Sewen

Propada noć pod stopalima našim,
Oprosti, ako te plašim.
Čudni su kamenjara zvuci,
A to nisu vuci.

Od prašine davnina peci kruh,
Osjećaš, tu je duh,
Miriše na djetelinu suhu,
U jesenjem ruhu.

Zatvori me, okuj me,
Da nitko od ljudi,
Jamstvo ne ponudi.
Zatvori me i spasi se,
Možeš me prodati,
Možeš i ostati!

Pred zoru, rosa skrit će trag,
Da li sam ti drag?
Razmakni maglu vlasima,
I uzdasima....