Sewen

Pod koletom žila kuca,
Sve od snage život puca.
Ka sa puta, ja san stiga,
Prije vitra, prije sniga.

Nit je vitra, nit snig pada,
Vidin kuća mi propada,
Popucala sva su cakla,
Vlaga vrata je razmakla.

Ka da nije bila živa,
Još mi teže, mir se stiva.
Mislija san, kad zagusti,
Tu će srce da se spusti.

U starosti, čut ću dicu,
Voze karet niz ulicu,
Žene kledu, pa se miru,
Pa kroz stare škure viru.

Kako san se privarija,
Prerano san ostarija.
Ali san se kasno vrati,
Nema mene ko čekati.

Stari ljudi su zaspali,
Dica sve su zaključali,
U svit pošli, ja sa njima,
Kod kuće smo u gostima.

Ja san evo, prvi stiga,
Ja san prvi se podiga.
Tilo sve od sebe daje,
Vratimo sve običaje.

Očekujem, sve od reda,
Nek se vidi, da se neda.
Misto di smo skupa rasli,
Vatru nismo još ugasli.