Sewen

Nezaposlena duša bi radila.
Jer posla ima, posla se nađe.
Pa bi me iz ovog vadila.
Dosta je gorkoga i hoću slađe.

Napušten i bačen kao sjenilo,
Tvoju sam kožu dirao.
Nekad se uz nas more pjenilo,
Nekad sam dobro birao.

Sada je ostao krš, lom i staklo,
I ništa se nije pomaklo.
Sada je ostao krš, lom i staklo
I ništa ti nije promaklo.

Za sve osim tebe sam imao plan.
Tebi sam se prepustio.
Bio sam java, a ti moj san
Svejedno me napustio.

Živote životom sam te zvao
Vidio sam raj koji nisam znao.
Sad si se i ti nagledao.
Kakav sam i pakao bih prokockao.

Sad nisam ni za jedan!
Al izvrćem sve na šalu.
Od mene si napravio bezdan.
Od sebe samo budalu!