Sewen

Na prozore, naslanja se jesen,
Surovo i vlažno,
Staklenih očiju sputavam dah!
To više nije važno.

Samo sam ja
Iza prozora,
Zamagljena...

Kao romansa koja tiho gasne,
Kao izgubljena karta,
Porušeni zidovi, bedemi u vatri,
Kao Sparta.

Al samo sam ja,
Iza prozora,
Zamagljena...

Neće jesen da zazlati,
Jesen pamti.
Ja ne želim dugovati,
Ne dam ti...