Sewen

Ne mogu ja bez misečine bile
Tamo di su moji izdanci i žile.
Šta godine idu, sve mi je draže
I oči svega od ditinjstva traže.

Vično san gladan glasova ka zbilje
Di pivaju tice i di miriše smilje.
Di kamen je tvrđi od svega šta se znade
Ova škrta zemlja, sve blago ti dade.

Ne mogu ja bez priča od svita
Ko će ih prinit dalje, ako iko pita.
Sva moja ufanja na ovi zrak mirišu
Ka prid svitanje, ka prid kišu...

Vično sam gladan i suza i smija
Tu di san rođen tu bi sad sritan bija.
Poslidnje dane ostavit ću precima svojim
Tu ka prid licem pravde ponosan stojim.