Sewen

Nekad je ovde, cvetalo cveće,
Nekad je dunja, davala ploda.
Neko nam bašču, našu saseče
Tajno nam mesto oda i proda.

Bili smo srećni, bili smo mlađi,
Snovima sebe kažnjavam, vređam.
Ako si voljan, ti me pronađi
Jer ja još uvek za tobom žeđam.

Sad posle mladosti, pobeda i padova,
Još ima znamo, neosvojenih gradova,
Negde je ostalo i radosti i smeha,
Da mirni budemo odrešeni od greha.

Za sreću nikad nije prekasno,
Zrelošću nekom, sve lepše biva,
Nekad u sebi, sad kažem glasno,
Voleću tebe sve dok sam živa!