Sewen

Tuga mi ukroćena,
Tuga mi crpi tilo.
Ja nisam jubav njena,
Imam crno na bilo.

Zgarište naše sriće,
Razgrće promaja jaka,
S kim joj to jutro sviće,
Dok meni fali zraka.

Nisam je prosija,
A prsten sam nosija.
Još me u žepu žulja,
Komadić o dragulja.
Nisam pridanju kleka,
Zna sam, mene ne čeka.
A čuvam je u snima,
Od mene blagosov ima.

Pismu joj ovu dajem,
A ona neće znati.
Živote, ja se pridajem,
Ko more, neka shvati!