| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
Ovaj tekst je nastao pod uticajem sledećih faktora:1. juče je bila THE godišnjica 2. neki od mojih prijatelja su smatrali da sam informativno nepismena te da me na THE godišnjicu moraju dodatno podsetiti, telefonom, u ranim jutarnjim satima 3. sveukupan feeling oko THE godišnjice 4. činjenica da je juče na HRT, u terminu u kojem se inače prikazuju odlični dokumentarci o Sierra Leoneu, Afganistanu, Iraku, Sudanu, Ruandi i ostalim zemljama na raskrsnici, konačno prikazan film i o nama samima 5. Neke od vas baš brine kad me nema par dana? Ehm, da. Sećate se kako su sve nas, rođene pre maja 1980. godine, barem jednom pitali da li se sećamo smrti druga Tita i šta smo tad radili? Ja se, kao za inat, ne sećam ničeg, možda samo da nije bilo crtanih filmova i da sam navodno videla mamu kako se upisuje u knjigu žalosti na televiziji. Danas ustvari znam da to nije bila ona već neka druga teta koju sam ja proglasila za nju a ona potvrdila u nameri da me skine s'vrata. I eto, to je otprilike sve što je u mojoj glavi. Za taj će me događaj uvek više vezivati sirene i piljenje u Titovu sliku od 15:05-15:06 nego utakmica Zvezda-Hajduk ili onaj nesretni voditelj Dnevnika kome su uvalili da svekolikoj naciji saopšti tužnu vest. Za razliku od toga, 12. marta 2003. se sećam skoro u minutu. Dva dana kasnije sam trebala da putujem na sever Švedske i patila sam od zadnjeg stadijuma polarne histerije. Od momenta kada su saopštili vest, sve je stalo. Osećala sam se kao da je neko stisnuo *pause* na mom životu i ostavio me da treperim na ekranu sa izbezumljenom facom. Mislim da su svi kojih se ovo ticalo reagovali isto. Između sporadičnih napada beznađa, po prvi put sam ozbiljno kontemplirala odlazak iz zemlje. Sve što je trebalo da uradim jeste da ušetam u jednu od onih sobica na Štokholmskom aerodromu i zatražim azil. Ili nešto slično. U to vreme Srbi još uvek nisu ubijali švedske ministarke po robnim kućama pa smo bili ok. Ipak, to nisam uradila. Vratila sam se i odlučila da nema kukanja. Toga se, i pored svih teškoća, držim i danas. THE godišnjica je (ako ignorišemo gorespomenute pozive) počela sasvim uobičajeno. Od ranog jutra su svi pozvani i nepozvani palamudili o Đinđiću, što je manje više bilo očekivano. Potom se prema popodnevnim satima stvar pogoršavala te su već krenuli narikački fazoni, komemorativni skupovi i emisije dramatičnih naslova tipa "Kuda dalje" i "Šta nam je za činiti". Namesto da nas puste da tugujemo na miru, sve je odisalo nekim defetizmom i fatalizmom, kao da je sve gotovo i da sad jedino ostade da svi odemo i da poslednji ugasi svetlo. To mi je nekako pokvarilo raspoloženje, imala sam utisak da će oni, kojima je stvarno bilo stalo do Zorana, da iskoriste ovaj dan da podignu malo atmosferu i pokrenu ljude na nešto ali ne. Sve je bilo po fazonu "najebali ste, al nije bed dok starci ne seru!" Ipak, do večeri se situacija popravila. Prikazano je nekoliko, zaista dirljivih, filmova o njegovom životu i političkom angažmanu. Iako je to bilo upravo ono što mi je trebalo, opet sam se rastužila. Nekako ti takve stvari samo prodube osećaj praznine. Gledaš slike na kojima su svi nekako puni nade a danas ...? Ne znam. No, bilo bi glupo završiti ovaj post u atmosferi koju sam upravo iskritikovala. Da sublimiram svoja osećanja o današnjem danu i pošaljem poruku evo jednog super citata Dejana Savića sa stranice kapiraj-kopiraj: Šta si poslednje učinio da tvoja zemlja bude bolja? Ako se ne sećaš, odakle ti onda pravo da očekuješ da bude bolja? Ako se ti pokreneš, još neko će! Ako ti nećeš, zašto bi neko hteo? Ako niko neće, j**'o vam ja mater! Ajd uzdravlju! |