Sewen

Di su sad oni koji su me pratili,
Nema vrimena da bi ga nazad vratili.
Novoj publici imena neću dati,
A svi moji stari će se pripoznati.

Za samo tren pisma bi krenila,
Da bi sve druge pisme zasjenila.
Danas tu pismu više niko ne pušta,
Nema se špirita, nema se gušta.

A ja eto ovog trena mislim na to vrime,
Kad smo zavit dali - ne zaboravi me,
Al' niko se ne sića onih riči šta smo znali,
I niko ne zna šta smo tako lako odustali.

U ime sićanja, nazdravit ću sam sa čašom grija,
Nek' se čuje kako sam se nekoć s njima smija.