Fluffy…..fluffy……di si??
Fluffyyyyyyy……tvoji dani su odbrojani.

Pudlica?? Kurac moj pudlica.
Boxer…….usrani.
Radije bi da me 10 skinhead-ovaca tuklo boxerima direkt u glavu nego ona sramota neki dan.
Taj dan bilo je mnoštvo djece pred zgradom. Loptali su se.
Kada sam naišao pred ulaz, lopta se dokotrljala do mene.
Ha… - pomislio sam
Od kada nisam igrao nogomet.
Zamahnuo sam sa guštom desnicom, al u taj tren naletio je Fluffy i njuškom mi izbio loptu.
Izgledao sam pribrano mada me lagano podrhtavanje brade možda malčice izdalo.
Jeb….jebeno pseto. Pasji skote……skote od psa.
Nakrivio je glavu i zarežao.
Sada – rekoh sam sebi
Katapultirao sam ga nogom i……bris u ulaz. Dobio sam na vremenu pred njegovim super okretnim nogama.
Nisam imao sreće. Sustigao me već na prvom katu. Katastrofa. Jesam li pao u formi ili je on napredovao??…..kurvin sin.
Zadnji put me sustigao tek kod trećeg kata, al onda sam mu pokazao prstom na susjeda, pa je susjed stradao. Još je na intenzivnoj u bolnici.
Uglavnom, zario je čeljust u moje dupe i nije puštao. Vidio sam masu zvijezda. I velikog i malog medvjeda……čak i cijelu njihovu rodbinu.
Dovraga i bestraga. Ovo je bilo snažno poput tisuću ugriza floridskih aligatora.
Stisnuo sam zube i tako sam se vukao do petog kata. Fluffy nije puštao. Štoviše, visio je onako bezbrižno.
Pozvonio sam na vrata susjede Radojke koja je bila radodajka jer je njen muž bio na brodu.
Radojka je otvorila u nekom pinky ogrtaču. Kosa joj je još bila mokra od tuširanja.
Susjed…..-rekla je
Zašto si tako crven u licu?? Nije valjda da me se sramiš?
Hajde uđi…..ne grizem ja.
Ne grizete?? – upitah piskutavim glasom
Susjeda…..jel ovo vaše stvorenje što mi visi na dupetu.
Uuuuuu…….Fluffy…..nestašak moj mali. Opet si bio zloćko. Bući-bući.
Susjeda……ne tiče me se baš emocionalni odnos između vas i vašeg psa – rekao sam i posegnuo u džep i izvadio elektrošoker za pse.
Susjed….šta to radite??
Upravo vršim pripremu za učinkovito elektrošokno skidanje psa sa dupeta.
Neeeeee……-viknula je i uhvatila me za ruku.
Drugom rukom sam posegnuo u džep i izvadio elektrošoker za žene.
Odbacio ju je 3 metra u zid.
Ostao sam nasamo sa Fluffy-jem. Opičio sam mu jedan lagani elektrošok u predjelu jaja.
Sutradan je pronađen kako luta na 13. katu.
A ja sam imao ne 13, već 113 šavova.

Već peti dan u bolnici. Pucao sam po šavovima.
Fluffy mora umrijeti. Odličan naslov za moj novi roman.
Zamislite, sa mnom u istoj sobi ležao je nitko drugi već Radojkin muž Ilija koji se neki dan vratio sa broda. A da čudo bude još veće…..do njega je ležao susjed Pero sa 4. kata. Sa nama u sobi još je ležao jedan crni mladić manekenskog tipa muškarca. Bio je totalno sjeban. Ruke i noge su mu bile u zraku.
Ilija – rekoh – koji kurac tebe zadesi??
Ma….poskliznuo sam se na skliske pločice dok sam bacao frižider preko balkona. – rekao je
Frižider???
Da……slušaj, reć ću ti u povjerenju kao susjedu…. – nagnuo mi se na uho
Sinoć sam ranije došao doma nego inače. Zatekao sam Radojku polugolu i znojavu u krevetu.
Poludio sam. Obuzeo me totalni bijes. Preletio sam cijeli stan u potrazi za nitkovom. Kupatilo, dnevni, kuhinja….svi ormari. Nigdje kurvinog sina.
A onda sam čuo dole pred zgradom užurbane korake i paljenje auta.
Potrčao sam u kuhinju i zgrabio što mi je prvo bilo pri ruci…..
Frižider… - natuknuo sam mu
Da……frižider
Zaletio sam se punim i bacio frižider odozgo na auto, al sam se pri tom poskliznuo i sjebao leđa.
Susjed…. – progovorio je Pero koji je imao neku udlagu na vratu i micao je samo očima i na jedvite jade nešto malo usnama.
Ooooo Pero – Ilija će – živ si.
Pa šta tebe Pero zadesi??
Ilija….- Pero će jecajući -…jebat ću ti majku……ono sam ja bio u autu.
Pero…oprosti Isusa ti……nisam mogao znat.
Luđače……mmmmm……sestroooo – cvilio je Pero
Nego….koji je ovo mladić sa vama?? – pitao sam Iliju
Nemam pojma – rekao je
Kako nemaš?? Pa doveli su vas svu trojicu sinoć u istom vozilu hitne.
Da vam skratim muke…..promumljao je mladić
Ja sam bio u frižideru.
Toliko o bolnicama.

2 mjeseca kasnije.
Fluffy se još malo ugojio. Al neće još dugo.
Neće majkemi.
Okupio sam na specijalnom sastanaku još 2 žrtve Fluffy-jevih napada, Mirka i Andriju.
Kao predložak pogledali smo film "Riba zvana Wanda".
Ukrali smo klavir iz zgrade seoske filharmonije.
Okačili smo na štangu konop i dovukli klavir u razinu Mirkinog balkona na trećem katu.
Čekali smo Fluffy-ja u zasjedi. Bilo je to iscrpljujuće čekanje.
Kao da je nešto slutio……mater mu psa jebala.

Netko stoji dole pod klavirom – reče Andrija
Ma koji kurac….. – rekoh
Pa to je Maxim Mrvica – Mirko će
Maximeee……daj odjebi odavde……čuješ?
Alo ekipa…..jel to PETROF?? – pitao je
Nije…..već je FUCKOFF.
Maxim je i dalje stajao dole i divio se klaviru.
Čuješ kretenu…..miči nam se sa položaja – dreknuo sam
Najednom je uže koje je držalo klavir počelo pucat, a klavir je padao ravno na Maxima.
Trčali smo ko ludi dole.
Dok su Andrija i Mirko izbezumljeno kopali po ostacima klavira, ja sam stajao i držao jedan komad u ruci.
Šta ti je to?? – pitao me Andrija
Zbilja piše PETROF – rekao sam
Ispod tisuće petrofskih komadića od Maxima je ostala samo Mrvica.
Pomeli smo metlicom Mrvicu u odvodni šaht. Nitko ništa nije vidio. Koliko slijepih ljudi danas.
U taj momenat Fluffy se stvorio kraj nas i njuškao po ostacima klavira.
Malko smo ga iscipelarili i strpali u jednu vreću.

Vozili smo se tako nas četvorica prema osamljenoj kolibi uz jezero. Na zadnjem sjedištu bili su Andrija i Mirko, a na prednjem sam bio ja kao vozač, te Fluffy kao suvozač.
Fluffy-ju sam vezao sve 4 noge i trakom mu začepio gubicu, te ga dodatno pritegnuo pojasom radi sigurnosti u prometu. Nikad ne znaš. Neki dan je Vesna Cmokić stradala zbog nevezanog psa.

Bio je prekrasan dan za roštiljanje. Fluffy se vrtio na ražnju uz laganu vatricu. Pili smo pivo i svirali gitaru. Kada se vatra raspirjala i uhvatila Fluffy-jev rep, on se tako počeo trzat da je ražanj ispao iz ležišta i kurvin sin se oslobodio.
Počeo je trčat ravno na mene. Kada je skočio prema meni ja sam naglo legao na pod, a Fluffy je odletio ravno u obližnju bačvu koja je bila puna petrolejskog ulja.
Čulo se samo WUF.