Sewen

Priko polja ide cura, lipša od dragulja,
Ja je gledan pa san joj se lagano prišulja.
Umorna je i na kamen odmorit je sila,
Mene gleda, al' mi ništa reći nije tila.

Di si resla, lipa curo, od majke i ćaće,
Ma nesmin ti ništa reći jer pape saznat će.
Ti ne reci niti riči, livin okom migni,
I ako ti dodijavam, ti se samo digni.

Ostala je lipotica i sutra je došla,
Ajde reci lipa curo, bili samnom pošla.
Otišla bi al' me moraš kod mojih isprosit,
Eto mene, sutra ću ti i darove nosit.