Lady: Tužna si mi nešto danas.
Ri: Jesam. Zar se tako jako vidi?
Lady: I vidi se i ja osjećam. Poznam te dobro.
Ri: Ma mnogi to tvrde. Poznam te. A onda se čude za svaki moj postupak.
Lady: Draga... ja te ipak znam. Živim s tobom i pratim te u svemu što radiš.
Ri: Da, da...
Lady: Zašto si tužna?
Ri: Prehlađena sam.
Lady: Možeš to pričati nekome drugome. Što te muči?
Ri: Ma.... ništa...
Lady: Reci mi. Ne mogu ti pomoći ako ne znam o čemu je riječ.
Ri: Ne želim pričati o tome. Ostavi me na miru!
Lady: Opet si bezobzirna, ali ovaj put prema sebi.
Ri: Šta to tebe briga? Zar ti nemaš drugog posla, nego mene maltretirati?
Lady: Maltretirati tebe? Pa ti uopće ne razumiješ da ja hoću s tobom razgovarati i riješiti probleme ako postoje...
Ri: Sama ću to riješiti.
Lady: Kao i uvijek, stvar ćeš ignorirati i zamijeniti je nekom drugom.
Ri: Pa??? Što je u tome loše?
Lady: Ostaje ti negdje u mislima. Ne rješavaš se toga, nego taložiš i skupljaš i onda zapadaš u stanje u kakvom si sada.
Ri: Da li ti znaš koliko ti meni dosađuješ s time???? Jesi li ti svjesna koliko si naporna i iritantna tvojim stalnim pitanjima?
Lady: Da. Znam... ali ne odustajem... popustit ćeš jednom.
Ri: Hahahaha.... u nadi je spas, a nada je kurva....
Lady: Iznenađuješ me neki puta.
Ri: Molim te... ostavi me na miru... preklinjem te... želim biti u tišini
Lady: Razumijem te. Udahni. Utihni. Čekat ću te. Znam da će to proći.
Ri: Ja više ne znam. Dođe. Prođe. Dođe. Prođe. Dosta mi je toga.
Lady: Ajde, ovo je samo jedan loš dan.
Ri: Hoću da završi. Hoću da me netko zagrli. Hoću da mi netko drugi osim tebe kaže da će proći. Netko poseban... i samo moj...
Post je objavljen 10.01.2006. u 13:20 sati.