Naslov ove popularne novokomponovane numere mi se činio najprikladnim za opis sinoćnjeg gostovanja DJ Dimitri from Paris u Beogradu. Mnogi su me danas već pitali kako je bilo tako da tripujem da se već pročulo ali, za one koje zanima, evo par reči "iz mog ugla".
Kao prvo - odmah moram da napomenem da sam po pitanju ovog muzičkog pravca totalni laik. DJ ovaj ili onaj, meni je svejedno i potpuno ne kapiram ljude koji padnu u delirium tremens zato što ne-znam-ko dolazi u ovu našu "mirnu zemlju ratnika". Jedini DJ za kojeg sam imala totalni respect je DJ Dimitri čije nam je CDjčiće drugar Ključ neumorno slao iz Amsterdama (da bi ih kasnije mi downloadovali sa neta anyway). U svakom slučaju, DJ Dimitri mi je bio super cool i nije bilo govora da taj dogadjaj prođe a da mene nema.
Od celog eventa nisam očekivala previše - malo happy gay mjuze, djuskanja i to je to. Ispočetka se činilo da će tako i biti ali ne lezi vraže. Na pad raspoloženja su uticale 2 stvari:
1. spoljašnji faktor
2. unutrašnji faktor
Spoljašnji faktor: KPGT nije bio prepun tako da je bilo pretpostavki da će svako imati dovoljno prostora za sebe. Ipak, vrlo brzo nakon skidanja jakne uočena je jasna podela na "toplu" i "hladnu" sobu, pri čemu se u toplu sjatio svako ko je stao a u hladnu svako ko je želeo da u toku večeri barem jednom dođe do šanka. U toploj sobi ste pored prigodne temperature mogli da dobijete i lakat u bubreg, zgaženu nogu i sve one prateće efekte bivstvovanja u prostoriji u kojoj odjednom cirkuliše ogroman broj ljudi dok su u hladnoj specijalni efekti bili krov koji prokišnjava na sve strane (tako da mi je faca u jednom trenutku bila toliko iskapana da sam ličila na Cecu u nekom od njenih water-based spotova) i Ljubiša Ristić koga ne treba specijalno predstavljati publici sa ove strane one-reke-koja-nas-deli. Piće je uskoro počelo da radi svoje pa smo morali da idemo tamo gde i carevi idu peške i nemojte da me terate da vam do detalja opisujem to iskustvo jer će to biti predmet jedne ozbiljnije psihoanalize. Pošto je garderoba bila prepuna, sve vreme smo morali da hodamo okolo sa jaknama što nas je umnogome sprečilo da se ozbiljnije pozabavimo sagorevanjem kalorija. Summo summarum, sa jaknom u ruci, prepunom bešikom i 300 ljudi koji svi teže da do krajnje destinacije dođu preko mene, šanse da se opustim su bile minimalne. Ipak, ja sam se potrudila a, da li je i Dimitri?
Unutrašnji faktor: dakle, Dimitri je u najmanju ruku bio bed. U jednom trenutku sam se zbog njegovog tup-tup-lalala pitala da li je on stvarno DJ from the playboy mansion ili DJ from my mesna zajednica? Mislim, sve je to ok, ne sumnjam ja da je on imao nameru da bude good ali je u nekom trenutku valjda zaključio da će publika vriskati štagod on napravio pa onda, why bother. Da stvar bude gora, ja sam mislila da je problem u meni i da sam samo ja smorena baba ali ne - i drugi ljudi koje znam su se smorili i otišli mnogo pre mene. Priznajem da nisam poznavala reprezentativni uzorak da bih ovaj događaj proglasila totalnim promašajem ali on je, barem za mene, to bio. Ništa gay happy, ništa đuskanje - prvo malo veselo smaranje pa onda samo smaranje.
I eto, tresla se gora rodio se miš. Hmmmmm ... možda je to ipak bio bolji naslov za ovaj post?
Post je objavljen 06.03.2005. u 17:58 sati.