| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
..::Domaćički shit-lit::..
Want to enlarge your penis?
- 20:55 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (38) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Od spam mailova mog omiljenog autora Herbal Viagre, oduvek su me više nervirali prijatelji kojima je okosnica međusobne komunikacije bila da me zatrpavaju raznoraznim forwadovanim smećem za dizanje pritiska. Recimo, ako ovo ne forwardujete na 20 e-mail adresa, ugasiće vam se yahoo account. Ili pomozite tom-i-tom da sakupi pare za operaciju tako što ćete to proslediti na 30 miliona adresa a on će za svaki prosleđeni mail dobiti po 50 centi. Ili, izbrišite taj-i-taj fajl iz datoteke jer je to ustvari virus koji će vam srušiti kompjuter i uhvatiti vas za sise. Posle takvih šokova, prava je umetnost suzdržati se i ne posvetiti barem 20 sekundi razmišljanju o intelektualnim kapacitetima ljudi sa kojima se družite. Ipak, da i u ovom kukolju ima žita potvrđuje jedan sasvim zanimljiv cirkularni mail koji ovih dana kruži Beogradom. Da otkrijem: u pitanju je pismeni sastav jednog osnovca na temu "Sova". Pored toga što me je ovaj pismeni sastav iskreno nasmejao, vratio me je u vreme kada se i meni olovka tresla nad ingenioznim predlozima tema od strane mojih vaskolikih nastavnika. Recimo, setila sam se kako sam u trećem osnovne trebala da napišem sastav na temu "Druže Tito, ljubičice bela". To su bila ona hard-core post-Titovska vremena kada je svaki pionir, koji je držao do sebe, u glavi morao da ima barem 500 pripremljenih rečenica na ovu temu. Ipak, iako sam posedovala solidno pionirsko znanje o drugu Titu, nad ovim sam se pismenim zadatkom potpuno smrzla. Ne zato što nisam znala šta da napišem o Titu nego zato što nisam znala kako da odgovorim na onaj deo zadatka koji je glasio "ljubičice bela"! Prvo, kakve je veze Tito imao sa ljubičicama i drugo, kakve su to ljubičice koje nisu ljubičaste? Pisala sam i brisala barem 50 puta. Započnem "Druže Tito, ti si voleo bele ljubičice" pa onda brzo obrišem. Šta ako se otkrije da on nije voleo bele ljubičice pa završim u raljama nekih akademika na Beogradskom TV programu da mi rodbina umre od sramote?? Potom se predomislim jer, zašto bi tema bila takva da ih nije voleo? Krenem ponovo: "Druže Tito, stalno si brao bele ljubičice", pa obrišem jer ni u to nisam bila sigurna. U jednom trenutku sam poverovala da zapravo treba da pišemo dva rada - jedan o drugu Titu i jedan o belim ljubičicama. Mantrala sam i mantrala nad praznim papirom dok me nije prekinulo zvono. Valjda je to bio prvi put da sam ostala bez reči. Sledeći čas, učiteljica je donela "ispravak" i prozvala je nekoliko učenika da pročitaju svoje radove. Svi su pisali nešto o drugu Titu, kako je on bio lep i pametan ali niko ... ma niko ni da spomene bele ljubičice! Već sam bila ubeđena da ih je prozvala po kazni jer nisu pogodili temu, kad ono - ne! Svi su dobili pohvalu! Shvatila sam da je trebalo zaboraviti ljubičice i koncentrisati se na druga Tita. Ayyyyyy U to me je učiteljica prozvala. Izašla sam a ona je zatražila da pročitam svoj rad. Osokoljena novim saznanjima odlučila sam da, namesto praznog papira, prezentujem ono šta bih rekla da sam samo znala! Počela sam "Druže Tito ti si bio najveći sin naših naroda i narodnosti, kada si umro, mnogo si nam svima nedostajao ..". Naravno, sve vreme sam gledala u svoju vežbanku da ispadne da ja to kao čitam (misleći valjda - da šta - ona nije primetila da sam predala prazan papir?). U svakom slučaju, plan je bio da pričam dok ne svisnem. Epilog: učiteljica mi je već u četvrtoj rečenici lamentiranja nad nedostatkom Tita preotela vežbanku iz ruku da bi narednih 30 minuta posvetila predagoškom opisivanju moje desetogodišnje ali ipak prevarantske ličnosti. Nepotrebno je dodati, tog su dana moji roditelji upoznali direktora škole (a upoznao je i on njih, da ne bude da su mu ostali dužni). I tako, sve vam ovo ispričah da ne ispadne da je ovaj dečko jedini čiji se osnovnoškolski biseri smucaju po internetu. Da ne moram sad da se vratim čitanju ingenioznog teksta "Za filozofiju nikad nije vreme i uvek je pravo vreme" bilo bi toga još! No, za sad, pročitajte Sovu. Videćete, prisetiće i vas na neke teme vredne bloganja! S o v a Sova je ptica. Ona danju spava, a noću je potpuno slepa, kao slepi miš. Pošto ja ne znam puno o sovama, pisaću o životinji koju znam. To je, krava. Krava je sisar. Ona ima šest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna četka. Ona služi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava, koja služi da na njoj rastu rogovi. Rogovi služe da bi krava bola. Glava služi i da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono što pojede, jede dva puta. Usta služe i da bi krava mukala. Ako ne muče, onda su joj usta puna. Muška krava je vo. Vo nije sisar. Meni još uvek nije jasno kako se dobija mleko. |
Gde ste bili, rođaci?
- 21:15 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (154) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Neki od ovih izvođača su vam svojom on-stage egzistencijom upropastili najlepše godine života. Sigurno ste barem jedanput zamišljali kako ih poklapa onaj Monthy Phyton teg od 16 tona. Kada su nestali, molili ste se da je to zato što im je glava eksplodirala i prosula se po milionima njihovih najžešćih obožavalaca. Ipak, ako ste se nekad zapitali gde su sada i koliko su nisko pali, evo šta sam otkrila specijalno za vas ... Izvođač: Bros Najveći hit: “When will I be famous”, “I owe you nothing” Kako su se raspali: ne-twins deo benda je tužio twins deo benda za nepravilnu raspodelu one 3 funte koje su zaradili što je twinse ostavilo bez funti. Gde su sad: Craig Logan je menadžer pevačice Pink, Matt Goss je učestvovao u reality show Hell’s Kitchen gde je završio na respektabilnom trećem mestu a Luke Goss je, posle pokušaja glumačko/pevačke karijere, otišao u Ameriku Trivia: Matt Goss je viđen od strane someone I know na gay pride u Londonu Izvođač: Vanilla Ice Najveći hit: "Ice Ice Baby" Kako se raspao: status zvezde podrazumeva da imaš više od jednog hita što se za njega pokazalo kao preveliki izazov Gde je sad: još uvek ide na turneje, učestvuje u raznim ex-celebrities/present-celebrities reality shows, pojavljuje se na emisijama u produkciji MTV i VH1 Trivia: 1994. godine pokušao da se ubije; nakon toga doživljava preobraćenje, preuzima hard core image i objavljuje rat fabrikaciji zvezda (hmmmm..) Izvođač: Jason Donovan Najveći hit: “Too many broken hearts”, “Sealed with the kiss”, “Especially for you” (duet sa Kylie) Kako se raspao: smorio je muzički biznis pa se posvetio glumi Gde je sad: glumi u Australijskim soap operama i u predstavama na Londonskom West Endu, još uvek ima klupske nastupe gde lobotomira publiku svojim starim hitovima Trivia: jednom zamalo da završim na njegovoj svirci u Coventry-u; više ne nosi bele čarape. Izvođač: Milli Vanilli Najveći hit: “Girl you know it’s true” "Blame it on the rain" Kako su se raspali: razotkriveno da Milli Vanilli muzički genocid nije bio njihovih grla delo Gde su sad: Rob se ubio 1998. godine u hotelu u Frankfurtu dok je Fab izdao album koji, doduše, nije doživeo nikakav značajan uspeh ali je barem dokazao da i on grlo za trku imade! Trivia: U Srbiji bi za otvaranje usta dobili barem jedan "Oskar popularnosti" ako ne i dva. Izvođač: New kids on the block Najveći hit: još uvek se oporavljamo od njih Kako su se raspali: boyband se više nije slagao sa njihovim ličnim opisom Gde su sad: Jordan Knight-a je izdao solo album ali nije uspeo da ubedi nikog da isti kupi, Jon Knight je građevinac, Joe McIntyre je pokušao da izgradi karijeru na Broadway i izda album koji je, pak, kupilo dvoje-troje ljudi, Donnie Wahlberg pravi TV karijeru dok je Danny Wood producent koji ne zarađuje puno što nam govori činjenica da mu je najznačajniji uradak solo album Joe McIntyurea. Trivia: nisam sigurna ali skoro da mogu da se zakunem da jedna moja prijateljica i dalje ima primerak njihove “Ćao” romansirane biografije Izvođač: MC Hammer Najveći hit: “Can’t touch this”, “Pray” Kako se raspao: bankrotirao Gde je sad: živi u Kaliforniji, šuška se da je u martu 2004. izdao album “Full blast” koji je, -očigledno -, napravio pravu pometnju na top listama Trivia: posle smrti Tupaca Shakur-a je umislio da je ponovo otkrio Boga nakon čega se okrenuo propovedanju i gospel muzici Izvođač: Rick Astley Najveći hit: “Never gonna give you up” Kako se raspao: napustio muzičku industriju pod izgovorom da mu je slava postala too much to handle Gde je sad: na svojoj petnaestoj "oproštajnoj" turneji Trivia: Drugari i ja smo se kladili da je gay ali sad vidim da je oženjen i da ima dete. Pu, majku mu, ni gaydar mi nije kao što je nekad bio. Izvođač: Chesney Hawkes Najveći hit: "I am the one and only" Kako se raspao: taj hit mu je, na radost svih koje poznajem, zaista i bio "one and only" Gde je sad: piše pesme za izvođače such as A1 i Nik Kershaw Trivia: oženjen je almost-supermodelom koja moguće pati od oštećenja sluha ili nedostatka muzičke informisanosti Izvođač: Charles and Eddie Najveći hit: "Would I lie to you?" Kako su se raspali: izgleda da nisu, NAŽALOST Gde su sad: verovatno smišljaju nove muzičke skladbe koje će me dovesti do konačnog nepatvorenog ludila Trivia: oni su retki izvođači zbog kojih poželim da posedujem sačmaru Izvođač: Haddaway Najveći hit: "What is love?" Kako se raspao: he tried and he tried but he never made it Gde je sad: ako se svi stvarno potrudimo, nikada nećemo saznati Trivia: neki ljudi i danas misle da su njegove pesme interesantne pa redovno izdaju njihove techno-trance-break beat remikse Izvođač: Dr. Alban Najveći hit: "Hello Africa", "Sing Hallelujah" "Born in Africa" "I like to move it" Kako se raspao: on misli da nije, a da li je? Gde je sad: Svakih godinu dana izdaje remix jednog od ova četiri hita pri čemu najviše vremena troši na smišljanje supercoolsexy imena za te remixe Trivia: muzikom je, navodno, počeo da se bavi kako bi finansirao studije stomatologije na Karolinska Univerzitetu u Stokholmu. Moje pitanje je: zašto neko nije učinio svetu uslugu i dao mu tu je*enu stipendiju? Izvođač: Betty Boo Najveći hit: "Where are you baby?" Kako se raspala: pevala na play back što se nije svidelo onima koji su za njene koncerte actually platili karte Gde je sad: komponuje pesme za Girls Aloud Trivia: U naletima sopstvenog rođendanskog ludila, "Where are you baby?" često završi na 5am play listi Izvođač: Color me badd Najveći hit: "I wanna sex you up" Kako su se raspali: preslušali su svoje albume Gde su sad: daleko od muzičke industrije, I hope Trivia: ono si sami po sebi toliko trivijalni da je u ovu sekciju nepotrebno bilo šta upisivati Pored ovih, želela sam da umetnem i mog all time favorite Shanice "I love your smile". Na svoj užas otkrivam da je ona još uvek aktivna i popularna u određenim krugovima što još uvek odbijam da priznam i sebi i narodu. PS. nakon komentarisanja, check out novi sadržaj mojih boxova!  |
Stigmatizacija prevarenih
- 19:52 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (9) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Pre nekoliko dana sam, sasvim slučajno, naletela na blog pod nazivom majstor prevarant. Naravno, moj pokvareni um je odmah pomislio da se radi o nekom macho preseravanju ali se pokazalo je u pitanju bilo nešto mnogo ozbiljnije. Naime, izvesna Silvija je taj blog otvorila kako bi svetu pokazala šta joj je još izvesniji majstor po imenu Zdeslav napravio od stana. Pošto ne zna da rukuje html-om, ovo joj je bio najlakši način da se obrati javnosti. Neću sad da vam prepričavam ceo blog jer ga ni sama nisam iščitala u toliko detalja, bottom line je da joj je on radio, radio, radio, došao do završnih radova, uzeo lovu za iste i onda pobegao. I ostavio joj stan u totalnom rasulu što možete videti i po slikama. Na kraju je objavila da je dobila sudski spor i da još uvek čeka na Zdeslavovu famoznu bankovnu transakciju što nam daje za pravo da pomislimo da je priča (po nju) ipak imala sretan kraj. I sad, sve ovo samo po sebi ne bi bilo toliko interesantno za širu čitalačku publiku da nije komentara. Naime, pored onih koje je ostavljao Zdeslav & njegova kompanija, tu je bilo i nekoliko komentara običnih blogera koji su njen poduhvat nazivali idiotizmom, ludilom, mentalnim poremećajem i slično. Silvija je, između ostalog, pohodila i mnogobrojne .hr forume pa odatle saznajemo da i tamo većina misli da ona baš nije pri sebi. I stvarno, stil pisanja joj je malo histeričan. Ali mislim da takvo stanje ne može da razume niko ko i sam nije prošao kroz sličnu situaciju. Ne tako davno, i mojoj mami se desilo nešto slično. Neću sad da ulazim u detalje jer je sudski spor u začetku a ovo je ipak javna stranica pa ne želim da je, na bilo koji način, svojim "ingenioznim" pisanijima ugrozim. No, majku mu, da vi znate koliko takva stvar pojede čoveka, znali biste da, od momenta kada se to desi pa dok se sudski ne rasplete, čovek stvarno nije svoj. Mama je imala običaj da, do jako kasno u noć, šeta po kući i piše milion i jednu verziju pisma nekom ko bi mogao da joj pomogne. Obišla je milion i jednu instituciju koja je relevantna za njen slučaj. Razgovarala sa desetak advokata. Pokušala da to reši na sto drugih načina, pre nego što presavije tabak i tuži (jer, najlakše je tužiti ...) I šta je za to dobila? Možda neku ljubaznu reč ali uglavnom podsmeh i nevericu. Osoba koja je oštetila moju mamu, naime, ima "funkciju" i samim tim dobra leđa u sistemu. Oni koji joj se nisu podsmevali jer je udarila na nekog iz "sistema", su je uglavnom "dobronamerno" savetovali da celu stvar batali. Ovo je tog čoveka dodatno ohrabrilo da postane bezobrazniji pa je počelo raznorazno dodatno maltretiranje i sa njegove strane. I još su joj mnogi rekli, skoro pa otvoreno, da misle da ona baš nije pri sebi kad kao "traži neku pravdu" jer "treba da bude srećna da nije prošla gore". Ma nemoj? I ne bi mene to toliko pogodilo da znam da je reč samo o ljudima iz "sistema". Naravno, pa svi će oni iz solidarnosti stati jedan iza drugog. Ono što je alarmantno jesu stavovi nekih običnih ljudi. I oni misle da su borci za pravdu najobičniji luzeri sa blagim mentalnim poremećajem i viškom slobodnog vremena. Najdobronamernije što će vam reći u lice jeste "Ma, mani se toga, nemaš šanse". Jel to prevara je postala društveno prihvaćena? Nije dovoljno "jaka" kriminalna radnja? Prevaranti (posebno ako su visoko pozicionirani) nastavljaju da žive sa svim društvenim privilegijama a oni, koje su prevarili ... pa, KO IM JE KRIV kad su glupi? Sva sreća pa ne misle svi tako. Ali, zbog ovih drugih postavljam pitanje: da li će njihovi stavovi dovesti do toga da prevareni počnu da pate od sindroma žrtava silovanja? Da li će prevareni, zbog sredine, biti prinuđeni da ćute o onome šta im se dogodilo kako ih ne bi smatrali ludim? Dokle ta stigmatizacija? |
Populistički blog
- 19:42 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (19) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Ovih dana mail strogo proveravam tek nakon što sam iščitala barem 3 bloga. Nazovite to blogovskom deformacijom ali znam da nisam jedina. Ipak, da i u mejlu možete naići na nešto vredno pažnje, govori moje današnje iskustvo: Ej mala!! Čitam tvoje blogove non stop. Super su!!!! Mnogo veselo!!!! Nego, šta si nas smorila sa ovom Belorusijom?? Znam da si nešto radila tamo pa te situacija kao pogađa ali jebate nemoj da nas mračiš!!! Daj neko veselje!!! Nešto ahahahahahaha znaš?? Nešto da ne moram puno da mislim!! Ajd čitamo se!!! Ljuuuubbbiimm I tako, u nameri da zadovoljim široke narodne mase, odlučih da probam da napišem jedan veseo, neopterećujući blog - pravi intelektualni ha-ha za ovaj kišni dan :) Znam da moj život nije u skladu sa Feng-Sui Cosmo pravilima pa sam bila prinuđena da malo izmišljam. Ipak, mislim da sam u njemu uspela da blogovsku nemozgovitost dovedem do savršenstva. Drugarrrriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Ajoj što je ovo bio dan!!!!!!!!! Prvo sam jutros bila kod frizerke!! I ne znam da li znate ali ja baš ono imam kovrdžavu plavu kosu!!! Ali me kovrdže nerviraju pa je stalno feniram. A to trajjeeeee!!! I tako otišla ja kod frizerke a ona će meni "Ej domaćice, ako hoćeš da ti kosa još poraste moraš da prestaneš da izvlačiš pramenove!" AJMEEEE ... pa na šta ću onda da ličim???!!!! Ništa, šišala ona mene i baš smo se ispričale!!! Ona našla nekog tipa pre mesec dana al je on sad ne zove!!! Seljak!! Rekla sam joj "Sestro, batali ti to, pun je grad dobrih frajera"!! Ma jašta!!! Posle sam išla malo po radnjama. Ljudi moji, šta se sve prodaje po gradu!!!!! Ali našla sam jednu majičicu sa cirkonima na rukavima i izgleda do jajajaaaa!!! Kad se pojavim u tome u petak na splavu ima svi da padnu u nesvesssssssssssttttt!!!! Super mi stoji i na cicama i svveee!! Posle sam otišla sa prijom na kafu!!!! Ajoooj šta se njoj sve dogodilo ovih dana!!! Za vikend se smuvala sa nekim tipom a večeras idu na večeru!!! Pa sam joj pomagala šta da obučeeeee!!! Sva sreća te nas moj dragi nije slušao inače bi mislio da smo prave kokoške :)))))) Posle sam se naždrala pa sam se nadula kao trol!!! ihihihihi Predveče sam otišla u video klub!!! Uzela neki ljubić sa Meg Ryan!!! Kao ona i neki tip se jure a stalno se mimoilaze!! Jedva čekam!!!! Sada, pre nego što ga stavim u video, kuckam ovaj blog da mi vi ne ostanete uskraćeni!!!! Dolazi mi posle dragi na malo hanky panky pa neću stići taaadddd!!! Nego, u petak idem sa prijama u pravi Sex and the city provod. Ima da đuskamo i da jurimo frajere (za njih naravno, meni je moj dragi sve na svetu :))). Najbolje je što ću da se naločem vinčine!! Ma tooo lutko!!!! Ajd odo sad da gledam film, ljubim vas sve do sutra!!! Zaključak: Ma ko se ovome ne bi veselio svaki dan!! Da se nadovežem, pre nekoliko dana sam imala ideju da, za potrebe svojih sebičnih istraživačkih pohoda, otvorim više blogova na različite teme pa da onda pratim koji je popularniji, na koga dolazi više posetilaca i koji ce pre doći na "čuvenu" almost cool te i nedostižnu cool listu blogova i slično. Tako bi, pored nemozgovitog bloga, tu bio još i sex blog kao i jedan depresivni, po sistemu onih psiho-pisama čitalaca koje svi manično čitaju po magazinima. Neminovno, pored catchy imena, morala bih da potrošim još i dosta vremena "reklamirajući" se po drugim blogovima sa iznimno pametnim komentarima tipa "hihihi baš si super" i sl. ali sve za nauku. Pošto vremena nemam (o prokletstva domaćičkog života) još uvek mogu samo da nagađam koji bi bio redosled. Moj pick po broju poseta: 1. sex blog 2. nemozgoviti blog 3. psiho-patetika Pritom imam mixed feelings koji bi pre stigao na almost cool listu, verovatno pre psiho-patetika nego nemozgoviti ili sex. Možda i sex ako bi se u njemu našli i neki cosmo sex saveti? Tipa, 10 načina da od mamine devojčice napravite sex zver. Ili 10 načina da se udobno kresnete u haustoru. Ili 10 načina da izvedete oralni sex viseći sa lustera. Ili 10 načina da imate sex život i blog. Nemam pojma. U svakom slučaju nisam to još skroz razradila, ali, ako se nađe vremena, obećavam. Do tada, slobodni ste da u komentarima i vi malo kontemplirate na temu "Šta je veselo a šta cool u svetu blogerske sadašnjice"? Odgovore očekujem s'nestrpljenjem. |
Umesto čestitke
- 16:35 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (12) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
- Da li znate da je Belorusija država u Evropi? - Da li znate da u Belorusiji vlada autoritarni režim Aleksandra Lukašenka koga snažno podržava Moskva i belorusko-ruska mafija? - Da li znate u Belorusiji (još uvek) postoji snažna represija? - Da li znate da u Belorusiji nema slobodnih izbora? Da li znate da izbori mogu trajati i do 2 nedelje što omogućava veliku manipulaciju glasovima i glasačima? - Da li znate da u Belorusiji, svaku grupu koju čini više od četvoro ljudi na ulici policija može da uhapsi pod optužbom narušavanja javnog reda i bezbednosti? - Da li znate da u Belorusiji svake godine nestaju novinari, opozicioni političari ili članovi NVO? - Da li znate da Beloruski Ustavni Sud svakodnevno zabranjuje rad slobodnim medijima, opozicionim političarima i NVO sileći ih da plate ogromne novčane kazne zbog svog delovanja? - Da li znate da je u Belorusiji prosečna plata 35 $? - Da li znate da Beloruski diplomci imaju obavezu da se za svoje obrazovanje, "oduže" domovini zbog čega, posle studija, odlaze na prisilni rad u trajanju od 2 godine i to obično u područija pogođena Černobilskom katastrofom? - Da li znate da Beloruske studente, aktivne u NVO i opozicionim partijama, ucenjuju i izbacuju sa fakulteta, posebno ako su pri kraju studija? - Da li znate da je Beloruskim studentima zabranjeno da govore beloruski jezik na ispitima? - Da li znate da je na fakultetu opšte obavezan predmet državna ideologija? - Da li znate da su nezaposleni u Belorusiji prinuđeni da čiste ulice da bi dobijali socijalnu pomoć? - Da li znate da je u Belorusiji zabranjeno stajati na koncertima? - Da li znate da većina Belorusa nikad nije bila u inostranstvu i nikad nije imala kontakata sa ljudima iz drugih zemalja? - Da li znate da se juče u Minsku policija još jednom surovo obračunala sa demonstratima koji su zahtevali promene? Ovo su samo neke od stvari koje mi danas prolaze za glavu. Šta ću kad me praznici uvek podsete na one koji su u većim govnima no mi! Srećan Uskrs svima koji ga danas slave i nadam se da uživate u šunki i jajima! |
Ne lipši magarče do zelene grane
- 23:54 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (14) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Pre nekoliko meseci sam naletela na par prijatelja koji su tokom proteklih meseci konzumirali previše  pa su si nagomilali izvesni kilogramski višak kojeg se trebalo ekspeditivno rešiti. Uobičajeno bih rekla da to zahteva dugotrajna prehrambena odricanja i vežbanje ali ne i otkad je jedna moja poznanica, na volšeban način, uspela da dotera liniju do savršenstva. Naime, ova gospođa je, zaslugom veoma statičnog kancelarijskog posla, tokom godina nagomilala onaj broj kilograma koji nikakve dijete nisu uspele da skinu. Potom se, posle par meseci, pojavila izgledajući ovako ->  što je mnogima bio jasan znak da se u to umešalo nešto više od sažvakanih celerčića i skakutanja po teretanama. Vođena plemenitom namerom da pomognem svim smrtnicima koji pate od omraženog viška, odlučila sam da podrobnije istražim tajnu njenog uspeha i otkrila sam - u pitanju je bilo ovo.Naravno, to me je odmah zagolicalo da krenem u svoja internetska istraživanja. Naišla sam na bezbroj stranica koje su mi umnogome otvorile oči. I mojim se prijateljima, koji za to btw imaju dovoljno  ova terapija činila kao sjajna ideja pa je preostalo jedino da saznam ko to ovde radi i koliko to otprilike košta. Saznala sam da je mojoj prijateljici pomogla izvesna lekarka koja ovu uslugu obavlja privatno i za istu naplaćuje između 10 i 20€ po tretmanu. Trebalo je samo nabaviti stanovitu brojčanu kombinaciju zvanu telefonski broj pa da vuci budu siti a ovce na broju. No, ne lezi vraže, to se pokazalo kao veći ćorsokak nego "temeljna vladina istraga" o pravom prebivalištu svih naših generala. Logično je da sam prvo pozvala prijateljicu čija je prva reakcija bezmalo bila  - kao da sam je pitala da špijunira vaskoliku Vladu za potrebe MI5. Posle dužeg razmišljanja mi je ipak obećala da će mi broj dati nakon što za to odobri dotična lekarka. Dozvola je dobijena ali ne i broj, jer je lekarka bila na putu i nije imalo smisla zvati je u narednih so-and-so. Kada je već prošlo dovoljno vremena za trostruki put oko sveta, pokušala sam opet. "Hej, da li možeš da mi daš onaj broj?". "Ne mogu", reče ona. "Zašto?". "Zato što još nisam odlučila da li da ti ga dam, pozovi me za koji dan". Pošto vas ove situacije generalno dovode do toga da želite nekog da  , odlučila sam da se ne prepuštam žaru nasilja već da preuzmem inicijativu. Pročitala sam mali milion oglasa, pozvala nekoliko desetina brojeva, došla čak do toga da religiozno pratim Politikin "Magazin" u kojem izlaze informacije o raznoraznim reumatolozima i sl. i stvarno sam mislila da ću barem negde naći neki salon koji nudi ovu terapiju, ali ne. Ma, nigde čak ni reči o tome. Na izmaku snaga, ukazao mi se, kao iscrpelom pustinjaku oaza, izvesni salon koji nudi ovu uslugu. Skočila sam na telefon brzinom svetlosti ali sa druge strane nije bilo nikakvog odgovora. Poslala sam mail ali mi se on vratio. Pozvala sam opet i ovog puta dobila odgovor - da takav salon nikad nije postojao na toj adresi ali da nisam prva koja je zvala. I tako sam ponovo naišla na  Sada mi ostaje jedino da zaključim da bi se svakom, sa manjkom informacija, činilo da je ova terapija u Srbiji ilegalnija nego abortus u Veri Drejk. Svi to rade ali o tome niko ništa ne zna. U susednim državama je to već normalna stvar i postoji milion internet stranica gde možete dobiti sve potrebne informacije. Da li to samo u našoj zemlji de(m)beliji postoji najbolje čuvana tajna? Ili je sve to deo međunarodne zavere da ostanemo mlohavi kao želatinasta masa na Always Ultra ulošku? Ne znam. Znam samo da je izglednije da ću lično pronaći Atlantidu nego da ću dobiti taj jedan, mali, životno-važni broj koji mojim prijateljima može da vrati bar malo telesnog dostojanstva. Ma možda bi im bilo bolje da malo vežbaju, anyway. |
Kratko obaveštenje
- 02:30 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (8) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Yo, ovih sam dana malo bolesna što znači da me, namesto bloganja, muče sledeća egzistencijalna pitanja: 1. zašto ne mogu da tresem nos tiho i dostojanstveno? 2. zašto proizvodim petoduplo više slina od svih koje poznajem? Za sve koji su se pitali, novi post je u pripremi. Za sad vas (nakratko) ostavljam sa super-smešnim citatom na koji sam naišla u nekim prastarim novinama. Priupitan da prokomentariše uvođenje civilne službe u Srba, Mladen Obradović iz otačastvenog pokreta Obraz  izgovara sledeće: Mislim da se, u ime nekih mitova novog doba kakvi su tzv. ljudska prava i pacifizam, pobijaju istorijske vrednosti kao što su ljubav, pravda i istina Ayy  |
Smrt trgovačkog putnika
- 22:00 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (12) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Ne znam koliko vaše prebivalište pohode raznorazni putujući trgovci, crkvenjaci i kvazi-humanitarne organizacije ali kod mene su skoro svaki dan. To je "hodočašće" već poprimilo takve razmere da smo prestali da otvaramo onima koje ne očekujemo. Dok se osvestite oni su već all over you moleći vas da ih saslušate, da pogledate, da probate, da pomirišete, da se učlanite, da date neku paru za decu bez roditelja u podsaharskoj Africi i slično. Postali su toliko naporni da vam se stvarno više isplati da par minuta hodate na prstima dok su ispred vrata nego da im vrata otvorite kako bi ih 10 minuta pristojno odjebavali. Znate ono: ne, ne treba mi ručni sat, ni ab-tronic, ni sredstvo za poliranje TV ekrana, ni šerpe u kojima se kuva bez vode i ulja, ni magične tablete za uklanjanje mirisa zaprške i iskreno, baš me briga što uz ručni sat dobijam i pozlaćenu olovku jer mi ni ona ne treba. Znam da samo radite svoj posao ali vas molim da me ostavite na miru. Većina vašu kompletnu nezainteresovanost, posle dužeg ubeđivanja, primi relativno mirno ali, da i tu ima izuzetaka, pokazuje moj skorašnji "bliski susret". Prevarena da otvorim vrata, suočila sam se sa srednjovečnom ženom koja je držala ogromni usisivač. "Dobar dan gospođo, moje ime je ta-i-ta i radim za kompaniju tu-i-tu i danas imamo promociju usisivača. Imate li 5 minuta?" "Nemam, izvinite" "Ali ovo je FENOMENALAN usisivač, nećete se razočarati" "Ne, hvala vam, već imam usisivač" "Ali ne razumete, ovo je nešto najbolje što ste ikad videli - uz klasične performanse, ima i digitalni sat i termometar (????) a pritom, ako ga kupite danas, dobijate 20% popusta!" "Da (već malo iznervirano) ali meni ZAISTA ne treba usisivač" "Ali pustite me da vam barem pokažem jer niste svesni toga kako je on DOBAR" "Ma znam, ali stvarno nisam zainteresovana" "Pa blago tebi što si tako pametna pa sve znaš!!!" aaaaaaaaaaaAAAAAAAAAAAAAAAAAAA?? excuse-moi? Da li je ona ovo upravo bila bezobrazna? Totalno zatečena zatvaram vrata. Tri minuta stojim ispred istih vagajući da li da ih ponovo otvorim i dam joj piece of my mind. Skoro da sam dohvatila kvaku kada čujem da je pozvonila kod šizofreničnog komšije ispod. "Dobar dan gospodine, moje ime je ta-i-ta, radim za kompaniju tu-i-tu i danas imamo promociju usisivača. Imate li 5 minuta?" "MORE IDI I TI I TVOJ USISIVAČ U PI*KU LEPU MATERINU, JE*O TE ONAJ KOJI TE JE NAPRAVIO, I TEBE I TAJ USISIVAČ!!!" Potom se čuje jedno boom. Nisam bila sigurna da li su to bili usisivač ili njegova vrata. Svejedno, znala sam da nema potrebe da se nadovezujem. To joj je bilo sasvim dosta. |
William, it was really nothing
- 18:15 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (19) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Ovaj blog me ponekad podseća na zatvor. Ne na ustanovu, već na crevno stanje. Par dana se mučiš, onda nešto iser*eš, osetiš olakšanje, super ti je jedno dva dana i onda sve ispočetka. Nadam se da ćete imati razumevanja što u narednih par nedelja neće biti prečestih blogova. Prvo – have mercy – stiglo je proleće, što znači da su na red došle i neke druge stvari. Drugo, primećujem da sam na neke stvari počela da gledam kroz to da li će one biti zanimljive za moj blog ili ne, što postaje iritirajuće. Ne želim da vaše vreme traćim pričom o svom novom laku za nokte ili tekstovima pesama koje upravo slušam (čemu mnogi blogeri pribegavaju u trenutcima stvaralačke krize) – jednostavno, pisaću kad mi dođe i kad za to nađem vremena a to će, nadam se, biti dovoljno često & relativno interesantno. Pre nekoliko dana sam, po n-ti put, uhvatila moju majku u tele-rođačkoj apologiji mog grešnog života i nemajčinskog ponašanja. To me je nateralo da se zapitam kakva su očekivanja roditelja a kakva realnost u svetu braka i roditeljstva. Moju majku od katarze deli jedino moja odluka da svoju "grešnu" zajednicu ozvaničim. Njoj nije jasna moja ravnodušnost prema formalnostima jer, koja to devojka nema za cilj svoj very own white wedding? Intimno, najveća želja joj je da se "ozvaničim" u emisiji "48 sati svadba". Za one koji se još nisu susreli sa tim "kolosom" reality televizije, mladenci imaju zadatak da u roku od 48 sati organizuju svoje venčanje, pripreme se odvijaju pred budnim okom kamere a zauzvrat, ceh plaća televizija! Nije mami toliko do para, koliko do hleba i igara. Em bi se ja "ozvaničila", em bi rođaci dobili svojih warholovskih 15 minuta slave, em bi to propratio milionski auditorijum pa bi i druge majke puštale suzu gledajući kako lepo izgledam u venčanici i kako smo "sladak par"! Naravno, za sve rođake koji su propustili da posvedoče legalizaciji mog intimnog života, bile bi pripremljene video kasete da im zapuše usta. Spašena sam! Neću umreti sama i neće me pojesti mačke! Eto vam ga na! Ono što je, po mojoj mami, manji problem od izricanja velikog "I do" jesu praktične "sitnice": npr. emotivna zrelost mladenaca, finansije, stambeni problemi i slično. U njenom romantizovanom svetu, sve se to prevaziđe kad se ljudi vole. Potrebno je samo da se "uzmu na vreme" jer vam posle "prođe brzi voz". U realnosti se skoro 90% brakova raspadne zato što mladenci otkriju da nemaju "ono" što je potrebno za život udvoje, da uopšte ne poznaju svog partnera ili da novac i skučeni stambeni prostor predstavljaju preveliku prepreku konzumaciji bračne zajednice. Prokleti realista kakav sam, ja bih se rađe pozabavila tim "sitnicama" negoli velikim "I do". Zajednice u kojima postoji više od teleće zaljubljenosti imaju veću šansu za trajnost, sklad i ispunjenost. A takve su mi stvari draže od biološkog sata i formalnosti. Ono što je takođe interesantno jeste ta opsesija institucijom braka. U očima drugih ljudi, zajednica dve osobe kao da ne vredi dok se ne razmeni par grama zlata. Tada je sigurno. Vezani ste. Nema napuštanja. Till death do you part. M'da. Neki bi rekli da je "razmena zaveta" potrebna da vam onaj drugi dokaže da vas voli. Ako to ne znamo sami pa u pomoć zovemo državu, onda stvarno imamo problem! U realnosti se više od 50% brakova zasniva na pogrešnim osnovama. Koliko smo puta čuli da dvoje ostaju u braku samo zbog dece. Ili imovine. Ili papira. Ili okoline. I nakon toga, da li nam institucija braka garantuje išta? Ne. Svaka veza zahteva stalna ulaganja i nikakav vas papir neće poštedeti toga. Naravno, kada se priča o "godinama za brak", neminovno naleti i tema reproduktivnih aktivnosti. Po mojoj mami, cilj svake osobe je stvaranje novih osoba. Preduslov je da prethodno postaneš osoba mada nije nužno. U svakom slučaju, sa ovim sam se baby opsesijama uvek sprdala - "usvajaću, da ne moram da se odričem cigareta i alkohola 9 meseci" ili "decu ću da šaljem u internate dok ne budu dovoljno velika da mi donesu nešto iz kuhinje". Sve je ovo, naravno, bilo propraćeno njenim najdubljim zgražavanjem jer su, u njenoj glavi, deca gospodari roditeljskog života i roditeljskim žrtvama ne sme biti granice. Možda je i to donekle razlog što još uvek nisam vična roditeljskim temama. Kada pred sobom imate sliku roditelja koji su na ceo prethodni život stavili tačku da bi se posvetili razmaženom tiraninu (meni) onda vam se ne mili da tako brzo uskočite u te cipele. Bile one Manolo ili ne. Ipak, ne mogu reći da, na putu između mene i roditeljstva, stoje samo moji požrtvovani roditelji. Tu je i društvo. Nisam sigurna da je Srbija 2005. pravo mesto za odgajanje dece. Nisu u pitanju samo finansije odn. nedostatak istih, nego i sve drugo što se dešava. Droga, teenage "kućni uradci", nasilje u školama i na ulici, ubistva u vojsci, sveukupni krah društvenih vrednosti. Vlast, koja na smrt srednjoškolca na velikom odmoru, ne reaguje sistemski nego organizovanjem "Javnog časa ljubavi i tolerancije" tokom kojeg je izboden još jedan srednjoškolac. Bljak. Ipak, zagriženim budućim bakama i dekama je i to sekundarno. Bitno je da se dobije unuče. Pa makar se i sami brinuli o njemu. Dok se ne ukaka i ne zaplače, naravno. |
Studentske teme: Why make trillions, when we could make billions ?
- 14:00 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (10) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Član 72. važećeg Zakona o Univerzitetu predviđa da poziciju vanrednog ili redovnog profesora kandidat može dobiti ukoliko, između ostalog, ima objavljen udžbenik. Iako će mnogi od vas to videti kao dobar način da se proveri nečija stručnost i sposobnost da predaje, ja mislim da je to najveća nepravda učinjena našoj akademskoj zajednici. Prvo, ne samo da su kroz ovu "aktivnost" na videlo isplivali mnogobrojni literarni antitalenti već je kod nekih uočena i prava nesposobnost da nešto objasne, sistematizuju i približe svojoj "čitalačkoj" publici. Najveći je problem to što mnogi nemaju snage da svom udžbeniku pogledaju u korice već ga vrlo brzo po dobijanju profesure uvrštavaju u obaveznu a potom i u jedinu literaturu za svoj predmet. Time se ponovo naglašava da mi možemo da izmislimo toplu vodu te da su sve one fantastične knjige, koje se koriste širom sveta, nula i ništica naspram naših. Na nekim fakultetima, pisanje udžbenika nije samo pitanje akademskog prestiža nego i veoma unosan posao. Pošto je stvar sa autorskim pravima ovde prilično neregulisana, profesori se služe raznim sredstvima da "motivišu" studente da njihove knjige ne fotokopiraju. Isprva su to, vrlo nevino, razne "povlastice" za one koji ih kupe kod profesora – dodatni ispitni rokovi, viša ocena, manji broj predispitnih obaveza i slično. Ukoliko to ne naiđe na očekivani odjek (obično u višim godinama studija) počinju uslovljavanja – kupovina udžbenika postaje preduslov da student izađe na ispit ili da mu se, nakon položenog ispita, upiše ocena. Iako se o ovome retko govori u javnosti, nije zgoreg napomenuti da su takva uslovljavanja ništa drugo do jedan vid korupcije. Ja razumem da profesori žele da zaštite svoje autorsko delo i to je u redu ali oni ne mogu, u toj nameri, ucenjivati studente ili im zabranjivati da udžbenike jedni drugima pozajmljuju. Lično, nemam ništa protiv udžbenika. One knjige koje su korisne kupujem i čuvam. Ostale kopiram ili pozajmljujem – što bi se reklo, "snalazim se u skladu sa svojim mogućnostima". Do sada nisam imala nekih ozbiljnijih problema i okršaja udžbeničkog tipa jer to ionako nije česta pojava na mom fakultetu. Ipak, i iz te pozicije mogu da kažem da postoje određene situacije zbog kojih ti dođe da vrisneš da je nešto trulo u državi Danskoj. Pored dotičnih uslovljavanja, evo top 3 drugih stvari koje me dovode do akademskog ludila: #3 – "novo i dopunjeno izdanje" - poludim kada mi, 20ak dana pre ispitnog roka, saopšte da je u prodaji novo izdanje udžbenika, da su ispitna pitanja promenjena u skladu sa novim udžbenikom i da su se oni, koji su udžbenik kupili na početku godine kada je i trebalo, malko preračunali. Naravno, kada kupite novo izdanje vidite da je to zapravo staro izdanje sa nekoliko pridodatih ekspozea. I to je ok. Ipak, i u tom "novom i dopunjenom" izdanju često nailazite na sledeće podatke npr. da je na vlast u SAD upravo stupila "Reganova administracija" ili da se "u budućnosti planira uvođenje zajedničke valute Evropske zajednice pod imenom Eki". Pitam se zar je tako teško uneti neophodne ispravke kako bi to izdanje, pored "dopunjenog" zaslužilo i famozni epitet "novog"? #2 – tzv. "pametni udžbenik" - dakle, ne jednom sam se susretala sa udžbenicima koji su svima, a sumnjam i autoru, u potpunosti nerazumljivi. Neki profesori vole da leče svoje akademske frustracije tako što će u jednu rečenicu uvrstiti milion i jedan nepoznat pojam, tako što će se potruditi da prethodni pasus nema nikakve veze sa sledećim i što će dati neke (samo njima) razumljive klasifikacije ili objašnjenja. Cilj je da rečenica bude do te mere komplikovana da nikom, ko razmišlja logički, stvar ne bude jasna ni posle stotog čitanja. To za posledicu ima posećene konsultacije tokom kojih profesor može na miru da uvežbava svoju intelektualnu superiornost nad neukim studentima kao i slabiju prolaznost na ispitima. Napominjem: ovo je i dalje ona država u kojima se dobrim profesorima smatraju samo oni kod kojih je verovatnoća da ćete položiti ispit ravna onoj da ću ja postati pobornik "vlade RSK u izgnanstvu" :P #1 – " upitno autorstvo" - sa ovim sam se susrela samo jedanput što beše dovoljno da situacija završi kao moj number one. Dakle, ozbiljno sumnjam da postoje profesori koji nisu izvorni autori "svojih" udžbenika. Ovo je ponekad nemoguće dokazati ali se često iskazuje kroz neupoznatost profesora sa stvarima koje su "njegovom" udžbeniku napisane. Ne tako davno sam posvedočila ispitnoj situaciji u kojoj je profesor 20ak minuta ubeđivao studentkinju da je nešto što je rekla netačno i toga se držao sve dok nije otvorio knjigu i utvrdio da to tamo stoji, crno na belo. Znači, ne samo da on ne zna šta u njegovoj knjizi piše nego misli i da je to netačno (?!?). Taj profesor je inače poznat i po svojoj teoriji da su "potrebu za vodom izmislili proizvođači vode da bi nas ubedili da bez nje ne možemo da preživimo" (??). Pitanje je kada će se diskusija o takvim akademskim "veličinama" preseliti iz privatnih kuloara u javnost. Ipak, da stvar ne bude tako crna, ima i dosta onih koji zaslužuju svoje zvanje i imaju dobre udžbenike da to zvanje potkrepe. Da podsetim, to su one knjige koje se uvek kupuju, čitaju i pamte – bez ikakvih posebnih pritisaka i ucenjivanja. |
blog.gov
- 19:50 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (8) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Pre nekoliko dana sam na blogu blogerice Annie de Meni čitala post o izvesnom V.K. (25) koji je posao trećeg sekretara u Veleposlanstvu RH u Vašingtonu dobio preko veze da bi potom svoje mesto u virtuelnom svemiru poznatijem pod imenom blog.hr koristio da poreskim obveznicima kod kuće objasni kako mu je na poslu dosadno, kako na važnim sastancima mantra na temu "Uticaj gama zraka na sablasne nevene" te kako on, u vihoru američkih izbora, zapravo ne vidi u čemu je cela frka oko Busha i Kerry-a kad je njemu to sve isti k***c. Po mlađahnog se sekretara ovo blogovanje završilo pogubno jerbo je razotkriven i poslat kući FedEx-om pre nego što je uspeo da postroji svoje svemoguće roditelje u pomoć.Ovo me je još jednom nateralo da se zapitam - kakvi nas sve ljudi predstavljaju okolo? U svojim se putovanjima nisam baš previše susretala sa našom diplomatskom svojtom pa ne mogu reći da u tome imam preteranog iskustva. Ipak, ne mogu a da ne pomislim da je ono malo iskustva koje imam možda pravilo koje potvrđuje izuzetke? Naime, prvo što vam prosvira kroz glavu kada malo prošvrljate našim diplomatskim predstavništvima jeste: Ko je njih zaposlio ovde? Prosto vas ošamari jedna bulumenta raznoraznih zgubidana koje je samo neko sa izvanrednim talentom za pogrešan odabir mogao da smesti na teret poreskih obveznika. Većina onih koje sam imala prilike da upoznam je svoj opis posla protumačila ovako: pij kafu & puši minimum 4 puta dnevno bez da u isto vreme radiš nešto drugo, žali se na sve jer su svi drugi krivi (naravno), povremeno si daj oduška dranjem na nekog jadnika koji je nazvao da pita šta mu treba za neki dokument, šta možeš da eskiviraš danas, ne odradi ni sutra i povremeno javni kući da na Zapadu nema ništa novo kako bi mogao da uzmeš slobodno popodne. Dodatno, u obzir treba uzeti i pojedinačne "incidente" kakvi su oni sa ambasadorom u Tunisu koji je mrtav pijan dolazio na utakmice svetskog prvenstva u rukometu pa su ga jedva sprečili da ne rasprostre svoj DNK po ostatku publike ili onaj sa istraživanjem kada je utvrđeno da imamo ambasadore koji ne govore ni jedan strani jezik! Kad čitam i slušam šta smo mi sve poslali u svet prosto se zapitam da li smo blagosloveni ili uskraćeni što se niko od njih još nije setio da nas ovim putem uputi u svoja radnička magnovenja. Da pokažem da blogomanija "na visokom nivou" nije zahvatila samo domaću nečastivu radnu snagu evo i jedne priče iz SAD. Naime, tamo je dugo vremena najpopularnija blogerka bila izvesna "službenica" koja je ostatku sveta svakodnevno saopštavala dogodovštine sa posla. Posle određenog vremena je otkrila da spava sa šefom, zatim da spava i sa nekim drugim službenicima da bi na kraju obelodanila da joj je dosta neorgazmičnog seksa za male pare te da je odlučila da svima počne da naplaćuje. I tako su se njene prostitutsko-službeničke dogodovštine nastavile sve dok nije otkriveno da radi za Kongres, da je famozni "šef" neka faca a da ni ostali službenici nisu za bacanje. Kol-službenica je, očekivano, doživela sudbinu mladog V.K. (bez prekookeanskog slanja kući) a nama ostaje da se ponadamo da su, na ovim primerima, svi koji osećaju potrebu da iskažu kako im je državni posao jadan a šef ružan, naučili bar nešto. Na žalost svih zainteresovanih čitalaca. _____ PS. Ovim putem se izvinjavam svim kvalitetnim diplomatama SiCG na koje se ovaj tekst ne odnosi i koji su svakakvim suludim varijantama dospeli na ovaj blog i pali u nesvest. |
Nindže i mindže
- 02:05 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (3) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
Ovaj tekst je nastao pod uticajem sledećih faktora:1. juče je bila THE godišnjica 2. neki od mojih prijatelja su smatrali da sam informativno nepismena te da me na THE godišnjicu moraju dodatno podsetiti, telefonom, u ranim jutarnjim satima 3. sveukupan feeling oko THE godišnjice 4. činjenica da je juče na HRT, u terminu u kojem se inače prikazuju odlični dokumentarci o Sierra Leoneu, Afganistanu, Iraku, Sudanu, Ruandi i ostalim zemljama na raskrsnici, konačno prikazan film i o nama samima 5. Neke od vas baš brine kad me nema par dana? Ehm, da. Sećate se kako su sve nas, rođene pre maja 1980. godine, barem jednom pitali da li se sećamo smrti druga Tita i šta smo tad radili? Ja se, kao za inat, ne sećam ničeg, možda samo da nije bilo crtanih filmova i da sam navodno videla mamu kako se upisuje u knjigu žalosti na televiziji. Danas ustvari znam da to nije bila ona već neka druga teta koju sam ja proglasila za nju a ona potvrdila u nameri da me skine s'vrata. I eto, to je otprilike sve što je u mojoj glavi. Za taj će me događaj uvek više vezivati sirene i piljenje u Titovu sliku od 15:05-15:06 nego utakmica Zvezda-Hajduk ili onaj nesretni voditelj Dnevnika kome su uvalili da svekolikoj naciji saopšti tužnu vest. Za razliku od toga, 12. marta 2003. se sećam skoro u minutu. Dva dana kasnije sam trebala da putujem na sever Švedske i patila sam od zadnjeg stadijuma polarne histerije. Od momenta kada su saopštili vest, sve je stalo. Osećala sam se kao da je neko stisnuo *pause* na mom životu i ostavio me da treperim na ekranu sa izbezumljenom facom. Mislim da su svi kojih se ovo ticalo reagovali isto. Između sporadičnih napada beznađa, po prvi put sam ozbiljno kontemplirala odlazak iz zemlje. Sve što je trebalo da uradim jeste da ušetam u jednu od onih sobica na Štokholmskom aerodromu i zatražim azil. Ili nešto slično. U to vreme Srbi još uvek nisu ubijali švedske ministarke po robnim kućama pa smo bili ok. Ipak, to nisam uradila. Vratila sam se i odlučila da nema kukanja. Toga se, i pored svih teškoća, držim i danas. THE godišnjica je (ako ignorišemo gorespomenute pozive) počela sasvim uobičajeno. Od ranog jutra su svi pozvani i nepozvani palamudili o Đinđiću, što je manje više bilo očekivano. Potom se prema popodnevnim satima stvar pogoršavala te su već krenuli narikački fazoni, komemorativni skupovi i emisije dramatičnih naslova tipa "Kuda dalje" i "Šta nam je za činiti". Namesto da nas puste da tugujemo na miru, sve je odisalo nekim defetizmom i fatalizmom, kao da je sve gotovo i da sad jedino ostade da svi odemo i da poslednji ugasi svetlo. To mi je nekako pokvarilo raspoloženje, imala sam utisak da će oni, kojima je stvarno bilo stalo do Zorana, da iskoriste ovaj dan da podignu malo atmosferu i pokrenu ljude na nešto ali ne. Sve je bilo po fazonu "najebali ste, al nije bed dok starci ne seru!" Ipak, do večeri se situacija popravila. Prikazano je nekoliko, zaista dirljivih, filmova o njegovom životu i političkom angažmanu. Iako je to bilo upravo ono što mi je trebalo, opet sam se rastužila. Nekako ti takve stvari samo prodube osećaj praznine. Gledaš slike na kojima su svi nekako puni nade a danas ...? Ne znam. No, bilo bi glupo završiti ovaj post u atmosferi koju sam upravo iskritikovala. Da sublimiram svoja osećanja o današnjem danu i pošaljem poruku evo jednog super citata Dejana Savića sa stranice kapiraj-kopiraj: Šta si poslednje učinio da tvoja zemlja bude bolja? Ako se ne sećaš, odakle ti onda pravo da očekuješ da bude bolja? Ako se ti pokreneš, još neko će! Ako ti nećeš, zašto bi neko hteo? Ako niko neće, j**'o vam ja mater! Ajd uzdravlju! |
Da li je stvarno, stvarno? (verzija 2.0)
- 16:52 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (10) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Evo jedne prave domaćičke blogkete. Molim sve one koji u malom broju, ali ipak religiozno, prate moje blogove da mi pomognu da rastumačim sledeće: šta je stvarna poruka najnovije reklame za Grand kafu? Za one u rasejanju i susednim Republikama evo detaljnog opisa reklame kao i činjenica potrebnih za razumevanje iste: Da biste razumeli generalnu ideju reklame potrebno je da znate sledeće: 1. Serija "Otpisani" - izazvala masovnu histeriju u SFRJ 70ih godina prošloga veka. U seriji su glavne baje Prle i Tihi - Prleta je igrao glumac Dragan Nikolić a Tihog Voja Brajović 2. Grand kafa - domaći proizvod kafenog porekla 3. Reklame za Grand kafu - igrokazi u kojem gl. uloge igraju Dragan Nikolić i supruga mu glumica Milena Dravić. Svako malo im se u tom igrokazu pridruži i neki drugi fejs za-padanje-u-nesvest, u ovom slučaju Voja Brajović (gorespomenuti Tihi) 4. Prekoračenje brzine - izvor zarade u saobraćajnih policajaca 5. Saobraćajni policajci - uniformisana lica koja se, između 2 automobila strane registracije, zabavljaju zaustavljanjem domaćih vozila zarad gledanja ružnih slika iz vozačke dozvole i ostalih vrsta saobraćajne intimizacije A sad, opis reklame. Molim sve marketinške čistunce da mi ne zamere što dijalozi neće biti potpuno accurate: Vidimo vozilo koje juri po putu. U kadru se pojavljuje saobraćajni radar po kojem zaključujemo da je vozilo prekoračilo dozvoljenu brzinu. Saobraćajni policajac zaustavlja vozilo. Iz vozila se promalja glava Dragana Nikolića i naslućuje glava Milene Dravić. Policajac traži potrebne isprave. Dragan Nikolić pokušava da se izvuče. Da bi mu pomogla, Milena Dravić veselo usklikuje "Zar nas ne prepoznajete?? Grand kafa?? Bući-bući??". Ovo usklikivanje prati i mahanje kesicom Grand kafe. Policajac nervozno ponavlja "Imate li vi isprave ili nemate??". U tom trenutku se otvara prozor na zadnjem sedištu. Na njemu vidimo Voju Brajovića. Policajac sa divljenjem u očima izgovara "OOOOOO GOSPODINE TIHI!!!". Voja Brajović nabacuje sexy glas i pita "Možemo li da nastavimo?". Policajac u predorgazmičnom stanju odgovara "NARAVNO! Samo recite vozaču da ne juri" ... i tako auto nastavlja vožnju i svi sretni. Na kraju reklame saznajemo da policajac Dragana Nikolića verovatno nije prepoznao zbog brade, da je to dozlaboga smešno i da je ovaj spot Grand kafa radila zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u sklopu akcije "Smanji brzinu" (or something) E sada, molim vas da me prosvetlite - koja je po vama PRAVA poruka ove reklame? a. Uspori, j***š kafu b. Ne pokušavaj da impresioniraš policajca mašući sa 200 grama kafe c. Vozi brzo i imaj Voju Brajovića sa sobom d. Biti proćelav (Voja Brajović) je bolje nego imati bradu (Dragan Nikolić) e. Ostalo: (dopiši) ________________________________ Vaše zaključke mi servirajte sa malo peršuna. Hvala! |
Sačuvaj bože i sakloni
- 22:33 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (4) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Dakle, malo obaveštenje za sve: moj jučerašnji post o MTV/EXIT dokumentarcu vezanom za trgovinu ženama je zanavjek uklonjen sa ovog bloga jerbo je 1. bio samo za jednokratnu upotrebu sa ciljem da vas natera da film pogledate u repriznim terminima 2. svojom ozbiljnošću i literarnom bravurom iskakao iz sve ove neozbiljnosti drugih postova Ako, kojim slučajem, ipak želite da pročitate dotičnu lektiru za sve uzraste, javnite se a ja ću vam reći "Oj" A sada, svi na čitanje mog novog posta! |
Dipl. baba part I
- 20:19 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (3) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Kada sam nekima od vas davne 2002. godine, na vrhuncu dotadašnje karijere, saopštila da sam konačno spoznala šta me u životu interesuje te da sam rada da pod stare dane podvučem crtu i da se vratim u školsku klupu, mnogi su sa nevericom govorili da sam j**** nenormalna i da ću propasti brže nego svi brakovi Zsa Zse Gabor zajedno. Tri godine kasnije, od Zsa Zse zadržah jedino jezičinu ali propala još nisam. Studiranje sa osobama koje su toliko mlade da misle da je "Michael Jackson oduvek bio beo" ima svoje prednosti i svoje mane. Recimo, bilo je stvarno refreshing spoznati da su, nakon moje nesuvisle i u-raljama-života-izgubljene generacije, na red došli neki novi ljudi koji deluju kao da znaju gde idu i šta hoće. Ljudi vredno rade, privređuju, interesuju se, čitaju, rade domaće zadatke, dolaze na predavanja, skripta za IV godinu su nabavili još u prvoj, paze na vremenske i ispitne rokove, index nose i u clubbing, prepuni su korisnih informacija i međugeneracijski su solidarni (na čemu bi im zavidelo i stanovito ministarstvo u Hrvata). Ono što im možda malo nedostaje je taj istorijski kontekst koga meni još nije zafalilo. Recimo, u prvoj godini je najveći bauk bio ispit iz izvesnog istorijskog predmeta na koji su svi odlazili natapacirani bensedinskim tabletama. Zarad očuvanja mentalnog zdravlja, na taj ispit nisam odlazila pre sopstvenog sudnjeg dana pa su mi sve informacije bile second hand. Pravih razmera problema sam postala svesna tek vis a vis. Naime, u vihoru ispitivanja, dok sam lamentirala nad svojim ispitnim pitanjima, devojka je pored mene odgovarala pad socijalizma. Nemam običaj da slušam šta drugi pričaju jer mi je koncept kamene face stran pa sam želela da poštedim kolege svojih izbečenih očiju i coktanja. Nakon 10ak minuta blablablabla profesorka je devojku na nekoliko krajnje očiglednih načina pokušala da navede da ispriča nešto o padu Berlinskog zida ali se njoj ovoj taj istorijski fakt očigledno nije činio dovoljno atraktivnim te o toj problematici nije umela da kaže ama baš ništa. U kasnijem evaluiranju ispita i toga ko je kako odgovarao (moja omiljena disciplina), i pored nekoliko suptilnih pokušaja da joj se objasni značaj tog simboličnog čina, njoj je i dalje bilo nejasno zašto je pala. Zaboga, ta šta nju, kao budućeg politikologa, boli k**** što je srušena tamo neka zidina. Vaistinu! Sledeća godina je već išla mnogo lakše. Konačno sam se ufurala u nezaposleno/učenički fazon što je za posledicu imalo veće razvlačenje zadnjice po školi. To mi dade i malo veći uvid u razmišljanja i stavove mojih mladih kolega od kojih su neki za svaku pohvalu. Ipak, bilo je i onih, malo je reći, intrigantnijih. Npr. u jednom trenutku su neke moje (muške) kolege izjavile kako su oni "cvećari" (tj. oni koji služe vojsku civilno) pi**ice jer nema veće časti nego služiti domovini i u sretnom raspletu događaja čak i poginuti za istu. Napominjem da je ovo izjavio zanemarljiv broj testosteronaša te da ovo ne treba uzimati kao predmet većinske onanije. Ipak, interesantno je bilo za videti da neko na ovaj komad zemlje i dalje gleda kao na nešto vredno susreta sa Sv. Petrom! *grin* Takođe, kao što već rekoh, informisanost je mojim kolegama definitivno jača strana. Pre nego što sam ih upoznala nisi ni puškom mogao da me sateraš na neku memljivu tribinu (osim ako na istoj nisam bila jedan od "panelista") a sada, zarad keeping up, odlazim skoro na svaku. Fascinantno je koliko oni informacija imaju o svakoj mogućoj sitnici, toliko, da pre odlaska na faks obavezno dobijam napad informatičkog ludila i prebiram po svim mogućim i nemogućim vestima, uključujući i "dogodilo se na današnji dan". Ipak, i tu ima izuzetaka. Iako nas na ispitima retko teraju da "povezujemo" knjiško znanje sa nečim što gledamo na vestima (nedajbože praktičkog znanja!), to se ipak, u jednom trenutku, desilo. Buduća novinarka, priupitana da za nešto izdeklamuje primer iz naše sumorne svakodnevnice, nakon kraćeg razmišljanja, bez problema odgovara "Ne znam profesore. Ja ne čitam novine, znate, vesti me jednostavno n e i n t e r e s u j u". Hmmmmmm Da završim ovaj prvi pregled mojih školskih dogodovština, prenosim razgovor između mene i kolege mi. "Hej, čujem da si ti nešto starija od nas .. koliko imaš godina?" (sledi vama dobropoznati odgovor) "Wooooow ... NE SERI! Pa kako ti je palo na pamet da studiraš??" (%$#&/%/€($#%"!~#!~$$%%/@/$%#%$%"€@) "Pa ne, mislim, svi tvoji vršnaci koje ja znam već imaju decu" "Pa sorry što se meni koncept životne ispunjenosti ne završava u imanju ogromantne stomačine" "Ma ne, mislim, super si ti, to je potez vredan divljenja samo, znaš, moj je životni stav da je onaj ko ne napravi neki biznis do 25. prop'o čovek" "Pa, rekoh, stavovi su kao guzica, svi ih imaju - ti imaš svoj a moj se sa tvojim ni malo ne poklapa" "Ma razumem to, nego nije mi jasno zašto ti toliko ulažeš u sebe" ???????? "Pa mislim, a šta TI radiš na fakultetu??" I tako, gde su mladi, tu je i šala a o nekim drugim školičastim veselicama - kasnije. |
'Rani kuče da te ujEde
- 13:20 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (6) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Neki od vas su mi rekli da vas je iznenadilo da se moj prvi post nije odnosio na neko aktuelno političko zbivanje pa, da vas ne uskratim, evo osvrta na nešto što je definitivno obeležilo prošlu nedelju. Za one koji nisu upoznati sa medijskom i političkom slikom Srbije, objašnjenja slede u post scriptum. U poslednjih par nedelja vaskolika porodica Milošević doživljava svoj pravi medijski comeback. Prvo je sinčić Marko na mala vrata oslobođen svih optužbi koje su se “nepravedno i ničim izazvano” sručile na njegova nejaka pleća. To valjda nije dovoljno šokiralo javnost pa se u Skupštini, po hitnom postupku i u atmnosferi tolerancije, i staro i mlado dalo u raspravu o Rezoluciji kojom bi se obustavio pravosudni i svaki drugi “progon” ženice, sinčića i zaostataka imperije. Iako rezolucija na koncu priče nije usvojena, sinčić je ipak preko žute štampe najavio da mu je dosta života u kazahstanskoj oskudici te da bi se rado, za par nedelja i ako se za to stvore uslovi, vratio u majčicu domovinu i svoj rodni Požarevac. Mislim da niko ovu pretnju nije shvatio ozbiljno dok se u četvrtak uveče, u prime time TV programu, u emisiji “Suočavanje” kod Bojane Lekić nije pojavila glavom i bradom, silikonskim usnama i dekolteom, lično ONA – the snajka, Markova supruga Milica. Za one koji nisu bili dovoljno nesrećni da te večeri dobiju napad gastritisa netremice gledajući u TV ekran sledi kratak opis – dakle, snajka se definitivno upgradeovala. Verovatno nije shvatila da silikon nije parizer i da se ne kupuje na 100 i 200 grama, u suprotnom bi količinu verovatno prilagodila svojoj faci pa joj usta ne bi brisala znoj sa čela. Ono što me je pogodilo možda i više od od tog silikonskog napada jeste outfit smerne opatice. Uvek me je zanimalo da li ljudi iz javnog života stvarno misle da će, u trenutku kada se nađu na udaru javnosti, stvarno uspeti da zadobiju simpatije tako što će se negde pojaviti zakopčani do grla?? Diskusija je išla, po meni, uobičajenim tokom. Bojana je pokušala da bude oštra a Milica je kroz svaki odgovor provlačila hardship kroz koji njena porodica prolazi. Na pitanje kako je Marko u tako mladim godinama uspeo da “nošenjem gajbica” zaradi imperiju, Milica je bez blama odgovarala kako je on oduvek hteo da se osamostali, kako je radio naporno od jutra do mraka, nosio gajbice, za džeparac vodio babe preko ulice, raznosio novine, uveče krpio čarape za sutra itd. Marko je, kao Hilari Svonk, bio samo siromašni dečko sa vizijom koji je radio, radio i radio da bi svom rodnom gradu dao kvalitet koji mu je falio i whoops tamo Bambilend, ovde diskoteka Madonna, tamo pekara, ovde radio, tamo internet kafe, ovde parfimerija i svi srećni. Kada je Bojana pokušala da malo dublje zađe u pitanja famozne diskoteke, saznali smo i da je Madonna bila mesto da se mladi druže, da jeftino piju sokiće a malo skuplje alkoholna pića i da je sve to bio altruizam u stilu druga Tita – da mladima bude lepo a i da starci mogu da nakrive kapu! Sloba i Mira su takođe bili opisani kao ljudi bolji i od mojih roditelja, zamalo da se u jednom trenutku nisam rasplakala kako su i oni radili, kako su se trudili, kako su hteli mir i prosperitet al im bagra belosvetska nije dala (mamicu im!!) Danas, slika je i više nego potresna. Sloba je u Hagu, porodica je rasuta po svetu a jadna snajka ostade u Srbiji da krpi kraj sa krajem. Toliko jadno živi da svaku kartu za susret deda-unuk u Ševeningenu mora da prosi od prijatelja. Zbog progona njene porodice ona nije u mogućnosti da radi tako da po ceo dan mora da trčka između nekoliko vila i lokala što nije lako, uostalom, citiram “Ta pekara je, mislim, samo pekara. Ništa posebno.” Mira bi se isto vratila da može ali, pitam ja vas, da li biste se vi vratili da vas juri Interpol i policija, da znate da ste nevini i da dadilja nije dobila stan protivzakonito ali da za vama svakodnevno štampaju poternice i uznemiravaju vas po Ruskoj Akademiji dok vi pišete eseje o lelujanju klasja na laganom povetarcu??? Da li biste došli?? Vrhunac tužne storije je bio – da, pogodili ste, dete bez oca. Marko junior neobuzdano raste van budnog oka svog vrednog oca koji dirinči do ludila negde po tundri i tajgi i gde to ima, ja vas pitam?? Možda se gospođa snajka u svojoj tuzi i bolu nije prisetila one dece koja, zbog njenog obožavanog svekra, takođe odrastaju bez majki i očeva i bez ikakve nade da će se isti u nekom trenutku, sa velikim plišanim medom pojaviti direkt iz Alma Ate (ili Astana što je noviji capital) I tako, diskusija se nastavila ali ja više nisam imala creva da gledam. Cela me je ta prica u stilu “Ko, jel ja?” mnogo podsetila na onaj čuveni vic sa Slobom, Klintonom, Putinom i slonom. Da dočaram, vic ide ovako: Šetali Sloba, Klinton i Putin i naiđu na ranjenog slona. Pošto nisu mogli da se dogovore ko će da ga nosi kući dogovore se da ga svako čuva po 24h i da ga nakon toga preda sledećem. Prvo ga je čuvao Klinton, pa Putin a onda ga je trećeg dana predao Slobi. Dan kasnije, dolazi Klinton a slona nema. Pita Klinton Slobu "Slobo gde je slon???" "Koji slon???" "Pa slon kojeg smo zajedno čuvali" "Ne znam ja ništa ..." "Pa čekaj Slobo jel smo se šetali Putin ti i ja?" "Pa jesmo" ... "I jesmo naišli na ranjenog slona??" "Pa jesmo" ... "I jesmo se dogovorili da ga svako čuva po 24h??" "Pa jesmo" ... "I jesam ga ja čuvao 24h??" "Jesi" "I jel ga onda Putin čuvao 24h??" "Jeste" "I onda smo ga dali tebi??" "Jeste" ... "I gde je onda slon???" "Koji slon?" Eto, sve je izgledalo baš tako. Meni zapravo stvarno nije jasno kome pada na pamet da rehabilituje te likove i da je sad to kao OK da oni dolaze na televiziju i da seru po svima nama koji u vreme njihovog bahaćenja i bogaćenja nismo mogli da priuštimo 4 krmenadle i pastu za zube u istom mesecu. Svi koji me poznaju znaju da ja mrzim svaku vrstu nasilja ali u ovakvim trenucima ne mogu a da ne požalim nedostatak Čaušesku scenarija te 2000. godine. Možete svi sad da se poserete po meni zbog ovoga ali to bi me barem poštedelo gledanja njihovih faca pod stare dane. Eto, rekoh šta imam. Ovaj Miki Vujović trip stvarno pali!!! PS. Pojmovnik: Milošević rodoslov: Sloba i Mira (ON i ONA), sin Marko, žena Milica i dete im Marko junior. S&M imaju i nespomenutu ali ipak prisutnu ćerku Mariju. Trenutna Milošević geografija: Sloba je u Hagu, Mira navodno u Moskvi, Marko navodno u Kazahstanu, ćerka Marija u Crnoj Gori a snajka i unuk u Požarevcu "Suočavanje": emisija na beogradskoj BKTV (vlasništvo braće Karić) u kojoj voditeljka Bojana Lekić propituje i sve češće biva propitivana od strane svog gosta/gošće Bambilend, Madonna - Bambilend je neka patetična verzija srpskog Diznilenda, vlasništvo Marka Miloševića i koncerna Bambi iz Požarevca, Madonna - u to vreme najveća diskoteka u Srbiji, takođe vlasništvo najvećeg sina naših naroda i narodnosti a pekara, radio, internet kafe i parfimerija ... pa to su samo usputni izvori novca, znate ono, ima se-može se |
Svi u Pariz ja u Niš!
- 17:58 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (5) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Naslov ove popularne novokomponovane numere mi se činio najprikladnim za opis sinoćnjeg gostovanja DJ Dimitri from Paris u Beogradu. Mnogi su me danas već pitali kako je bilo tako da tripujem da se već pročulo ali, za one koje zanima, evo par reči "iz mog ugla". Kao prvo - odmah moram da napomenem da sam po pitanju ovog muzičkog pravca totalni laik. DJ ovaj ili onaj, meni je svejedno i potpuno ne kapiram ljude koji padnu u delirium tremens zato što ne-znam-ko dolazi u ovu našu "mirnu zemlju ratnika". Jedini DJ za kojeg sam imala totalni respect je DJ Dimitri čije nam je CDjčiće drugar Ključ neumorno slao iz Amsterdama (da bi ih kasnije mi downloadovali sa neta anyway). U svakom slučaju, DJ Dimitri mi je bio super cool i nije bilo govora da taj dogadjaj prođe a da mene nema. Od celog eventa nisam očekivala previše - malo happy gay mjuze, djuskanja i to je to. Ispočetka se činilo da će tako i biti ali ne lezi vraže. Na pad raspoloženja su uticale 2 stvari: 1. spoljašnji faktor 2. unutrašnji faktor Spoljašnji faktor: KPGT nije bio prepun tako da je bilo pretpostavki da će svako imati dovoljno prostora za sebe. Ipak, vrlo brzo nakon skidanja jakne uočena je jasna podela na "toplu" i "hladnu" sobu, pri čemu se u toplu sjatio svako ko je stao a u hladnu svako ko je želeo da u toku večeri barem jednom dođe do šanka. U toploj sobi ste pored prigodne temperature mogli da dobijete i lakat u bubreg, zgaženu nogu i sve one prateće efekte bivstvovanja u prostoriji u kojoj odjednom cirkuliše ogroman broj ljudi dok su u hladnoj specijalni efekti bili krov koji prokišnjava na sve strane (tako da mi je faca u jednom trenutku bila toliko iskapana da sam ličila na Cecu u nekom od njenih water-based spotova) i Ljubiša Ristić koga ne treba specijalno predstavljati publici sa ove strane one-reke-koja-nas-deli. Piće je uskoro počelo da radi svoje pa smo morali da idemo tamo gde i carevi idu peške i nemojte da me terate da vam do detalja opisujem to iskustvo jer će to biti predmet jedne ozbiljnije psihoanalize. Pošto je garderoba bila prepuna, sve vreme smo morali da hodamo okolo sa jaknama što nas je umnogome sprečilo da se ozbiljnije pozabavimo sagorevanjem kalorija. Summo summarum, sa jaknom u ruci, prepunom bešikom i 300 ljudi koji svi teže da do krajnje destinacije dođu preko mene, šanse da se opustim su bile minimalne. Ipak, ja sam se potrudila a, da li je i Dimitri? Unutrašnji faktor: dakle, Dimitri je u najmanju ruku bio bed. U jednom trenutku sam se zbog njegovog tup-tup-lalala pitala da li je on stvarno DJ from the playboy mansion ili DJ from my mesna zajednica? Mislim, sve je to ok, ne sumnjam ja da je on imao nameru da bude good ali je u nekom trenutku valjda zaključio da će publika vriskati štagod on napravio pa onda, why bother. Da stvar bude gora, ja sam mislila da je problem u meni i da sam samo ja smorena baba ali ne - i drugi ljudi koje znam su se smorili i otišli mnogo pre mene. Priznajem da nisam poznavala reprezentativni uzorak da bih ovaj događaj proglasila totalnim promašajem ali on je, barem za mene, to bio. Ništa gay happy, ništa đuskanje - prvo malo veselo smaranje pa onda samo smaranje. I eto, tresla se gora rodio se miš. Hmmmmm ... možda je to ipak bio bolji naslov za ovaj post? |
Dobrodošli na moj blog! 0
- 17:44 -
Serviraj mi svoje mišljenje sa malo peršuna (1) -
Uvrsti ovo u svoju knjigu recepata -
Popni se na ove merdevine da okačiš zavesu
|
Moram da priznam da me je u početku ceo ovaj blog trip pomalo podsećao na onog Mikija Vujovića ex vlasnika srbijanske ex TV Palme koji je dotičnu TV stanicu koristio kako bi na napaćenu javnost izlio sve svoje misli i frustracije glede aktuelne političke situacije & šire. Nakon toga sam počela da provodim sve više i više vremena čitajući razne blogove i mogu vam reći, navukla sam se. Uopšte nije loše imati mesto gde možeš da ispišeš sve što ti je ne pameti + ne moraš više da pišeš dosadne mailove prijateljima u kojima ponavljaš jednu istu priču jer možeš sve da ih pošalješ na svoj blog + dobiješ feedback. Fantastično! U svom se bloganju neću ograničiti na jednu temu pa ćete imati prilike da čitate više različitih stvari: nightlife, daylife, putovanja, "studiranje u mojim godinama", tv kritike & more a vi ste pored čitanja slobodni da komentarišete, kritikujete, oduzimate, dodajete, ignorišete, etc. Za početak .... |