31
subota
ožujak
2018
Jaja ( takorekuć podni uzgoj )
Nekoć davno pridržavalo se ustaljenih običaja, nije se ko sad radilo kad se šta stigne. Pa su se jaja farbala na veliku subotu, uglavnom u ljusci od luka, znate onu šemu s nekim cvjetićem il djetelinom, lagani kip da ne popucaju, pa kad se ohlade premaz špekom do visokog sjaja i u košaricu.
I jedna moja susjeda obavila jajčanu djelatnost, treba eto još stolnjak stavit pa gotovo. Eto druge susjede na popodnevnu kavu, nosi i narcise, malo za ukrasit stol.
Jesi zgotovila, jesam, evo sam da stolnjak metnem, na ti jaja pa metni na kredenc dok ja riješim stol. Pruži ova druga ruku, uzme košaricu, krene prema kredencu, saplete se nekako na štokrl (nekadašnji stolac bez naslona, iz kamenog doba) i košarica u brišućem letu završi na vinas pločicama, jaja visokog sjaja satrvena. Moš jedino povadit ljuske i ić ih pojest.
Njih obadvije u šoku. Šta sad? Ljuski od luka više nema nijedna, pokuvale farbajuć uskršnji obligatni ukras. S jajima isto slabe, peklo se kolača, pa treba ostavit i za uz šunku...
Ništa, ova šta je razbila jaja ode u samoposlugu, kupi jaja i nađe tek otrovnonaglozelenu boju, druge se farbe prodale, i one vodene preslikače. Dođe doma, navrat nanos skuva i ofarba jaja i uspije nekak pofafuljat one sličice (nije žena time baratala pa su zečevi i pilići bili trunčicu defektni, al daj šta daš, bolje defektni neg nikakvi).
Donese susjedi, ova u vrisak - pa kaka su to jaja, oćeš da mi djeca obnevide od te farbe, ko još takvu farbu ima na pisanicama, šta sebi nisi pofarbala u tu stravu. Ova grakne - šta si mi davala košaru, šta sama nisi nosila na kredenc, bilo je samo još te farbe u trgovini, šta me napadaš.... Skoro se one počepušale oko pisanica. Razišle se uz visokofrekventne tonove i pozdrave neprikladne duhu Uskrsa.
Al na sam Uskrs došle k sebi, čestitale jedna drugoj, razmijenile po tanjur kolača, jedino jajima nisu prilazile. Ni gledale u njih.
komentiraj (20) * ispiši * #
30
petak
ožujak
2018
Bjuti tretman
U drugom osnovne, nekako početkom proljeća, dobijem ja vodene kozice. Pa lezi s temperaturom, natrackana onim odvratnim krečom, kozice svrbe ko bijesne a ne smiješ se češat ( rekla mi mama - da se nisi drapala, ostaće ti ožiljci ko babi vještici; a naive ko u Hlebinama, pa ja sam tad već znala da vještice straše samo skroz malu djecu a ja drugi osnovne, kud ćeš me time plašit ).
Starci na poslu, brat u školi, meni dosadno dozlaboga. I kak sam se drapunjala po glavi ispadne mi pramen kose iz pletenice; guraj, turaj, ništa ja njemu ne mogu. Rasplest pletenicu ne smijem jer je ne znam splest. I uzmem ja škare i fraknem taj pramen skroz do čela, reko neće se vidjet, imam ja kose ko vila Ravijojla.
Pa se sjetim mamine kolegice Barbare koja je imala krasne tanke obrve, pa si mislim - ajd već kad se riktam saću ja i obrve malo dovest u red, pa nije to Božje slovo. Neš ti umjetnosti, stanjit obrve. Pa uzmem onaj mali špigl, male škare i ožeži. Štric vamo, štric tamo; slabo to ide i rezultat nikakav. Uzmem ja tatinu britvicu za brijanje, reko s tim bi moralo ić puno lakše. Jao majko. Ne možete ni zamislit šta sam napravila od obrva ovom svojom lijevom rukom i britvom. Ni sam Pikaso ne bi nacrto čudnije obrve na dječjem licu.
Tu mene hvata panika; dobro, znam da neću dobit batina jer imam kozice pa me neće nabubat da ta sranja ne popucaju, al čupanje i verbalni delikt od strane majke mogu komforno očekivat. Tu se ja sjetim da je doktorica rekla da je najbolje ležat u polumraku; spustim ja rolete i čekam mamu, moleć sve šta me baka naučila.
Eto mame kući, ulazi u sobu, pita s vrata - ko je spustio rolete? Reko ja, pa znaš da je rekla teta doktorica da u polumraku prije prolaze. Veli mama znam, al ti moram namazat kozice. Tu ona diže rolete, ja nemam kud neg ležim i okrećem očenaše. Dakle njenog izraza lica kad me vidjela...neprocjenjivo; stajala je jedno pol minute u skroz šoku, a onda samo rekla - ti stvarno nisi normalna. Šta si napravila od sebe, majko sveta Božja. Ja u plač, reko htjela sam imat obrve ko teta Barbara i bilo mi je dosadno. Veli mama - obrve su sve sam ne obrve, a dosadu ću ti ja tretirat samo kad ti prođu te jebene kozice, ubiću Boga u tebi, sam da znaš.
Pa se sprigne da mi namaže kozice, pa skuži i pokušaj šišanja, pa se počne smijat, i opet samo kaže - ti stvarno nisi normalna.
I onda se svi čude šta ja za sebe povremeno tvrdim da nisam normalna; pa mama mi je to ucijepila u mozak, još negdje u dobi od šest sedam godina
komentiraj (32) * ispiši * #
29
četvrtak
ožujak
2018
Ono kad te operiraju u Keniji
Nedavno čitam kak su frajera u Keniji bubnuli pod narkozu i operirali mu mozak par sati, a onda skužili da kopaju po lubanji krivom pacijentu. Pa ti ajde na operaciju. Dok oni ustanove da ti nisi taj kojeg su zapravo htjeli operirat, izvade ti čuda neviđena.
Dođeš izvadit krajnike, a oni izvade bubreg jer im je bio čudan, pa udri po žuči, pa po koljenima. Pa se probudiš misleć kak ćeš uopće jest s tim ranjavim grlom, i čudiš se šta se svi snebivaju kak si uopće otvorio oči, a nemaš pojma da ti je izvadilo pola organa i istrugalo meniskuse pod narkozom.
Pitaš sestru jesu ti kroz koljena vadili mandule kad su obadva zamotana? Ona kaže pitajte na viziti, pojma nemam. I nemojte kašljat i dizat se da vam ne ispadnu kateter i dren.
Pitaš koji kateter, pa grlo mi je operirano.
Kaže nije, lijevi bubreg je bio malo gnjil pa je njega prvo izvadilo.
Kak mislite prvo, šta su još vadili?
Pa žuč, jel niste vi imali kamence?
Ne, nego stalno gnojne angine pa su mi krajnike trebali počupat.
E onda zbilja ne znam, vidim da imate gadan rez na trbuhu. Ajde zinite,, jaaako.... ma krajnici su još tu, i to blago upaljeni. Al pitajte primarijusa, saće on.
Na viziti primarijus pun objašnjenja, ispada da su vam trebali i štitnjaču još rješavat al nije bilo više vremena, trebala im sala za drugog pacijenta. Kažeš - pa doktore, meni je trebalo krajnike vadit.
On vas gleda ko osmo svjetsko čudo, domunđava se s ostalima u viziti pa veli da si sretan jer je u žuči bilo kamenja za temelj sazidat, bubreg u totalnoj banani, a koljena su eto usput poriktali da nemaš nikad s njima problema. I da kad sve to zaraste dođeš povadit krajnike, jer su sad ionak upaljeni, i da su htjeli ne bi ih mogli dirat.
Pa ak možete, zaobiđite bolnice u Keniji, jer tamo operiraju kud im skalpel sam krene.
komentiraj (18) * ispiši * #
Uslužne djelatnosti
Živi se u teškim vremenima - krediti, minusi, svaštanešto. Imat dobro plaćen posao ravno je dobitku na lotu ( osim ak ne znaš dignut pola miliona kuna proričuć budućnost i puneć energijom kamenje samo jednoj osobi; viš ni to nije loša ideja, treba samo čekat da naleti pravi klijent ). Pa razmišljam kak nać dodatni izvor zarade, naravno u uslužnim djelatnostima koje ne mogu propast. Ono šta zasigurno nikad neće propast su vjenčanja i sprovodi.
Ajmo prvo veselo. Evo nekoliko mogućih svatovskih usluga:
1. gdje piše da barjaktar mora bit isključivo kršan mladac s mladencove strane? Recimo, za određenu naknadu svlada se stajanje na krovu limuzine uz primjereno vitlanje barjakom i saskok pod a - kolut letom, pod b - dvostruki salto sa šraubom od 720 stupnjeva, naravno sve s barjakom u ruci ( opcija b duplo skuplja, zbog mogućnosti da šraub loše završi )
2. lažna mlada; to svud ima. Pa već prema želji udavače može verzija Matovilka, gdje se mladenac uz ekstenzije penje na balkon ( izvedivo sam' ak dođe trijezan i ak je kuća na kat ), verzija porodništvo ( ne dolazi u obzir ak je udavača zaozbiljno noseća ) ili Kardašijan verzija s jastukom uguranim u stražnji dio oprave ( ne dolazi u obzir na +40 )
3. odvođenje iz sale gostiju koji su se neznatno izmakli kontroli uslijed pretjerane konzumacije alkoholnih pripravaka, pa plesom prijete izvrnut stol od mladenaca il mladenku i stalno gnjave bend da svira samo za njih ko da se oni žene
Sprovodne usluge teže je definirat, tugovanje je samo po sebi baš gadno, pa tu eventualno mogu spomenut:
1. profesionalni ispraćaj u vidu naricanja il već nekog drugog kulturološki primjerenog vida žalosti, uz obavezno uzimanje sigurnih podataka od strane rodbine, a u cilju izbjegavanja neželjenih situacija na groblju
2. prijetnja skakanjem u raku ( moguća demonstracija verzije a i b spomenute pod svatovskim uslugama, samo ovdje bez barjaka )
Za dvije godine - para ko Ronaldo. Bez treninga.
komentiraj (14) * ispiši * #
28
srijeda
ožujak
2018
Torta mora dobro pasti
Prava domaćica uvijek koristi provjerene recepte, uz obligatan izraz "baš mi je torta dobro ispala". Ponekad torta tak dobro ispadne da ni sama slastičarka nemre vjerovat koliko je to dobro.
E pa ja sam davnih godina odlučila ispeć Švarcvald tortu ( znate sigurno o čemu pričam, tamni biskvit, višnje, tučeno vrhnje ili šlag ko krema ); reko' nije to komplicirano, to ja sklajbam u roku taj tren.
I krenem ja u realizaciju recepta; biskvit ispo k'o grom, višnje iz kompota u cjedilu da se mogu pobacat po biskvitu i vrhnju, ja vesela k'o Vlatka Pokos kad je skužila da je krmenadl nemre ugrist s daske. Pa ću ja radosno stuć to vrhnje, i stalno se meni čini da je to fajn rijetko, al reko' stisnuće se u frižideru dok se torta bude hladila. I krenem ja slagat tortu, prvi biskvit pa vrhnje pa višnje, drugi biskvit pa vrhnje pa višnje...kadli vrhnje nezadrživo krene napuštat biskvitnu lokaciju.
Curi vrhnje, ja luda, skupilo se sve što živi u kući ( pokojna baba, mama, ispaćeni supružnik ) i svi puni korisnih savjeta - šta to curi, pa jel' to treba curit, pa bil' se mogo oprat biskvit pa se stavit neka druga krema, pa jesu višnje kisele i jel' imaju koštice, pa jel' se to može stisnut u kištri možda...a ja luda, od cureža, od Švarcvalda ( dabogda ga obrisalo s globusa ), od nabrajanja...otvorim bez riječi balkonska vrata, razgrnem zavjesu, lapim tacnu s tortom i bubnem je s terase u živicu.
U kuhinji tajac, čuje se samo kak radi frižider. Baba otvori medna usta, reko' - ni pis, i vi ćete za tortom. Ko progovori pokojni je u roku sad. Šute oni, kad čuješ iza živice susjedovu kuju kak mljacka biskvit ( nisam sigurna jel probala višnje ). Da sam nju pitala, sigurno bi odgovorila da mi torta nikad nije bolje ispala.
komentiraj (30) * ispiši * #
Konzilij
Neki dan ja na putu za Zagreb ( doktorima, da kud bi išla, ne valjda na preduskršnje rasprodaje ), i sjednem baš usred liječničkog konzilija. Žene putuju na poso, pa opali o boleštinama. To se operiraju tumori, bljuje se od kemoterapija, imaju se klimakterične tegobe, razbijaju se kamenci u bubrezima i žuč se odstranjuje laserskim putem, ugrađuju se stentovi...čuda jedna u sedam sati ujutro. Ja luda, šta mi preostaje nego slušalice u uši i nađem si malo relaksirajuće mjuze, da me ove ne satru do Zagreba medicinskim zahvatima. Slušam ja, slušam, pa vidim da šute, reko idem malo surfat, vijesti pročitat i tak.
Skinem ja slušalice, kad gospođa pita da jel znam ja kolko je štetno slušat glazbu prek slušalica, može se oglušit i ko zna šta sve ne može bit s ušima. ( Iskreno, ne znam zašto al eto ja uvijek imam probleme s tim velikim govornicima, baš se meni nađu obratit s dubokoumnim pitanjima).
Velim joj - oprostite, da ne kažem pardonemua, vidim da ste vas tri jake u medicini pa se ne bojim, ak mi pukne bubnjić već ćete ga zakrpat, sigurna sam da u torbi imate i iglu i konac, jedino je možda anestezija problem jer nisam čula da se ijedna razumije u tu granu medicine, samo tumori i ginekologija i gastroenterologija i kardiologija.
Žena me gleda znate onaj pogled - jesi ti uopće normalna, kaže - pa ne morate odma bit bezobrazni. Reko - pa nisam bezobrazna, vidim da ćete me medicinski zbrinut upravo da mi pukne i slijepo crijevo, a da ne bi uši riješile.
Jel to bezobrazno osjećat se sigurno kraj tri il četri primarijusa, ajde recite? Osim toga, i Beethoven je oglušio i osto živ, još je takav sklado najbolja djela ( doista, nije imo slušalice u ušima al eto ko primjer sam uzela ). Uglavnom konzilij je prešutio ostatak vožnje, sad jel zbog toga šta su riješile sve pacijente il zato šta su se bojale da imam oštećenje svačegnečeg osim ušiju - ne bi znala. A nisam htjela načinjat temu da me ne krenu pregledavat, bilo mi prerano.
komentiraj (21) * ispiši * #
27
utorak
ožujak
2018
I Bog vozi Mercedes
Pitalo našu precjednicu vezano za kupnju borbenih aviona ( fala Bogu da će više promijenit MIG-ove, sve me bilo strah da se koji ne strmopizdi k meni u dvorište kad preleti, il da mu ne otpadne koji dio pa da još pilot se mora katapultirat, ode mi živica u vražju mater ).
E sad, dilema je bila kupit stari model F-16 Barak il novi švedski Gripen ( mislim ja se u to razumijem ko Marica u jednu stvar, al čim kažu stari model...), al na kraju ni jedno ni drugo nego će se izgleda uzet rabljeni izraelski avioni. Riješili se jedne krame, uzeće se druga krama. A i šta će nam bolji, mirnodopski su uvjeti. Uostalom, ak su valjali Izraelcima šta ne bi nama ( jedino ne znam kolko su stari, jel pamte nošenje Zavjetnog kovčega sa Svetog brda il su nešto noviji modeli ).
I onda naša precjednica kaže da bi najradije kad bi se mogli kupit novi avioni al eto nemre se potrošit novce koje nemate na zrakoplove, a koji vam trebaju za obrazovanje, za socijalna pitanja i za sve ostalo. Znači love uopće nema?! Pa za nas je Hudini i Dejvid Koperfild mala maca. Mi nepostojećim parama rješavamo postojeće probleme. I onda dalje precjednica kaže da bi i ona najrađe kupila novi Mercedes al onda ne bi imala za hranu.
Ja sam konsternirana; pa kad je još Zdenka Kovačiček pjevala da i Bog vozi Mercedes, a žena koja je precjednica nema za Mečku? ( Ja kad bi bila na toj poziciji iskreno ne bi odabrala Mercedes, bez obzira na Kovačičekicu; ja bi birala Audi. To su pile samo take, ne znaš ni vrata otvorit a kamoli šta drugo. I ak ne bi bilo para - pa ima brate lizing, imaju krediti, pa neću na biciklu putovat šta po državi, šta po svijetu. Šta mislite kolko treba okretat pedale recimo do Argentine? Odoše tabani, kičma, sinusi, sve ode; i još na biciklu se javljat na mobitel i potpisivat sve šta treba...nema šanse. Pa svako malo pumpaj gume, pa svako malo naleti neka budala i skreći u jarak, pa izlazi iz jarka i laj za njim da kud gleda i da jel zna ko si ti. Tak da...moj odabir bi bio Vorsprung durch Technik. Da se zna, ak bi me slučajno odabralo ).
komentiraj (21) * ispiši * #
Zavjesne zgode
E tako. Zavjese poskidane, potrpane u vešmašinu, eno se peru.
Naravno da ja isto imam one koje treba peglat; šta mi trebaju one koje vadiš iz vešmašine tak da ih možeš odmah objesit. To je bezveze. Bolje ove koje vadiš ko da ih je šest krava preživalo cijelo dopodne pa ih pljunulo. Te su mast hev.
Pa dok se peru upućujem apele svim božanstvima od izuma kotača naovamo da mi podare nadljudsku snagu i strpljenje, da ih u naletu tjeskobe ne uguram u kamin da izgore. Jer kad takvu zavjesu metneš na dasku za peglanje i samo pružiš ruku da dohvatiš peglu, ona sklizne prema podu. Pa je hvataš ko da je živa, vraćaš na dasku jednom rukom, a drugom dižeš peglu koja pari ko vulkansko grotlo. Jedva je nekak nariktaš, i kreće pakao peglanja.
Obično mi pegla ostane na najjače pa kad dirnem zavjesu napravi se frkafuljak ko poklopac na princeskrafni; brže bacaj peglu iz ruke i rukama razvlači markizet , sretna da nije osto progorelić na zavjesi. Pa čekaj da se pegla ohladi, pa oprezno po zavjesi, jer čim malo jače povučeš odmah eto valova ko ola na stadionu, pa opet bacaj peglu iz ruku i popravljaj da se ne skušlja ono šta si jedva popeglala.
Taman kad uhvatiš kakav-takav ritam dođeš do kraja, i naravno da se đubre opet odskliže prema podu; uloviš, poriktaš, složiš načetvero da lakše popeglaš taj usrani završetak, a ujedno moraš popravit i onaj dio koji ide u karnišu, jer dok si speglala zavjesu to se opet skušljalo.
I tak preko nekoliko puta, uz povremene ćikpauze da smiriš tahikardiju koja je nuspojava kod svakog vantjelesnog iskustva sa zavjesama. Ja sam bila ipak dovoljno pametna da ne idu od zida do zida, mislim da bi u tom slučaju peglala pod apaurinima, što može bit nezgodno ako pridrijemaš dok je pegla na zavjesi. E pa kad je konačno prva polovica speglana, brže s njom na prozor, što je isto stresno jer čim malo jače primiš eto gužvanca. Pa ponovljena radnja s drugom polovicom ( ja volim dvodijelne zavjese, to je dobitna kombinacija ), možda ona padne koji put više na pod tokom peglanja jer su ruke već umorne od lovice i dizanja i poriktavanja. Pa i s njom na prozor.
Iza obavljene djelatnosti preporučuje se boravak u zamračenom prostoru, uz laganu glazbu, kako bi se smanjila trauma. Jer treba popeglat još ostale dvije koje stoje u lavoru, mokre i u radosnom iščekivanju da ih tvoja ruka dotakne peglom.
komentiraj (36) * ispiši * #
26
ponedjeljak
ožujak
2018
Šunka pod borom
Uskrs je bez šunke nezamisliv. Svako ima svoje šeme, način kuhanja ili pečenja u kruhu, uglavnom šunka je mast hev. Al ono što se desilo pred neki broj godina mojoj sestrični...e to je za rubriku "Vjerovali ili ne".
Žena skuhala šunku i ostavila je u vodi da se hladi, na stolu na terasi, i otišla obavit neke situacije. Zove je sin, pita jel dolazi skoro doma, i onak usput joj kaže - e da, svrati se negdje putem po šunku il plećku il šta već možeš nać, da skuhaš za Uskrs.
Kaže ona - šta ću se svraćat, pa ja sam šunku skuhala, eno je na terasi, hladi se.
Sin joj vrlo oprezno priopći da je njihov pesek ( rotvajler po rodovniku i vokaciji ) srušio lonac, odvuko šunku, pojeo kolko je išlo u želudac i ostatak kreno zakopat pod bor, za daljnju konzumaciju kad prigladni.
Ona naravno u smijeh, kaže - dobro, evo saću ja doma, fala šta si javio ( misli zeza je dečko, kud bi pašče šunku odvuklo, jede redovno i obilno i to svoju hranu ).
Ulazi ona u dvorište, ima šta i vidjet; pod borom friško zatrpana poveća rupa iz koje ovlaš viri komad kosti, pesek zatvoren u boks ( pravi se da je uopće ne vidi jer je posto svjestan ozbiljnosti situacije, možda malo prekasno ), lonac ulubljen od pada preokrenut stoji na terasi, masnoj od vode...uskršnja kataklizma. Žena u šoku, ne zna jel da prvo zadavi peseka il da pere terasu il da ide u dućane u potjeru za bilo kakvim komadom šunke, plećke, bilo čega da se za Uskrs održi tradicija.
Ništa, sjedne nazad u auto i tragaj po dućanima, na jedvite jade nađe komadić mesa za skuhat; vrati se kući ( pesek se u boksu i dalje pravi da je uopće ne poznaje ), odmasti terasu i baci lonac, skuha drugu turu šunke.
Sve završilo na najljepši mogući način, jedino je pesek do daljnjeg za kaznu dobivo po tri zrna riže za svaki obrok.
komentiraj (18) * ispiši * #
U hmelju je lijek
Nagradno pitanje za žene glasi . znate li vi za šta je sve korisna piva? Ja nisam znala ( osim da muški dio populacije pivu pije umjesto vode, velika većina ), sve dok eto nisam pročitala jedan divan članak. Pa ću to podijelit s vama, nek i vi znate. Ajmo po nabrojenim stavkama.
1. jača kosti; navodno žene koje piju po dvije dnevno imaju puno jače kosti od onih koje ne piju pivu, znači odma šumeći kalcij u smeće i po dvije u dućan ( pogotovo žene u menopauzi, gustoća kostiju je vrlo bitna )
2. ima protuupalna svojstva; navodno sadrži magnezij, kalcij, selen i hrpu antioksidansa i rješava sve upalne bolesti, pa kad vam se bilo šta upali odma krknite pivu, dozu prilagodit jačini upale i bolova
3. pozitivno utječe na kožu; zaboravite na kreme i kozmetičarke, jer piva sadrži tiamin, riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu, piridoksin, biotin, folnu kiselinu i kobalamin, pa bićete zategnute koda imate 20 ( problem može bit nesiguran hod ak pojačate dozu uslijed želje da smanjite bore na minimum )
4. smanjuje nadutost; navodno crna piva ima tolko vlakana da nemreš vjerovat, a svi preporučuju jest što više vlaknaste hrane, znači ne treba ni jest, dovoljno je udarit po crnoj pivi i eto vlakana kolko ti srce želi
5. ubija umor; crna piva navodno sadrži čak i željezo, pa sve slabokrvne znate šta vam je radit, a kaže u tekstu da rješava i probleme s nesanicom ( kad ja večeras legnem pa u krevetu posrčem jednu...spavam do preksutra )
6. štiti srce; žene koje popiju jednu dnevno imaju 42% manju šansu da dožive srčani udar, pa sve sa srčanim problemima isto pravac prva samoposluga po novi lijek, zdravlje uvijek na prvom mjestu
6. hidratacija organizma; kaže u članku da bolje hidratizira od obične vode, jedino ne piše jel onda svaki dan treba maznut litru i pol minimum da ne dehidriraš
Sve u svemu - primite li se pive imaćete kosti ko dinosauri, upaljena vam može bit jedino možda jetra od jačih doza, izgledaćete ko recimo Sofija Loren il Hajdi Klum ( znate ono, koža zategnuta i blistava ko na ove dvije spomenute ), nadute ćete bit jedino ak preskočite dnevnu dozu, umorne nikad više - dapače, moguće je da ćete nasred ceste napravit zvijezdu ak vam se hoće, srce jako ko umjetno i dehidrirane nema šanse. Samo prilagodite dnevnu dozu, znate i same da kreće proljetno čišćenje, bilo bi grozno da vas poklopi ormar jer ste pod djelovanjem najnovijeg univerzalnog lijeka zamislile da ga same možete premjestit u drugu sobu.
A tek što ćete pjevat...
komentiraj (20) * ispiši * #
25
nedjelja
ožujak
2018
U iščekivanju
Kako se vi ponašate dok čekate telefonski poziv ili poruku koji vam mogu razriješit neku bitnu situaciju, od krucijalne važnosti za vaš život? Normalni ljudi valjda stoički podnose pritisak. Ja nisam normalna, pa onda imam razna duševna, tjelesna i vantjelesna iskustva.
Znači, čim otvorim kapke odmah se sjetim da očekujem važan poziv; provjeravam je li telefon na zvuku ili samo vibri, stavljam na zvuk. Dok zakuhavam kavu, stiže poruka pa mi džezva ispada na peć i kave ima svuda samo više ni kapi u džezvi ( poruka je iz CCC, obavještavaju da je još ovaj tjedan sniženje na neke zimske modele ). Perem peć, pristavljam novu vodu za kavu. Režem kiselo zelje i porežem se do kosti kad telefon zazvoni; krvarim u kuhinjsku krpu i jurišam do telefona, al zovu iz nekog osiguranja da provjere imam li dopunsko zdravstveno; reko izvinite, krvarim ko prase a dopunsko imam, fala. Zaustavljam krvarenje i perem krv sa kiselog zelja. Ponovo zakuhavam kavu, stavljam zelje da se dinsta i veš guram u vešmašinu. Zvoni negdje al ga nigdje ne mogu nać; vadim telefon iz bubnja vešmašine, zovu iz Rajfajzen banke da mi ponude kredit jer sam uredan klijent; zatrpana prljavim vešom zahvaljujem na ponudi i ponovo stavljam flaster na porezani prst, otpo je dok sam kopala po vešmašini. Idem u dućan, čujem da je stigla poruka, kopam za telefonom koji je upao u rashladni uređaj među pileći rasjek; jedva ga pronalazim, prijete mi i ozebline; kolegica mi javlja da joj se omacila mačka i da ne zna kud će s mačićima. Jurim kući jer sam se sjetila da je kiselo zelje ostalo na peći; kuhinja je puna dima ko čađava mehana, bacam ranjglu na dvorište i otvaram prozore da se raziđe dim, gust ko da je zapalilo 17 bengalki. Zvoni telefon, neko stisno krivi broj, treba Štefa iz Pušće Bistre, automehaničara; reko nema Štefa, skidaj mi se s leđa, očekujem važan poziv. Odlučujem prileć i odspavat; budim se u bunilu jer sanjam da radim u telefonskoj centrali, zvoni na sve strane a ja nikako pogodit na koji uređaj se treba javit.Opet zvoni; e to je taj poziv koji mi je trebao, sve sjeda na svoje mjesto, ja konačno opuštena i presretna jer sam preživjela Scile i Haribde. Sama sebi kunem se u sve živo i mrtvo da se više neću toliko jadit, čisto da ne ostanem trajni invalid.
komentiraj (15) * ispiši * #
Trpaj dok ima mjesta u kolicima
E sad za koji dan kreće uzbuna na zelenom vrhu. Slično predbožićnom urnebesu po dućanima, kreće preduskršnji determinirani kaos. Dobro, ima razlike ( drastične ) - nije minus dvadeset, ne smrzne se sve u kesama ak ste pješak; ne trebaju lampice za bor i 128 metara produžnog kabla; ne treba jurišat za odojkom i tražit oko pecane one koji su preživjeli obred pečenja i baražnu paljbu petardama i šesnaest promila alkohola u krvi; ne treba unosit pa iznosit ono pikavo smolasto zeleno govno, koje kad se iznosi izgleda ko da stiže ravno iz Fukušime. Al svejedno je tukež po dućanima - šunke, plećke, rolano i jedno i drugo, vakenake šunke, pa leti za farbama i slikama za jebena jaja, pa otimaj nekom bakutaneru zadnjeg čokoladnog zeca ( a ima jednu košaru punu samo zečeva, fuj ), pa brže juri po janjetinu dok nije gamad sve razgrabila, pa po rotkvice, francusko povrće očišćeno pa smrznuto, grožđice, pecilni prašak, oblatne, pudercuker, kineski stoljnjak sa zecom koji izgleda ko Maocetung, pa čekaj u redu pol sata, pa izađi iz reda jer si zaboravio uzet hren i uskršnju pincu i plastične pisanice za po grmlju oko kuće...strašno.
O samom lizanju po stambenom objektu neću trošit riječi, to su Braća Karamazovi - dopunjeno izdanje. Pa kuhanje šunke ( domaćice kod kojih se kuha u kotlu- oprez da muški ne padnu u kipuću vodu, opetovano zbog povišenih maligana u krvi ). Pa bil se farbale pisanice, pa ne bi pa bi, eto možda utrpaš nekome koju kad dođe, kak ćeš bit bez pisanica na stolu. Pa kolači, salaturine, juha, punjena jaja....pa mili Bože, kad konačno krene prejedanje variš tjedan dana ko boa konstriktor uz pojačano doziranje sode bikarbone i mineralne ( ko šta rekoh - isto ko za Božić, samo drukčiji meni i vanjska temperatura ), satra hren...uglavnom eto opet dobrog razloga za ludovanje po dućanima i prejedanje bez kraja i konca.
komentiraj (13) * ispiši * #
24
subota
ožujak
2018
Vozačko-veterinarska posla
Dok sam radila u Zagrebu, putovala sam svako jutro busom koji je kretao deset do šest. I kak to obično biva, strefi se vrlo hladno jutro a busa niotkuda. Čeka nas dvadesetak, među ostalima i jedna starija Romkinja onak fino obučena, kosa uredno složena u pundžu, i pali jednu na drugu i kašlje ko da će joj pluća zakazat svakog trena. Šest i petnaest, busa još nema, sad su već svi nervozni jer je očito da ćemo debelo zakasnit kud ko već ide. Eto busa; doveze se vozač brzinom koje se ne bi posramila ni formula jedan. Vozač nabrijan sam tak, objašnjava prometniku:
- Kasnim, jebiga, cijelu noć telim kravu, napatili smo se dozlaboga, ni kavu nisam stigo popit, jedva ruke opro i presvuko se...
Kad će Romkinja, koja je u tih pol sata kašnjenja popušila brat bratu barem pet komada, pa je i glas ko iz groba, dublji tri oktave od muškog:
- Majstore, jesil' ti šofer il vetrenar?
Ljudi popadali od smijeha.
Kaže majstor:
- Daj odjebi, reci dokle ideš da naplatim, samo mi fali da me neko zajebava ovak umornog.
- E majstore sad da ti ja kažem da te jebem u kulturu, i šofersku i vetrenarsku. Sram te bilo. Jel' tako ti sa putnicima razgovaraš? Ajde ljudi recite i vi, jel' to kulturno da se kasni pa je još bezobrazan skroz? Dokle idem? Pa ne valjda do Berlina, nismo na 'erodrom. Do Zagreba, sad ne stižem više, a jedva namolila gospon doktor da me primi. Jedino ako ti možda i ljude ne lečiš. Sram te bilo.
Trebam li uopće reći da smo se do Zagreba dovezli na jednom kotaču, u rekordnom vremenu, i da smo zamirali od smijeha ženi koja je svojim basovskim glasom cijelim putem nabrajala kako je šofer fulo zanat i sa'će da je ubije jer vozi ko lud.
Uljepšala nam je dan, bez obzira na kašnjenje.
komentiraj (13) * ispiši * #
23
petak
ožujak
2018
Faberge Croatorum
Jel ima neko a da nije vidio ove sitnice na slici? Faberge je bio čuveni zlatar koji je za ruske careve izrađivao ova jaja, jer se prvo jako dopalo carici Mariji Fjodorovnoj. Najviše ih je ostalo u muzeju u Kremlju i privatnoj zbirci jednog ruskog bogatuna.
E, sad zamislite slijedeći prizor: vrijeme je uskršnjeg objeda, i viđeni splitski poduzetnik sa divnom suprugom i sitnom dicom sjedi za stolom kod sestre Nevenke. Stiže vruća janjetina, pršut, i sve te fine papice, poduzetnik se taman primi trpanja kadli će Nevenka:
- Ajme meni, nisan van pokazala ća je oni moj bidnik donija iz Rusije, niko šareno jaje, pari ka' da je zlatno. Reka' mi je - nikon ni riči, to vridi more para, al' eto brate ti si moj, nu vidi oli si igdi vidija ovo.
Potegne Nevenka u komodu, donese jaje, a poduzetnik mastan do remena veli:
- 'bem i njega i tu bižuteriju, oli se to ženi nosi? To ka' da je od Kineza, Neno.
- Kaki Kinezi, brale...to ti je oni Fla...Farbr...a đava mu sriću odnija, kako nemerem zapamtit. Reka' mi je moj Dalibor da košta više od Ronalda, unda znaš...a razumi se moj Dalibor, znaš da on skuplja te drangulije. Nego ajde sa menom da mi pomoreš donit vino.
Dok su oni po vino, poduzetnikovi juniori se dočepali Fabergea pa opleti lupaj po stolu, po podu, po tanjurima nebil jaje puklo. Eto sestrice i brata, Nevenka u vrisak:
- Uoajme vidi, ća ću bidna, vid beštija ća su načinili, ubiće me Dalibor...to si sve ti kriv, dica su ti stođavli, primija se krkanluka i vina a oni udri...
- Ajme lude ženske, jebalo te jaje, rećeš mu da je takvo i bilo, ja ti donesen kufer takih od Kineza...
Uto stiže i bidni Dalibor, koji u omaglici vidi uništeno jaje, čupa Nevenki kosu s glave, a poduzetnik jedva izvlači živu glavu braneći se dicon ka' živin štiton, sjedaju u Ferrari i kaže sinovima:
- Da vas nisan čuja, 'bem van i oca i mater. Da ja ne mogu izist po'kile mesa s miron. Tetki više nećete ni pod razno. Ka' da mi je sila takog cirkusa okolo kineskog jaja...
komentiraj (10) * ispiši * #
Prepare to Meet Satan ( PMS )
PMS je valjda nešto najodvratnije šta postoji. Nemreš si pomoć a ponašaš se ko da uopće nisi normalna. Veliki eksperti govore o naglim promjenama raspoloženja; ja bi to prije nazvala promjenama crta ličnosti. Pa recimo ženica od pedesetak kila, kad je sastavi PMS, u stanju je sama prenest potrganu kištru ladičarku iz špajze na dvorište, jer nemre dočekat da njen ispaćeni supružnik ustane s trosjeda i zovne susjeda da to njih dvojica izdrljaju van; a nedajbože da je upita šta to nosiš pa ja ću evo sad...e tu riskira teže tjelesne povrede i stravičan verbalni delikt. Blaži je oblik recimo na upit gdje je daljinski razbit televizor i reć - jel ti još šta treba osim prebacit program, mislim dok sam na nogama ( odgovor zna samo vjetar, šta'š joj reć dok demolira električne uređaje ). Ja sam recimo nervozna do te mjere da idem ribat rol, tuš kabinu, stare tavice, daj sve samo nek se riba, naravno popraćeno zvucima najkrvavijih cvilojeba koji su ikad snimljeni; za takve prigode imam jedno dva cedea koji onda idu u plejer i odvrne se do daske, da susjedov cucak počne zavijat. Neke žene izjedu u tim teškim trenucima sve slatko šta ima u špajzi, pa i supružnik skuži da je u opasnosti i išulja se u nepoznatom pravcu da bi izbjegao već spomenute šta povrede, šta delikt. Pročitala sam negdje sjajnu izjavu u vezi toga - kaže kad je žena u PMS-u, ako reži gađaj je iz sigurne udaljenosti čokoladom. Mene slatko ne spašava, meni trebaju spužvice i Arf i Domestos. Neke žene su iznimno nadrndane pa se ne preporučuje obraćanje ni u slučaju da kuća gori; pozovi vatrogasce i poberi vrednije stvari, ona će već izać kad skuži da dim u kuhinji nije od zagorenog ručka. Preporuča se uopće ne obraćati dok sama ne progovori i izrijekom ne traži komunikaciju. Žene u PMS-u vrlo je lako dijagnosticirat i zaobić u širokom luku - uglavnom izgledaju vrlo čudno, raščupano, u težim slučajevima pojavljuje se i višak pljuvačke ( e tu bježi koliko te noge nose, i žensko i muško i cucak i susjedi ). A kad prođe PMS opet se ko nekim čudom pretvore u umilne, slatke, blagoglagoljive kraljice svemira, bez kojih je život nezamisliv.
komentiraj (10) * ispiši * #
22
četvrtak
ožujak
2018
Very important susret
Kad ste se zadnji put riktali za nekakav very important susret? ( Dobro, jasno mi je, u godinama u kojima barem ja jesam very important susret je uglavnom sa sestrom u ambulanti da mi da doznake za bolovanje, il frajerom iz komunalca koji mi doturi kantu prek ograde da ne moram van iz dvorišta, al' sjećam se nekih vremena kad i nije bilo tako :) ) Znate ono, vrlo vam je važno da izgledate ko prva pratilja Miss svijeta bez lente. Ja sam uglavnom u takvim situacijama bila nervozna koda ću stat pred recimo Zdravka Čolića il Roberta Redforda. Pa pripreme budu sve samo ne uspješne. Osobna higijena na prvom mjestu, naravno, pa recimo dok briješ noge porežeš se do kosti britvicom, keljiš po porezotini papir od cigareta da stane krvarenje, tražiš flastere koji su pali iza vešmašine i ne bi ih dohvatio dragi Bog da taj tren siđe s neba, pa mičeš mašinu i usput pronalaziš i ruž koji si tražila sto godina, a baš će pasat uz haljinu koju si odabrala. Dok keljiš flaster pada ti na pamet da neće baš bit apetitlih gledat nogu u čarapi sa flasterom ispod, al ideš ipak obuć haljinu i čarape da vidiš kak to izgleda. Obučeš haljinu i dok natežeš čarape podereš ih ko od šale, što samo po sebi rješava problem flastera jer se neće vidjet ispod hlača ( rezervne čarape nikad nemaš, računaš da ti ne trebaju jer si uvijek u hlačama ). Tražiš hlače koje naravno treba popeglat, pa dok peglaš prepeglaš ovlaš i prste; brže u kupaonu traži Jekoderm, koji je zadnji put viđen niko ne zna kad, i naravno da ga nema. Srećom nije tak strašno, završiš s peglom pa udri traži košulju koja paše na hlače; jedna pretijesna, druga prešarena, treća ne paše, kuneš se svim živim i mrtvim da ćeš odma sutra pobacat sve šta ne nosiš, sad nemaš vremena ko ni obično. Konačno nađeš onu koja ima prolaz, oblačiš je i kreće ofenziva u kupaoni jer se treba naflajbat. Odma u startu zasereš košulju tekućim puderom. Brže u sobu traži drugu košulju. Zamotaš se ručnikom s prednje strane da ne fasuje i ova nepredviđenim flekovima. Ubodeš se u oko maskarom barem triput jer konačno želiš imat dramatik luk, ko na reklami. Sad si već u panici jer oko tolko suzi da se puder pretvara u klaunove suze. Zapališ cigaretu, čekaš da se smiri plač iz ubodenog oka. Na jedvite jade nekak se pokrpaš, obuješ cipele, jedva nađeš pase torbu i dok izlaziš iz dvorišta javlja ti da su iskrsli nepredviđeni problemi i da će se naknadno javit za neki drugi put. Zahvaljuješ nebesima jer je flaster spao pa te peče noga, oko opet kreće suzit, a na prstima se pojavili mjehuri od kontakta s peglom. Još bi pomislio da si suicidalna.
komentiraj (7) * ispiši * #
21
srijeda
ožujak
2018
Muke po dlaki
Znate sve one tvrdnje kak muškarci loše reagiraju na bol? Pa uglavnom su točne; nedajbože temperature 37 sa 5, to se odma' leži u krevetu i saziva k'o Sejdefa - i komšije, i prvo gledanje, i advokata da sastavi oporuku jer živ svitanje dočekat neće. Pa daj kuvaj pileći ajngemahtes, pa čaj, pa ga nosi do zahoda jer plete nogama k'o metiljava krava... ma prestrašno. Pa se sjetim priče jedne kolegice s posla, koja je al' zaozbiljno imala muža parazita. Taj sam nije ni skuhano grabio u tanjur, i to je ona morala.
I desi se da je luđaku urasla dlaka na nezgodnom mjestu, al' nije se dao doktoru, pa se napravio čir veličine globusa. Ide ona doma s posla, a bilo summertime when the living is easy, prozori širom otvoreni, i čuje kak' neko jauče iz sve glave u njenom stambenom objektu. Ona tuta forca gas, uleti unutra, a on leži u šlafcimeru bočno položen i urla. Veli ona - šta je, Isukrstovih ti rana? On bleji, šmrklji špricaju po zidovima - ja se idem vješat', ja to durat' ne mogu, djeca su kod mame da ne gledaju moju muku. Kaže ona - pa jesi bio kod doktora? On u vrisak - kakvog doktora, 'oćeš da umrem kad to dirne? Kaže ona - ma u pravu si, ono troje djece šta su kod mame ja sam rodila bez trudova. A sad gledaj, imaš dvije opcije; prva je da ideš na kirurgiju, a druga je da te ja napljuskam i izrežem ti to govno van. Biraj. Jauče on, al' ide, šta će, vidi da je ona zakrvarila očima.
S njim u auto i pravac bolnica, dovezla se k'o Sena na jednom kotaču i s njim na kirurgiju. Unijela ga unutra, izašla sestra i kirurg, kaže ona - tako vam sakramenata, il' ga vozite u salu i izrežite mu tu čvorugu il' ću ga ja odrobijat, slušat ga više neću. Brže kolica i ode on pod nož. Ona izašla van, zapalila, eto kirurga za deset minuta, kaže gotovo, bila litra gnoja, hoćemo ga ostavit dan dva? Dašta ćete, da dušu odmorim, izjeo me tjedan dana, eto mene sutra sa cugom i domaćim kobasicama za vas; ruke bi vam sad izljubila samo da niste taj tren kretenu kopali po guzici. Kirurg zamro, kaže gospođo kad je tako nek' leži tu, nafilaćemo ga nek' spava.
I osto hrabriša dva dana, a onda svima prepričavo kak se ispatio i skoro odapeo zbog jebene dlake. Naravno ne pred njom, nije se usudio.
komentiraj (15) * ispiši * #
