Sewen

Oda san se piću,
Pa san povratija na Aladinovu sviću.
Posla san kvragu sve njegove želje,
I potira mu ženu iz postelje.

Lipo san se naloka,
Pa san reka Aladinu da je stoka,
Da me se jebe za sve njegove moći
I da mu je žena gruba i po noći.

Majketi ća san se naliza,
I reka san Aladinu da mu triba viza.
Jer njegove bajke su čiste pizdarije,
Dok traži sveticu poput Marije.

E onda san pijane noći otpisa,
I dobro san pogleda ća san napisa.
I ispod svake se riči potpisa,
Da znadem crtat, još bi narisa.

Život se živi, a bajka nas mulja,
Ja nisan oni ća se prišulja.
Pa ti u leđa zabiva nože,
I zbraja zloće koje se množe.
Život je drugo, bajke daj dici,
Ako te lažen, tu me prisici,
Di san sa prston upra od bisa,
Neće im pomoć ni kantana misa.

E sad opet natoči mali,
Reka san Aladinu, fuck off i pali.
Neću bit mortus, nek lagano klizi,
A ja ću udrit po finoj spizi!