Sewen

Šta to u čoviku ima,
Dok bilu halju prima?
Dok licem gleda u pod,
A srcem nebeski svod?!

Koja je to snaga ljudska,
Da viruje da je ljuska?
I iz ljuske će izaći vani,
Od Boga su odabrani!

I čovik bi Bogu bliže,
Nevirnik ostaje niže.
Po sredini moj je lik,
Ja nisan svećenik.

Ja volin i svoje grije,
I nove i one od prije.
Ne mogu sagradit ti zid,
Jer ničeg me nije stid.

Ja virujen u sunca sjaj,
Da dobru nije kraj.
Ja virujen i ocu i sinu,
Ja virujen u Severinu!

Nisan li i ja čovik?
Čuje li i moj poklik?
Ako Ga ima, ja znan,
Da mi je da opraštan!

Šta to u čoviku ima,
Dok bilu halju prima?
I jesu li oni čisti,
Ili smo svi mi isti?!