Sewen

Sve je posta paka'
I ja se s mista nisam maka
A nije da mi nisu davali ruke
Ma meni je do moje muke!

I savija sam se priko
Ka priko stare teće mliko.
Ka skorup san se skorija,
Ka žigica izgorija.

Sve naše uspomene sad su samo moje,
Neće bit drugih da se pribroje.
To je tako i tako će ostat dok se ne ugasim
Dok se ne spasim...

Neko živi za samoću,
I ja duram ma nije da to oću.
Bisan sam i kad se smijem,
Al dobro znam šta je pa krijem.

Spalit ću sve ako me ne privari kraj,
I nać ću te negdi gori ili doli, znaj!
Morebit da ćemo imat šanse za novu probu
Doli u grobu...