Ne znam koliko vaše prebivalište pohode raznorazni putujući trgovci, crkvenjaci i kvazi-humanitarne organizacije ali kod mene su skoro svaki dan. To je "hodočašće" već poprimilo takve razmere da smo prestali da otvaramo onima koje ne očekujemo. Dok se osvestite oni su već all over you moleći vas da ih saslušate, da pogledate, da probate, da pomirišete, da se učlanite, da date neku paru za decu bez roditelja u podsaharskoj Africi i slično. Postali su toliko naporni da vam se stvarno više isplati da par minuta hodate na prstima dok su ispred vrata nego da im vrata otvorite kako bi ih 10 minuta pristojno odjebavali. Znate ono: ne, ne treba mi ručni sat, ni ab-tronic, ni sredstvo za poliranje TV ekrana, ni šerpe u kojima se kuva bez vode i ulja, ni magične tablete za uklanjanje mirisa zaprške i iskreno, baš me briga što uz ručni sat dobijam i pozlaćenu olovku jer mi ni ona ne treba. Znam da samo radite svoj posao ali vas molim da me ostavite na miru. Većina vašu kompletnu nezainteresovanost, posle dužeg ubeđivanja, primi relativno mirno ali, da i tu ima izuzetaka, pokazuje moj skorašnji "bliski susret".
Prevarena da otvorim vrata, suočila sam se sa srednjovečnom ženom koja je držala ogromni usisivač.
"Dobar dan gospođo, moje ime je ta-i-ta i radim za kompaniju tu-i-tu i danas imamo promociju usisivača. Imate li 5 minuta?"
"Nemam, izvinite"
"Ali ovo je FENOMENALAN usisivač, nećete se razočarati"
"Ne, hvala vam, već imam usisivač"
"Ali ne razumete, ovo je nešto najbolje što ste ikad videli - uz klasične performanse, ima i digitalni sat i termometar (????) a pritom, ako ga kupite danas, dobijate 20% popusta!"
"Da (već malo iznervirano) ali meni ZAISTA ne treba usisivač"
"Ali pustite me da vam barem pokažem jer niste svesni toga kako je on DOBAR"
"Ma znam, ali stvarno nisam zainteresovana"
"Pa blago tebi što si tako pametna pa sve znaš!!!"
aaaaaaaaaaaAAAAAAAAAAAAAAAAAAA?? excuse-moi? Da li je ona ovo upravo bila bezobrazna? Totalno zatečena zatvaram vrata. Tri minuta stojim ispred istih vagajući da li da ih ponovo otvorim i dam joj piece of my mind. Skoro da sam dohvatila kvaku kada čujem da je pozvonila kod šizofreničnog komšije ispod.
"Dobar dan gospodine, moje ime je ta-i-ta, radim za kompaniju tu-i-tu i danas imamo promociju usisivača. Imate li 5 minuta?"
"MORE IDI I TI I TVOJ USISIVAČ U PI*KU LEPU MATERINU, JE*O TE ONAJ KOJI TE JE NAPRAVIO, I TEBE I TAJ USISIVAČ!!!"
Potom se čuje jedno boom. Nisam bila sigurna da li su to bili usisivač ili njegova vrata. Svejedno, znala sam da nema potrebe da se nadovezujem. To joj je bilo sasvim dosta.
Post je objavljen 22.03.2005. u 22:00 sati.