuta i 37 sec, neverovatna razlika i nadmoć.
Završio je trku kao pobednik u još jednoj oblasti-žena mu je ostala trudna putem vantelesne oplodnje, posto zbog raka to nije bilo moguće prirodnim putem. Lance je osvojio Tour de France 2000, 2001, 2002 i 2003, ali je napisao: “Zapravo ako bi me pitali da izaberem izmedju pobede na Tour de France-u i raka, izabrao bih rak…za sve ono što mi je dao kao čoveku, muškarcu, suprugu, sinu i ocu“ Dok se borio sa rakom, pobedio je svog najvećeg životnig neprijatelja-neuspeh. Odbio je sve negativne prognoze i nadao se. Verovao je u svoju snagu i hrabrost da će uspeti da prevazidje svou bolest i neuspeh i uspeo je u tome, bez sumnje. Lance je lepo to sumirao: “Sada znam zašto se ljudi toliko plaše raka. To je zato što vas rak muči polako i upravo zbog toga ubija duh i snagu.“
--------------------------------------------------------
-------------------------------------------
Osećaj gusaka
Osećaj gusaka
Sledeće jeseni,kada budete videli guske kako zimi kreću na jug,leteći u takozvanoj V formaciji,mogli biste da razmislite šta je nauka otkrila,zašto ptice lete na takav način.Kako svaka ptica maše krilima,automatski stvara vazdušni jastuk koji pticu iza nje takodje diže u visine.Leteći u V formaciji ,celo jato ptica pruža 71 % više snage nego kada bi svaka ptica letela sama.Ljudi koji dele zajednički pravac i smisao za zajednicu mogu da idu gde god požele brže i lakše ,upravo zbog toga što mogu da se oslanjaju jedan na drugog.Kada guska ispadne iz formacije ,ona odjednom počinje da oseća veći otpor,i tada brzo pokušava da se vrati u formaciju i pokušava da iskoristi vazdušni jastuk ptice koja se nalazi ispred nje. Da mi imamo osećaj gusaka ,danas bi stajali u formaciji sa onim ljudima koji koračaju istom stazom kao i mi sami.Kada guska koja je na čelu formacije postane umorna ,ona se rotira ka krilu i druga guska zauzima njeno mesto na čelu.Razumno je menjati se na \"teškim poslovima\",bilo da ste čovek ili guska koja leti na jug.
Takođe ptice koje se nalaze na krajevima krila V formacije,\"trube\" ostalim pticama koje se nalaze ispred njih kako bi ih podstakle da pruže svoj maksimum.
Konačno-i ovo je veoma bitno-kada se guska razboli ili bude ranjena od strane lovca,i ispadne iz formacije
dve druge guske padaju sa ranjenom guskom sve dok ova ne bude u mogućnosti ponovo da uzleti ili umre; i samo tada guske koje su je pratile,nastavljaju svoj put,čekajući drugu formaciju da joj se priključe.
Da imamo osećaj gusaka,držali bi se zajedno u teškim vremenima i možda bi nam se upravo ta teška vremena činila manje teškim..
----------------------------------
------------------------------------------------
LOŠE NAVIKE
LOŠE NAVIKE
Jedan bogati čovek zatraži od starog učitelja da mu učitelj sina odvikne od loših navika. Učitelj povede mladića u šetnju po vrtu. Zaustavi se na jednom mestu i zatraži od mladića da iščupa malu biljku što je rasla nedaleko od mesta na kojem su stajali. Mladić zahvati biljku palcem i kažiprstom i iščupa je iz zemlje. Učitelj zatim zatraži da iščupa malo veću biljku od te. Mladić malo jače povuče i iščupa i nju.
“A sada iščupaj ovu”, reče učitelj, pokazujući na jedan žbun. Mladić je morao da upotrebi svu svoju snagu da bi je iščupao, ali mu i to pođe za rukom.
“A sada iščupaj ovu”, reče starac, pokazujući na drvo guave. Mladić obuhvati rukama stablo i pođe da ga vuče iz zemlje. Ali stablo ni da mrdne.
“Pa ovo je nemoguće”, reče mladić zadihano.
“E tako ti je i sa lošim navikama”, reče mu stari učitelj. “Kada su mlade, lako ih je se rešiti, ali kad se razviju teško ih je iskoreniti.”
---------------------------------------
-------------------------------
Svesnost je ono što nam omogućava da se objektivno posmatramo pri svakodnevnim (ili bilo kojim drugim) aktivnostima. Ako nam je svesnost dovoljno jaka, u stanju smo da precizno sagledamo sopstvene mogućnosti. Kakvi su nam planovi? Veličanstveni. A mogućnosti? Smešno male. No bilo kako bilo, to je sve što za sada posedujemo. Da se energija ne bi uludo rasipala, mudro je planove prilagoditi mogućnostima, jer to je jedini način da se mogućnosti povećaju.
Da bi ono što je moguće postalo ono što je stvarno, ne smemo da imamo nestvarne predstave o svojim mogućnostima.
--------------------------------------
-----------------------------------------------
Prepišite ova 4 recepta za bolje sutra
Prepišite ova 4 recepta za bolje sutra
Artur Gordon je ispricao divnu, intimnu ispovest o svojoj duhovnoj obnovi u kratkoj priči zvanoj „Smena plime„, o periodu svog života kada mu se činilo da je svet srlja u propast. Njegov entuzijazam je uminuo, njegovi pokušaji da piše bili su besplodni. Situacija je iz dana u dan bivala sve gora.
Na kraju je odlučio da zatraži pomoć lekara. Utvrdivši da je fizički sasvim zdrav, lekar ga je upitao da li je voljan da posluša njegove instrukcije na jedan dan. Kada je Gordon pristao, lekar mu je rekao da sledeći dan provede na mestu gde je bio najsrećniji kao dete. Mogao je da ponese hranu, ali nije smeo ni sa kim da razgovara, niti da čita, piše, sluša radio ili gleda TV. Usput mu je napisao četiri recepta i naložio da ih otvara jedan po jedan, i to u 9h, 12h, 15hi 18h.
,,Je l’ vi to ozbiljno?“ upitao je Gordon.
„Kada dobijete moj račun, shvatićete da sam mrtav ozbiljan“ odgovorio je lekar.
Narednog jutra, Gordon je otišao na plažu gde se igrao kao dete. Kada je otvorio prvi recept, u njemu je pisalo „pažljivo slušajte.“ Pomislio je da se doktor šali s njim. Koga je mogao da sluša u naredna tri sata kada je sam na plaži? Ali budući da je pristao na njegove instrukcije, napregnuo se i počeo da sluša. Čuo je uobičajene morske zvuke, šum talasa i kreštanje galebova. Posle izvesnog vremena mogao je da čuje i druge zvuke koji isprva nisu bili tako očigledni. Osluškujući, počeo je da razmišlja o lekcijama o moru koje je učio kao dete – strpljenje, poštovanje i svest o medjuzavisnosti stvari. Slušao je zvuke – uključujući tišinu – i osećao kako ga ispunjava neobičan mir.
U podne je otvorio drugi recept u kojem je pisalo „pokušajte da se osvrnete iza sebe„. „Gde da se osvrnem?“ pitao se. „Možda na detinjstvo? Da se prisetim srećnih vremena?“ Razmišljao je o svojoj prošlosti, o obilju sitnih radosti. Pokušao je da se seti najsitnijih detalja, otkrivajući pri tom kako ga ispunjava neobična toplota.
U tri popodne otvorio je treći recept. Do tada je s lakoćom prihvatao instrukcije, medutim, ova je bila drugačija – pisalo je „preispitajte svoje motive„. Ispočetka se bunio. Pomislio je na ono što želi u životu – uspeh, priznanje, sigurnost – pokušavajuci sve da ih opravda. A onda mu je kroz glavu proletelo da ti motivi nisu dovoljno dobri i da možda baš u njima leži odgovor na beznadežnost njegove situacije. Duboko je razmislio o svojim motivima, o prošloj sreći. Na kraju je odgovor došao sam od sebe. ,,U trenutku sigurnosti sam shvatio“, napisao je, ,,da, ukoliko su nečiji motivi pogrešni, onda ništa drugo ne funkcioniše, bez obzira na to cime se bavite. Dok god smatrate da služite druge, posao obavljate valjano. Kada počnete da brinete samo o tome kako ćete da udovoljite sebi, to više ne činite tako dobro – po zakonu neumoljivom poput gravitacije.“
U šest sati popodne, poslednji recept nije morao dugo da čeka na ispunjenje. „Napišite svoje brige u pesku„, pisalo je. Kleknuo je i komadom odlomljene školjke ispisao nekoliko reči, zatim se okrenuo i otišao. Nikada se nije osvrnuo; znao je da dolazi plima.
Post je objavljen 04.02.2012. u 19:54 sati.