Sewen

A vitar je svoju potrošija silu,
Dilija nas na dvi strane,
Nekom sukno, nekom svilu,
Nekom noći, nekom dane.

I teško se danas moremo srest,
Ka da smo živili lažno.
Nekome milost, nekome pest,
A nikome to nije važno.

Prominija nas život, kako je tija,
Za šaku suza i šaku smija.
Pomišali smo karte falše,
Nema ničeg ća je naše.
A vitar će opet izać,
Ma neće nikoga nać.