Nekako pokušavam ne razmišljati o tome što i kako se većina ljudi ponaša. Učim se razmišljati samo o sebi i što bih i kako bih ja u bilo kakvoj situaciji reagirala – u budućnosti. Reakcije iz prošlosti pomalo izbacujem iz sebe.

Ja za sebe hoću najbolje. Ono ili onoga koga ja vidim najboljeg za sebe. I u tome (nadovezujući se na zadnju propalu vezu i dopuštam sebi izraz „propalu“ bez obzira što su razlozi dobri)… Dakle, i u tome mi je pomagalo mišljenje kako se pokazalo da nije bio najbolji za mene.
Za čime sam posegnula? Za razmišljanjem o njegovim ranijim bivšim vezama tražeći izgovor kako on ni tada nije bio najbolji za te djevojke. Tražila sam sama sebi opravdanje u tome da on NIJE najbolji. Ni za bivše, a naravno, pravu utjehu sam tražila u tome da neće biti ni ubuduće!

Naravno, uložila sam svu sebe u tu vezu i u takvo razmišljanje i kako sada prihvatiti drugačije mišljenje? Vrlo je lako tješiti se kako on ipak nije dovoljno dobar i da se nas dvoje ipak nismo našli na istoj razini kako je to na početku izgledalo.

A onda je iskrsnulo pitanje „A što ako je on ipak dragulj koji jednostavno u mojim rukama nije sjajio najbolje što može?“ Kamen u glavu!!!
Kako je moguće da je on najbolji dragulj koji u mojim rukama se sjaji??? Prvo odbijanje…. jer… ja želim najbolje i ne može se dogoditi da to nisam imala, da to nisam dobila.

A onda polako gledanje s druge strane. Zaista, razum polako dopušta pitanju da se uvuče i da se o njemu razmisli. Možda je ipak dragulj koji trebam ostaviti u izlogu i možda zaista neka druga dobije puni sjaj. Ta misao boli, ali i otvara moje oči. Skida mrenu. Teško je prihvatiti i tu mogućnost. Ja sam samo željela najbolje od tog dragulja. Kako naučiti razmišljati da mi je dragulj izmakao?

Taj drugi pogled na istu stvar me potresao. Iako znam da se osobe u vezama prilagođavaju partnerima i se uz nekoga jednostavno pronađu u potpunosti, a uz nekoga drugoga ne, užasno je prihvatiti tu činjenicu.

Iako je za mene to rigorozna promjena u razmišljanju, mislim da je to zaista prvi korak. U mojim rukama dragulj je bio običan kamen. U nečijim tuđim biti će možda još ljepši i sjajniji. No, da krenem polako…. Stavit ću naglasak na riječ MOŽDA… ne mogu odmah to tek tako prihvatiti…

No možda, možda, možda…