Sewen

Prosipa kiša kad riči se smire,
Nima se više u jude vire.
Mižerja stiska ka studen živa,
Bija san kriv, bila si kriva.

Falija jesan i ne mogu vratit,
Oće se tice nad nama sjatit.
Otiraj brige šta na mlin vode.
Ka ladna voda; nek dođu rode.

Tija bi s tobon izać iz rata,
Još tinja sunce, suton se vata.
Do bile zore, klečin na soli,
Ovo te srce u kazni voli.