Danas sam shvatio da je moj blog jedno teško sranje.
A to je dobro.
Sretan sam kada shvatim da mi je blog sranje.
Kada bi barem više blogera shvatilo da
blog-moj-sranje-je.

U ovom trenutku stojim na nekoj pustopoljini, i sa moje lijeve i desne strane stoje dva parkirana kamiona koja istovaraju tone govana na mene.
To su moja govna i sretan sam. Bućkam se kao malo dijete.
A onda zaronim u dubine govnolenda ispitivajući koliko mogu zadržati dah.

I onda se sjetim one stare narodne : «tko ugazi na govno taj se na daleko čuje».
Slobodni vi ugazite na mene. Ne želim vas sprječavati.
Ali nemojte se onda meni tužiti kako se ljudi okreću za vama i govore :
«Gle ovoga kako smrdi, mora da je ugazio na Strokewskog»

A u pičku materinu…baš sam zgovnan.
Ko govno govnasto.

Vaš Strokewski – d Govnar