Lady: Tužna si mi nešto danas.

Ri: Jesam. Zar se tako jako vidi?

Lady: I vidi se i ja osjećam. Poznam te dobro.

Ri: Ma mnogi to tvrde. Poznam te. A onda se čude za svaki moj postupak.

Lady: Draga... ja te ipak znam. Živim s tobom i pratim te u svemu što radiš.

Ri: Da, da...

Lady: Zašto si tužna?

Ri: Prehlađena sam.

Lady: Možeš to pričati nekome drugome. Što te muči?

Ri: Ma.... ništa...

Lady: Reci mi. Ne mogu ti pomoći ako ne znam o čemu je riječ.

Ri: Ne želim pričati o tome. Ostavi me na miru!

Lady: Opet si bezobzirna, ali ovaj put prema sebi.

Ri: Šta to tebe briga? Zar ti nemaš drugog posla, nego mene maltretirati?

Lady: Maltretirati tebe? Pa ti uopće ne razumiješ da ja hoću s tobom razgovarati i riješiti probleme ako postoje...

Ri: Sama ću to riješiti.

Lady: Kao i uvijek, stvar ćeš ignorirati i zamijeniti je nekom drugom.

Ri: Pa??? Što je u tome loše?

Lady: Ostaje ti negdje u mislima. Ne rješavaš se toga, nego taložiš i skupljaš i onda zapadaš u stanje u kakvom si sada.

Ri: Da li ti znaš koliko ti meni dosađuješ s time???? Jesi li ti svjesna koliko si naporna i iritantna tvojim stalnim pitanjima?

Lady: Da. Znam... ali ne odustajem... popustit ćeš jednom.

Ri: Hahahaha.... u nadi je spas, a nada je kurva....

Lady: Iznenađuješ me neki puta.

Ri: Molim te... ostavi me na miru... preklinjem te... želim biti u tišini

Lady: Razumijem te. Udahni. Utihni. Čekat ću te. Znam da će to proći.

Ri: Ja više ne znam. Dođe. Prođe. Dođe. Prođe. Dosta mi je toga.

Lady: Ajde, ovo je samo jedan loš dan.

Ri: Hoću da završi. Hoću da me netko zagrli. Hoću da mi netko drugi osim tebe kaže da će proći. Netko poseban... i samo moj...