Pre nekoliko dana sam na blogu blogerice Annie de Meni čitala post o izvesnom V.K. (25) koji je posao trećeg sekretara u Veleposlanstvu RH u Vašingtonu dobio preko veze da bi potom svoje mesto u virtuelnom svemiru poznatijem pod imenom blog.hr koristio da poreskim obveznicima kod kuće objasni kako mu je na poslu dosadno, kako na važnim sastancima mantra na temu "Uticaj gama zraka na sablasne nevene" te kako on, u vihoru američkih izbora, zapravo ne vidi u čemu je cela frka oko Busha i Kerry-a kad je njemu to sve isti k***c. Po mlađahnog se sekretara ovo blogovanje završilo pogubno jerbo je razotkriven i poslat kući FedEx-om pre nego što je uspeo da postroji svoje svemoguće roditelje u pomoć.
Ovo me je još jednom nateralo da se zapitam - kakvi nas sve ljudi predstavljaju okolo? U svojim se putovanjima nisam baš previše susretala sa našom diplomatskom svojtom pa ne mogu reći da u tome imam preteranog iskustva. Ipak, ne mogu a da ne pomislim da je ono malo iskustva koje imam možda pravilo koje potvrđuje izuzetke?
Naime, prvo što vam prosvira kroz glavu kada malo prošvrljate našim diplomatskim predstavništvima jeste: Ko je njih zaposlio ovde? Prosto vas ošamari jedna bulumenta raznoraznih zgubidana koje je samo neko sa izvanrednim talentom za pogrešan odabir mogao da smesti na teret poreskih obveznika. Većina onih koje sam imala prilike da upoznam je svoj opis posla protumačila ovako: pij kafu & puši minimum 4 puta dnevno bez da u isto vreme radiš nešto drugo, žali se na sve jer su svi drugi krivi (naravno), povremeno si daj oduška dranjem na nekog jadnika koji je nazvao da pita šta mu treba za neki dokument, šta možeš da eskiviraš danas, ne odradi ni sutra i povremeno javni kući da na Zapadu nema ništa novo kako bi mogao da uzmeš slobodno popodne. Dodatno, u obzir treba uzeti i pojedinačne "incidente" kakvi su oni sa ambasadorom u Tunisu koji je mrtav pijan dolazio na utakmice svetskog prvenstva u rukometu pa su ga jedva sprečili da ne rasprostre svoj DNK po ostatku publike ili onaj sa istraživanjem kada je utvrđeno da imamo ambasadore koji ne govore ni jedan strani jezik! Kad čitam i slušam šta smo mi sve poslali u svet prosto se zapitam da li smo blagosloveni ili uskraćeni što se niko od njih još nije setio da nas ovim putem uputi u svoja radnička magnovenja.
Da pokažem da blogomanija "na visokom nivou" nije zahvatila samo domaću nečastivu radnu snagu evo i jedne priče iz SAD. Naime, tamo je dugo vremena najpopularnija blogerka bila izvesna "službenica" koja je ostatku sveta svakodnevno saopštavala dogodovštine sa posla. Posle određenog vremena je otkrila da spava sa šefom, zatim da spava i sa nekim drugim službenicima da bi na kraju obelodanila da joj je dosta neorgazmičnog seksa za male pare te da je odlučila da svima počne da naplaćuje. I tako su se njene prostitutsko-službeničke dogodovštine nastavile sve dok nije otkriveno da radi za Kongres, da je famozni "šef" neka faca a da ni ostali službenici nisu za bacanje. Kol-službenica je, očekivano, doživela sudbinu mladog V.K. (bez prekookeanskog slanja kući) a nama ostaje da se ponadamo da su, na ovim primerima, svi koji osećaju potrebu da iskažu kako im je državni posao jadan a šef ružan, naučili bar nešto. Na žalost svih zainteresovanih čitalaca.
_____
PS. Ovim putem se izvinjavam svim kvalitetnim diplomatama SiCG na koje se ovaj tekst ne odnosi i koji su svakakvim suludim varijantama dospeli na ovaj blog i pali u nesvest.
Post je objavljen 15.03.2005. u 19:50 sati.