| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Kada sam nekima od vas davne 2002. godine, na vrhuncu dotadašnje karijere, saopštila da sam konačno spoznala šta me u životu interesuje te da sam rada da pod stare dane podvučem crtu i da se vratim u školsku klupu, mnogi su sa nevericom govorili da sam j**** nenormalna i da ću propasti brže nego svi brakovi Zsa Zse Gabor zajedno. Tri godine kasnije, od Zsa Zse zadržah jedino jezičinu ali propala još nisam. Studiranje sa osobama koje su toliko mlade da misle da je "Michael Jackson oduvek bio beo" ima svoje prednosti i svoje mane. Recimo, bilo je stvarno refreshing spoznati da su, nakon moje nesuvisle i u-raljama-života-izgubljene generacije, na red došli neki novi ljudi koji deluju kao da znaju gde idu i šta hoće. Ljudi vredno rade, privređuju, interesuju se, čitaju, rade domaće zadatke, dolaze na predavanja, skripta za IV godinu su nabavili još u prvoj, paze na vremenske i ispitne rokove, index nose i u clubbing, prepuni su korisnih informacija i međugeneracijski su solidarni (na čemu bi im zavidelo i stanovito ministarstvo u Hrvata). Ono što im možda malo nedostaje je taj istorijski kontekst koga meni još nije zafalilo. Recimo, u prvoj godini je najveći bauk bio ispit iz izvesnog istorijskog predmeta na koji su svi odlazili natapacirani bensedinskim tabletama. Zarad očuvanja mentalnog zdravlja, na taj ispit nisam odlazila pre sopstvenog sudnjeg dana pa su mi sve informacije bile second hand. Pravih razmera problema sam postala svesna tek vis a vis. Naime, u vihoru ispitivanja, dok sam lamentirala nad svojim ispitnim pitanjima, devojka je pored mene odgovarala pad socijalizma. Nemam običaj da slušam šta drugi pričaju jer mi je koncept kamene face stran pa sam želela da poštedim kolege svojih izbečenih očiju i coktanja. Nakon 10ak minuta blablablabla profesorka je devojku na nekoliko krajnje očiglednih načina pokušala da navede da ispriča nešto o padu Berlinskog zida ali se njoj ovoj taj istorijski fakt očigledno nije činio dovoljno atraktivnim te o toj problematici nije umela da kaže ama baš ništa. U kasnijem evaluiranju ispita i toga ko je kako odgovarao (moja omiljena disciplina), i pored nekoliko suptilnih pokušaja da joj se objasni značaj tog simboličnog čina, njoj je i dalje bilo nejasno zašto je pala. Zaboga, ta šta nju, kao budućeg politikologa, boli k**** što je srušena tamo neka zidina. Vaistinu! Sledeća godina je već išla mnogo lakše. Konačno sam se ufurala u nezaposleno/učenički fazon što je za posledicu imalo veće razvlačenje zadnjice po školi. To mi dade i malo veći uvid u razmišljanja i stavove mojih mladih kolega od kojih su neki za svaku pohvalu. Ipak, bilo je i onih, malo je reći, intrigantnijih. Npr. u jednom trenutku su neke moje (muške) kolege izjavile kako su oni "cvećari" (tj. oni koji služe vojsku civilno) pi**ice jer nema veće časti nego služiti domovini i u sretnom raspletu događaja čak i poginuti za istu. Napominjem da je ovo izjavio zanemarljiv broj testosteronaša te da ovo ne treba uzimati kao predmet većinske onanije. Ipak, interesantno je bilo za videti da neko na ovaj komad zemlje i dalje gleda kao na nešto vredno susreta sa Sv. Petrom! *grin* Takođe, kao što već rekoh, informisanost je mojim kolegama definitivno jača strana. Pre nego što sam ih upoznala nisi ni puškom mogao da me sateraš na neku memljivu tribinu (osim ako na istoj nisam bila jedan od "panelista") a sada, zarad keeping up, odlazim skoro na svaku. Fascinantno je koliko oni informacija imaju o svakoj mogućoj sitnici, toliko, da pre odlaska na faks obavezno dobijam napad informatičkog ludila i prebiram po svim mogućim i nemogućim vestima, uključujući i "dogodilo se na današnji dan". Ipak, i tu ima izuzetaka. Iako nas na ispitima retko teraju da "povezujemo" knjiško znanje sa nečim što gledamo na vestima (nedajbože praktičkog znanja!), to se ipak, u jednom trenutku, desilo. Buduća novinarka, priupitana da za nešto izdeklamuje primer iz naše sumorne svakodnevnice, nakon kraćeg razmišljanja, bez problema odgovara "Ne znam profesore. Ja ne čitam novine, znate, vesti me jednostavno n e i n t e r e s u j u". Hmmmmmm Da završim ovaj prvi pregled mojih školskih dogodovština, prenosim razgovor između mene i kolege mi. "Hej, čujem da si ti nešto starija od nas .. koliko imaš godina?" (sledi vama dobropoznati odgovor) "Wooooow ... NE SERI! Pa kako ti je palo na pamet da studiraš??" (%$#&/%/€($#%"!~#!~$$%%/@/$%#%$%"€@) "Pa ne, mislim, svi tvoji vršnaci koje ja znam već imaju decu" "Pa sorry što se meni koncept životne ispunjenosti ne završava u imanju ogromantne stomačine" "Ma ne, mislim, super si ti, to je potez vredan divljenja samo, znaš, moj je životni stav da je onaj ko ne napravi neki biznis do 25. prop'o čovek" "Pa, rekoh, stavovi su kao guzica, svi ih imaju - ti imaš svoj a moj se sa tvojim ni malo ne poklapa" "Ma razumem to, nego nije mi jasno zašto ti toliko ulažeš u sebe" ???????? "Pa mislim, a šta TI radiš na fakultetu??" I tako, gde su mladi, tu je i šala a o nekim drugim školičastim veselicama - kasnije. |