Prava domaćica uvijek koristi provjerene recepte, uz obligatan izraz "baš mi je torta dobro ispala". Ponekad torta tak dobro ispadne da ni sama slastičarka nemre vjerovat koliko je to dobro.
E pa ja sam davnih godina odlučila ispeć Švarcvald tortu ( znate sigurno o čemu pričam, tamni biskvit, višnje, tučeno vrhnje ili šlag ko krema ); reko' nije to komplicirano, to ja sklajbam u roku taj tren.
I krenem ja u realizaciju recepta; biskvit ispo k'o grom, višnje iz kompota u cjedilu da se mogu pobacat po biskvitu i vrhnju, ja vesela k'o Vlatka Pokos kad je skužila da je krmenadl nemre ugrist s daske. Pa ću ja radosno stuć to vrhnje, i stalno se meni čini da je to fajn rijetko, al reko' stisnuće se u frižideru dok se torta bude hladila. I krenem ja slagat tortu, prvi biskvit pa vrhnje pa višnje, drugi biskvit pa vrhnje pa višnje...kadli vrhnje nezadrživo krene napuštat biskvitnu lokaciju.
Curi vrhnje, ja luda, skupilo se sve što živi u kući ( pokojna baba, mama, ispaćeni supružnik ) i svi puni korisnih savjeta - šta to curi, pa jel' to treba curit, pa bil' se mogo oprat biskvit pa se stavit neka druga krema, pa jesu višnje kisele i jel' imaju koštice, pa jel' se to može stisnut u kištri možda...a ja luda, od cureža, od Švarcvalda ( dabogda ga obrisalo s globusa ), od nabrajanja...otvorim bez riječi balkonska vrata, razgrnem zavjesu, lapim tacnu s tortom i bubnem je s terase u živicu.
U kuhinji tajac, čuje se samo kak radi frižider. Baba otvori medna usta, reko' - ni pis, i vi ćete za tortom. Ko progovori pokojni je u roku sad. Šute oni, kad čuješ iza živice susjedovu kuju kak mljacka biskvit ( nisam sigurna jel probala višnje ). Da sam nju pitala, sigurno bi odgovorila da mi torta nikad nije bolje ispala.