nije za starije od 12 godina

Bio jednom negdje tamo caffe u koji su svraćali bolesni ljudi...ljudi koji zbilja nisu bili zdravi u jednom dijelu glave, a zbog tog dijela glave uživali su u onome u čemu ne bi trebali i smijali su se nečemu što je jako tužno....caffe je izgledao jako ružno.
Tamo su konobari vrijeđali te bolesne ljude do boli, a ovi bi im još i platili za to....i uživali su ti isti ljudi dok su im konobari jebavali mrtvu mater na grobu i sl.

Jedan od konobara zvao se Duvić….Sale Duvić. Naime……nije imao lagano djetinjstvo jer morao je nosit te velike sise i mrzio je što je muškobanjasta.
Sale nikada nije mogla oprostit ćaletu što ju je poševio dok je imala 12 godina.
Od tada sanjari da postane prava muškarčina. A onda je došao taj dan.
Dan kao niti jedan drugi…….dan kao neki treći.
Kiša je padala u potocima, potoci su tekli u slapovima……Niagara je daleko.
Sunce je ispalo iz oblaka kao da netko rastvara jaje i ispušta žumanjak.

Sale je bio sretna jer voli dugu. Duga označava nadu….nadu u bolje prekosutra.
I trčala je Sale ispod duge da dohvati sreću, al grom sa neba ga je strefio direktno u facu.
I kotrljala se Sale kao nogometna lopta bubamara iz ranih osamdesetih. Da, kotrljao se čitavih 532 metra i 13 centimetara, a onda se niotkud pojavio Michel Platini i zamahnuo desnicom. Sale je letila brzinom od 93,6 km/h po procjeni naših kolega sa Izraelske televizije.
Slučajno se na licu mjesta našao i Dražen Ladić koji je sa Ivicom Šerfezijem igrao golf.
Ruže su crveneeeeeeeee……tajne su skriveneeeee.
Dražen se bacio i skrenuo Saleta u obližnju bukvu. Stativa!!!
Hrvatska je u polufinaaaaaaaaaaalu!!!

Sale je protresla glavom i ugledala prekrasno uglancane čizme pred njom. Kada je podigao pogled ugledala je ni više ni manje već menadžera benda Village People.
Menadžer joj je pružio spolovilo i ona je ustao.
Ponudio joj je smještaj u svom obližnjem skromnom dvorcu od 17324 metra kubična.
Sale je objenožno prihvatila.
Držao ju je u podrumu hraneći je uvoznom pedigre hranom.
Sale je tako dobro cuclala spolovilo da joj je za prvu obljetnicu boravka u podrumu poklonio Atari iz `84. Sve je bilo ok sa kompom osim što su falile tipke Đ, Ž i ;
Za drugu obljetnicu dobila je na poklon jednu knjigu.
Nakon što je Sale pročitala jednu knjigu, okuražila se i odlučila na internetu napravit blog.

No…..vratimo se mi na početak priče i caffeu.
Pričao mi je Neven Romanović da je neki dan bio u caffeu gdje Sale radi.
Kaže da je Sale prava kučka i da je svi žele imat.
Al to, nažalost, mogu samo srijedom kada Sale dežura dole u podrumu u bačvi sa jednim malim uskim otvorom.
Joooj......Super si Saleeee...
Saaaaaaaale Duuuuvić……….Saaaaaaale Duuuuuuvić.
Aaaah....ah....svršit ću.
Ne šest, već dvanaest puta.

NOT THE END