| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
Pre nekoliko dana sam na blogu blogerice Annie de Meni čitala post o izvesnom V.K. (25) koji je posao trećeg sekretara u Veleposlanstvu RH u Vašingtonu dobio preko veze da bi potom svoje mesto u virtuelnom svemiru poznatijem pod imenom blog.hr koristio da poreskim obveznicima kod kuće objasni kako mu je na poslu dosadno, kako na važnim sastancima mantra na temu "Uticaj gama zraka na sablasne nevene" te kako on, u vihoru američkih izbora, zapravo ne vidi u čemu je cela frka oko Busha i Kerry-a kad je njemu to sve isti k***c. Po mlađahnog se sekretara ovo blogovanje završilo pogubno jerbo je razotkriven i poslat kući FedEx-om pre nego što je uspeo da postroji svoje svemoguće roditelje u pomoć.Ovo me je još jednom nateralo da se zapitam - kakvi nas sve ljudi predstavljaju okolo? U svojim se putovanjima nisam baš previše susretala sa našom diplomatskom svojtom pa ne mogu reći da u tome imam preteranog iskustva. Ipak, ne mogu a da ne pomislim da je ono malo iskustva koje imam možda pravilo koje potvrđuje izuzetke? Naime, prvo što vam prosvira kroz glavu kada malo prošvrljate našim diplomatskim predstavništvima jeste: Ko je njih zaposlio ovde? Prosto vas ošamari jedna bulumenta raznoraznih zgubidana koje je samo neko sa izvanrednim talentom za pogrešan odabir mogao da smesti na teret poreskih obveznika. Većina onih koje sam imala prilike da upoznam je svoj opis posla protumačila ovako: pij kafu & puši minimum 4 puta dnevno bez da u isto vreme radiš nešto drugo, žali se na sve jer su svi drugi krivi (naravno), povremeno si daj oduška dranjem na nekog jadnika koji je nazvao da pita šta mu treba za neki dokument, šta možeš da eskiviraš danas, ne odradi ni sutra i povremeno javni kući da na Zapadu nema ništa novo kako bi mogao da uzmeš slobodno popodne. Dodatno, u obzir treba uzeti i pojedinačne "incidente" kakvi su oni sa ambasadorom u Tunisu koji je mrtav pijan dolazio na utakmice svetskog prvenstva u rukometu pa su ga jedva sprečili da ne rasprostre svoj DNK po ostatku publike ili onaj sa istraživanjem kada je utvrđeno da imamo ambasadore koji ne govore ni jedan strani jezik! Kad čitam i slušam šta smo mi sve poslali u svet prosto se zapitam da li smo blagosloveni ili uskraćeni što se niko od njih još nije setio da nas ovim putem uputi u svoja radnička magnovenja. Da pokažem da blogomanija "na visokom nivou" nije zahvatila samo domaću nečastivu radnu snagu evo i jedne priče iz SAD. Naime, tamo je dugo vremena najpopularnija blogerka bila izvesna "službenica" koja je ostatku sveta svakodnevno saopštavala dogodovštine sa posla. Posle određenog vremena je otkrila da spava sa šefom, zatim da spava i sa nekim drugim službenicima da bi na kraju obelodanila da joj je dosta neorgazmičnog seksa za male pare te da je odlučila da svima počne da naplaćuje. I tako su se njene prostitutsko-službeničke dogodovštine nastavile sve dok nije otkriveno da radi za Kongres, da je famozni "šef" neka faca a da ni ostali službenici nisu za bacanje. Kol-službenica je, očekivano, doživela sudbinu mladog V.K. (bez prekookeanskog slanja kući) a nama ostaje da se ponadamo da su, na ovim primerima, svi koji osećaju potrebu da iskažu kako im je državni posao jadan a šef ružan, naučili bar nešto. Na žalost svih zainteresovanih čitalaca. _____ PS. Ovim putem se izvinjavam svim kvalitetnim diplomatama SiCG na koje se ovaj tekst ne odnosi i koji su svakakvim suludim varijantama dospeli na ovaj blog i pali u nesvest. |