| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Pre nekoliko dana sam, sasvim slučajno, naletela na blog pod nazivom majstor prevarant. Naravno, moj pokvareni um je odmah pomislio da se radi o nekom macho preseravanju ali se pokazalo je u pitanju bilo nešto mnogo ozbiljnije. Naime, izvesna Silvija je taj blog otvorila kako bi svetu pokazala šta joj je još izvesniji majstor po imenu Zdeslav napravio od stana. Pošto ne zna da rukuje html-om, ovo joj je bio najlakši način da se obrati javnosti. Neću sad da vam prepričavam ceo blog jer ga ni sama nisam iščitala u toliko detalja, bottom line je da joj je on radio, radio, radio, došao do završnih radova, uzeo lovu za iste i onda pobegao. I ostavio joj stan u totalnom rasulu što možete videti i po slikama. Na kraju je objavila da je dobila sudski spor i da još uvek čeka na Zdeslavovu famoznu bankovnu transakciju što nam daje za pravo da pomislimo da je priča (po nju) ipak imala sretan kraj. I sad, sve ovo samo po sebi ne bi bilo toliko interesantno za širu čitalačku publiku da nije komentara. Naime, pored onih koje je ostavljao Zdeslav & njegova kompanija, tu je bilo i nekoliko komentara običnih blogera koji su njen poduhvat nazivali idiotizmom, ludilom, mentalnim poremećajem i slično. Silvija je, između ostalog, pohodila i mnogobrojne .hr forume pa odatle saznajemo da i tamo većina misli da ona baš nije pri sebi. I stvarno, stil pisanja joj je malo histeričan. Ali mislim da takvo stanje ne može da razume niko ko i sam nije prošao kroz sličnu situaciju. Ne tako davno, i mojoj mami se desilo nešto slično. Neću sad da ulazim u detalje jer je sudski spor u začetku a ovo je ipak javna stranica pa ne želim da je, na bilo koji način, svojim "ingenioznim" pisanijima ugrozim. No, majku mu, da vi znate koliko takva stvar pojede čoveka, znali biste da, od momenta kada se to desi pa dok se sudski ne rasplete, čovek stvarno nije svoj. Mama je imala običaj da, do jako kasno u noć, šeta po kući i piše milion i jednu verziju pisma nekom ko bi mogao da joj pomogne. Obišla je milion i jednu instituciju koja je relevantna za njen slučaj. Razgovarala sa desetak advokata. Pokušala da to reši na sto drugih načina, pre nego što presavije tabak i tuži (jer, najlakše je tužiti ...) I šta je za to dobila? Možda neku ljubaznu reč ali uglavnom podsmeh i nevericu. Osoba koja je oštetila moju mamu, naime, ima "funkciju" i samim tim dobra leđa u sistemu. Oni koji joj se nisu podsmevali jer je udarila na nekog iz "sistema", su je uglavnom "dobronamerno" savetovali da celu stvar batali. Ovo je tog čoveka dodatno ohrabrilo da postane bezobrazniji pa je počelo raznorazno dodatno maltretiranje i sa njegove strane. I još su joj mnogi rekli, skoro pa otvoreno, da misle da ona baš nije pri sebi kad kao "traži neku pravdu" jer "treba da bude srećna da nije prošla gore". Ma nemoj? I ne bi mene to toliko pogodilo da znam da je reč samo o ljudima iz "sistema". Naravno, pa svi će oni iz solidarnosti stati jedan iza drugog. Ono što je alarmantno jesu stavovi nekih običnih ljudi. I oni misle da su borci za pravdu najobičniji luzeri sa blagim mentalnim poremećajem i viškom slobodnog vremena. Najdobronamernije što će vam reći u lice jeste "Ma, mani se toga, nemaš šanse". Jel to prevara je postala društveno prihvaćena? Nije dovoljno "jaka" kriminalna radnja? Prevaranti (posebno ako su visoko pozicionirani) nastavljaju da žive sa svim društvenim privilegijama a oni, koje su prevarili ... pa, KO IM JE KRIV kad su glupi? Sva sreća pa ne misle svi tako. Ali, zbog ovih drugih postavljam pitanje: da li će njihovi stavovi dovesti do toga da prevareni počnu da pate od sindroma žrtava silovanja? Da li će prevareni, zbog sredine, biti prinuđeni da ćute o onome šta im se dogodilo kako ih ne bi smatrali ludim? Dokle ta stigmatizacija? |