No regrets
nedjelja , 31.07.2016.Previše toga je za ispričati ali ovaj put ću počet valjda sa zanimljivim stvarima.U petak sam bila u Makarskoj.Ja i Edo smo se dogovorili konačno posjetit Brankicu nakon šta nas je zvala po milijunti put.Otvorila je palačinkarnicu i tribalo je degustirat.Vodili smo moje momke s posla,jer su me oni žicali palačinke pa reko da spojim ugodno s korisnim.
Popodne mi se desilo da san zagubila mobitel negdje kod plaže,ispa mi je iz torbe dok san oblačila cipele.Momak koji ga je naša nazva je mater koja je naravno nazvala pola države umisto jedan broj.Prvo je nazvala moju šeficu na Korčulu,da joj ova da broj od mog kolege,onda je njega napala valjda je po ure lajala na slušalicu dok joj je on objasnija da on od 1 ure nije više s nama i moran mu se ispričavat u ponediljak.Da bi onda nazvala lokal da joj oni daju Brankicin broj,da ona nazove Edu,da mi on kaže da nazoven čovika.Logički najkrači put je bio da kaže čoviku pronađi u njenom mobitelu Branku ili Edu i reci in da je izgubila mobitel,trenutno su s njon.Dođoh ja po taj mobitel,a ono pred menom scena is Baywatcha,Pamela Anderson u muškoj verziji,plav,preplanuo,mišičav i govori u redu je smiri se.Valjda mi je panika pisala na licu iako nisan paničarila,bar mislim da nisan.Daje mi mobitel i okreće se ide ća,nisan mu ni stigla ponudit piće.Edi me napa,mater me napala izbija crikus svjedskih razmjera.Poslala san mu kasnije poruku da ako ima vremena da ću ga počastit pićem,ali nije odgovoria,doduše i sad kad pročitam tu poruku ni ja ne bi pristala.DAKLE,KRETEN SAN.Ljudi moji,da van to dokažen napisat ću taj jad.
"E još jednom hvala sta si nasa mobitel i oprosti sta se nisan sjetila platit pice..pa
ako zelis poslije workouta mozemo se
nac....zapravo moja mama trazi da joj
donesen pismeno priznanje da san
platila pice (tri smajlića koji revu od smija) uglavnom ako imas
vremena javi se i jos jednom hvala
ti.Marina"
Dakle Marina je kreten sedme svjetske sile jer jebo majku kako moš mater spominjat u ovakvin situacijama...Vidi se jebeno da neman prakse.Možda mu nisan bila ni simpatična šta ti znaš...Al jeben se glupu i dalje.Po odlasku na koncert vidila san da je još tamo,ali nisan tila upadat i inzistirat jer nisam takva...Pitam jednom,oš,neš,nemoraš.
S druge strane tješim se da ga je majka jednostavno odgojila da mu je dovoljna nagrada šta je čovjek i šta je postupija ko čovjek i da mu je dovoljna nagrada činjenica da se ponija kao čovjek i naravno moja vječna zahvalnost.
Da se razumimo ni ja ne bi da mi neko plača piće zbog ponašanja u skladu s odgojem i da nagrađuje to što jesam.
S druge strane šteta,jer bia je prejeben,ali o čemu bi mi pričali,djelova mi je jednako zblesiran ko i ja....Možda mu je bia crnjak....Meni sigurno je....3 dana san se rugala sebi.Na kraju krajeva sad ima moj broj i ima cijeli život da mi se javi.
Fun situation no. 2 : Fićo
Dsk ima tog svog momka,koji je je tipični razmaženi mamin sin i zapravo mi je zabavno gledat taj njegov derištni odgoj na djelu.Zabavno mi je i kako njoj sve to skupa ide na kurac.
Gdje su mi čiste čarape?Natoči mi kolu!Izvadi mi na pjat!Uskoro će valjda bit i nahrani me i prožvači umisto mene,možda i poseri ili otresi jer meni je ruka neupotrebljiva.
Izuzetno je namporno i iritantno.Nakon toga slijedi tuga,jad i čemer njegovog života.Nama muškarcima je život koma,vi žene,mi vama sve,vi nama ništa itd.Da buden iskrena dođe mi da se momentalno iselin čin počne sa sranjima.
Muška ugroženost je izrazito naporna i nepodnošljiva za slušta,stoga nisam dužna slušat,osim ako se ne radi o mom bratu,ocu i eventualno momku iako si ne bi takvog nikako prisvojila rađe bi bila solo s 50 pasa.
Najbolju nisan vidila dugo,zadnje šta znan da je prikinila s onin svojim,šta mi je u kurcu i ozbiljno san zabrinuta jer znan da su prikinili iz neke glupe izlike ne iz pravog razloga.Odgovorno tvrdin da je on najbolje šta joj se desilo u zadnjih par godina i ne bi ga trebala pustit tek tako i radit to šta radi,ali to je njen život,njene odluke.
Sinoć san bila s P.Đinđer na MOJITU moran priznat onaj mikser je to dobro smiksa unatoč onoj gorkoj limeti uspilo me malo uvatit,ali ipak ne toliko ko nju.Stalno je išla na cestu...Hahaha..
Ona njena V. još i dalje pati za tin svojin....I ta priča je totalno u kurcu jer život se uvik svede na odluke.Uvik je kompromis,oko svega,bez iznimke.Hoćemo li zelene ili crvene cipele,hoćemo li sok ili kavu,itd....
Obitelj je težak kompromis.Koliko god da se susrećem s nekim stvarima i dalje mi je nestvarna pomisao da bi netko svoje dijete prisilo da bira između njega i ljubavi svog života.
U normalnim okolnostima,pa čak i u nenormalnim ja bi svih sjela za stol i objasnila kako nije u redu da ih manipuliraju na takav način.S druge strane znam da čak i takve situacije iako eskaliraju na najgori mogući način nikad ne traju vjećno i da se svi s vremenom pomire s činjenicama.Obitelji bi te trebale podržavat i stajat iza tebe i kad padneš i kad stojiš,ne bi trebale oduzimat tvoje odluke manipulacijama.S druge strane ne bismo im trebali ni dopuštat.Je jasno je meni da oni ulože sve u nas i našu budučnost,ali ipak,je li nam bitnija naša sreća ili njihova.Na kraju krajeva jesmo li spremni živjeti život kakav nam oni žele?
Tužno je to da vas nakon tolikih godina usrečivanja neko zapravo rastužuje,ali nitko vas neće pustiti,jer njima je to navika,morate se izborit,donit odluku koliko god teška i bolna ona bila,trebate pokazat da mislite ozbiljno,da ste svjesni šta gubite i što dobivate,morate ih sjesti za isti stol i objasniti im da koliko god da ih volite ne možete riskirati vlastitu sreću jer vas će boljeti više,živjet ćete nečiju tuđu sudbinu.To nikom nije potrebno,pa čak ni njima.Nije n njima da postavljaju uvjete,jer svako je odgovoran za sebe,a vi više niste djeca.Na kraju krajeva i oni su donili odluke koje su mjenjale živote.Kaju li se zbog njih?Sumnjaju li u iste?Nama svima nedostaje samo malo hrabrosti,malo snage da istupimo.Navikli smo na strah i bojimo se prvih koraka,ali ne možemo cijeli život tako.Da sam tako postupala,nikad ne bi upisala faks koji želim,nikad ne bi upoznala ljude koje sada znan,nikad ne bi putovala,ne bi se osjećala ovako kako se sad osjećam,nikad ne bi bila spremna niti razmislit o tome kakvu bi odluku donijela u nekoj sličnoj situaciji.Naravno da u situacijama donosimo odluke koje nam dođu u tom momentu,ali dobro je da možemo promisliti što sve možemo dobit.Razmišljat o svom životu i bit spreman ga ćivjeti po svojim pravilima.Težak je strah od gubitka,ali sa strahovima se treba suočavat,kad im se prepustiš ubiju te i prije predaje.
Ništa ti ne može kupiti miran san i osmjeh na licu za dobro jutro....
komentiraj (0) * ispiši * #
I don't wearing gold,I am gold
nedjelja , 24.07.2016.Boga mi moga,otkako je ovog BREXITA sve se počelo raspadat...Moran priznat da mi nimalo ne fali veza,štoviše kad gledan neke stvari čak mi je i odbojno.Dođe mi da se upucam samo dok slušam i gledam,a da to moran proživit pa ubila bi se.
Sinoć dan uru vrimena slušala dječje izdrkavanje ugroženog derišta.Imala san dojam da san u san u dučanu i da gledan ono malo dijete kojemu mama ne želi kupit igračku jer je jeo slatkiše prije večere.Podsjetilo me na mog malog rođaka koji se zadnji put naljutio jer mu nisam kupila igračku i onda je hodao za mnon i govorio,uvik sve mora bit po tvom,uvik te moram slušat vidno ljut zbog te činjenice.
Da budem iskrena sinočnja situacija me toliko psihički iscrpila samo zbog činjenice da dijelimo istu prostoriju.
Mrzin kad me se uvlači u stvari koje me se ne tiču.Iako san već valjda u više navrata rekla kako njegovo ponašanje smatran izrazito nekulturnim u ovoj situaciji,kako god da se okrene.Nije moj problem šta oni imaju problem.Zapravo ja i neman nikog jer mi se neda trpit takva sranja u životu,trenutno.Ne vidim potrebu da mi uputiš rečenicu tipa vidiš ti kako je meni.Jebe me se,ti si izabra isto tako možeš izabrat ponovo,nešto sasvim drugačije.Ne trebam ti ja da ti potvrdin.Mene boli kurac.Tvoj život tvoja stvar....
S druge strane meni je kuća puna ljudi,ljudi koji ne znan,u kurcu su.Neman svoj prostor i pojedinci se ponašaju kao da sam im dužna nešto.Sljedeći tjedan mi dolazi rodica s malim,gdje ću ih smjestit,samo dragi Bog zna.
Čini mi se da ću se ja iselit na ulicu valjda jer negdje moram smjestit malo dijete. Nije više stvar ni novca ni troškova,ni želje da pomogneš ili odmogneš,nikad nije bio problem u tome.Stvar je kućnog odgoja.
Umorna san od svega i od tog jebenog posla koji je totalni kaos i nema nikakvog reda.I puna mi je kapa i stvarno mi dođe da se pokupin u pičku materinu prije vrimena.
Nije više stvar ni ljutnje ni razočaranosti nego samo jebenog umora,psihičkog umora,koji prolazim protiv svoje volje iz dobrih namjera.
Uče vas da budete dobri,da pomažete,da budete pošteni,da će vam to sve Bog platit ili vratit jednog dana,ali da budem "bogohulno" iskrena jebe se Boga ima on i većih briga od brige o vašem životu.
Bila san na Lastovu nekih 48 sati ili čak i manje i umisto da uživan u toj povezanosti s otokom,s nebom,trebalo je rješavati tuđe frustracije.Opet
Posal je u teškom sranju iako mi taj kaos ne smeta.Bolje mi se zajebavat u officeu,nego sidit doma i svirit kurcu.
Dsk i oni njen pačenik su još kod nas.Bro pizdi i pretjeruje i da buden iskrena nisan imala vremena sve to isprocesuirat.
Prije koji dan je bio napad u Munchenu i da budem iskrena nisan se niti stigla sjetit da je bratov kum tamo,dok mi mater nije rekla da se i njegova cura nasla na mjestu nesrece.
Jebemu kako to čovik ne razmišlja,a život se događa.Udara,sa svih strana.Nemamo vremena razmišljat sjetit se.Stalno smo pod pritiskom i promiču nam bitne stvari.Jebemu sve valjda smo došli u stanje da ništa nije sveto.Ne cijenimo male trenutke,a na kraju nam samo ti mali prođu pred očima kad smo suočeni s krajem. Valjda smo zaboravili osnove kulture i bon tona i općenito cijeniti sebe i druge.Živimo bez brige o posljedicama.Jebo majku ako je tu iko više normalan.Toliko se trudimo predati sebe drugima,da zaboravimo kako je dobro imati sebe i biti svoj sebi dovoljan.
Kako je to jednom reklo moje drago nadahnuće.
"Danas ljudi znaju cijenu svega,vrijednost ničega."
D.Pelić
komentiraj (0) * ispiši * #
Ljudi su govna i nema metafore za to
subota , 23.07.2016.Puno je događaja ovih dana i da budem iskrena ne znam odakle bih počela.
Krenem li o sranjima vjerojatno se neću moći zaustaviti,a opet s druge strane kome je zabavno kad je sve u savršenom redu?!
Umorna san od ljudi,od njihovih šugavih principa i još šugavijih postupaka.Gadi mi se šta niko nema u sebi empatije ili bar srama da pomisli kako je drugima.
Ma jebo to,jebo i odgoj i moral i civiliziranost u vremenu kad svi gledaju svoj interes pa makar i u pomoći.
Za ludu se živcirat kako bi ti to drugačije i kako ti to ne bi tako,jer ti si drugačiji karakter,tvoji principi nisu isti,tvoji motivi su čisti....
Nisi bitan ti,bitni su svi osim tebe....Tjedan je bia turbulentan,osin činjenice da ovaj misec nije bilo plače,Maki nas je zajeba za projekt,šta je šupski s njegove strane,ali ipak razumljivo jer je pokrija sebe iskoristivši našu nesređenu situaciju.
S druge strane jedino tako valjda moš i opstat tu kod nas.Šupski.Poštenjačine uvik najebu.
Dsk je tu s ovim svojim derištem od momka još uvijek,a taj cvili ko dite kojemu si uzea igračku jer je jelo slatkiše prije večere.Majku mu jeben,ne jeben se jer neželin dicu u životu.Jel to tako teško za razumit?
Daja je prikinila s onin svojin bosancen i dolazi meni na sleep over.Ovih dana san ko ispostava MOST-a primam sve lutalice,čak i životinje.Naporno je da buden iskrena,ovaj kaos,balansiran ja u njemu,ali naporan je....
Konačni zaključak je da su ljudi govna i da te niko neće cijenit koliko god da mu izađeš u susret...
A tebi sve što ostaje,je ta tvoja podsvjesna misao o nekom subvjektivnom savršenom svemiru koji je svjetlosnim godinama daleko od ove šugave galaksije,a opet tako blizu da pomisliš da ga ipak možeš dohvatiti ako se samo malo više protegneš.
Jebo to....Može to i bez tebe,ali opet da je bez tebe,to ne bi bila ti...
komentiraj (0) * ispiši * #
Školovani prevaranti
nedjelja , 17.07.2016.Nije mi jasno kako osuđujemo ratove i sve zločine,a ipak ih sami provodimo.Nije mi jasno kako svi smo pizdili na Sanadera kako je lopov,a ipak nekako svi se vodimo njegovin primjerom.Slijedimo ga.Sezona u Splitu.Taj period od 3 mjeseca kad se zaradi cijela godina.Svi se jebeno povampirimo od ugostitelja do iznajmljivača.50 E na noć.11 000 kn mjesec,skoro 4 minimalne plaće.Ko će ti ih dat?!Sve cijene idu gore i do 500% jer ultra je i svi su spremni platit sve,ne pita se za cijenu.Ljudi moraju jest,ljudi moraju pit,ljudi trebaju krov nad glavom.Ljudi su se došli odmorit i spisakt pare koje su štedili cilu godinu.
Mi hrvati smo idijoti,s jedne strane imamo te kretene na vlasti koji kradu i ne žele ulagat,s druge strane i mi postajemo govna zbog te neizbježne društvene adaptacije.Pa i sami jedni druge potkradamo,gazimo,omalovažavamo,dok u isto vrijeme propitujemo tuđe moralne postupke i pametno zaključujemo kako su svi u kurcu osim nas.Ma nabijen i vas i vas.Di ti u genetskom kodu piše da moraš bit govno?Kad su sranja onda plačemo i kukamo i seremo kako na nikog ne možemo račnat.Pa ne budi kreten prema drugima,pa ćeš imat na koga računat.Namjerno ne želin uspoređivat nikog sa životinjama,jer u zdanje vrijeme životinje se ponašaju kulturnije od pojedinih ljudi.Majku mu jebem nedgojenu.Tribala ih je mlatit ko volove dok su bili mali,tribala ih je namjerno bacat na glavu da in izbije taj sjebani čip u mozgu,da ne smeta daljnjem razvoju.Jebem mu šta moran psovat na svetu nedilju.U kurac i ja i ovaj sjebani sistem u kojem svi gledaju sebe.U kojem govna uspjevaju,a dobri pate.I jeben ti i takvu propagandu o Bogu koji sve vidi.Vidi i kad sereš na WC-u,a ne pomaže.Jeben i one koji u njegovo ime rade sve ono što osuđuju ujutro uz kavu.Mi katolici,mi smo najveći jebeni licemjeri na kugli zvanoj zemlja.Nabijen vas.Jučer gledan Don Damir Stojić je cilu ekipu iz Zagreba dovea u split da mole Boga za spas duše ultraša.Pa jeben mu majku pusti ljude nek se zabavljaju,još i moraš profititrat od te zabave koju smatraš herezom.Jebo ti popa koji profitira na "grijehu".Ma ustvari kad razmislim kurvini sinovi su uvik dizali lare na tome.Još malo i za ispovidit se morat ću platit milodar,ma jebe me se,nemam love da tražim oproste.Rađe ću gorit u paklu.Kad smo mrtvi ionako nan je svejedno di će nan duša.
U pičku mile matere,snervan se čin promislin na to cilo sranje.Tu propagandu Bog i Hrvati.Ma nabijen vas i na Boga i na hrvate.Nema veće hrvatine od mene.Radin za 1 500 na crno i još nisan odlučila otić u 3 pičke materine.Pomažen sve beskučnike i nezahvalne pačenike đabe ili za milodare,o svon trošku.Na kraju ću opet bit u dugovima umisto da razmišljan o kupnji vlastitog stana,auta,kurca,palaca.Majku vam jebem.Hrvat je hrvatu gori srbin nego srbin.Al bitno je da mi mrzimo turiste,srbe,muslimane,da osuđujemo ratove,odlaske i sve kurce koji nan se dešavaju.Bitno je da mi moralno raspravljamo o tome.Ma nabijen vas,odjebite od mene.Koji kurac ste mene našli,ja van ni pičke pošteno ne mogu ponudit da jebete.
Eto ti majko kad odgajaš pošteno i onda kasnije kukaš da te se proziva zbog toga,kad postupaš kako postupaš i kad nedaš dici da budu govna.Kuću ćeš renovirat valjda kad svi pokrepamo,jer vjerojatno će svi tek tada odlučit vratit dugove jer neće imat kome.Majku mu jebem.Šta me iznervira u nedilju najranije!
Želim vam ugodan ostatak dana bez obzira jeste govna ili neki drugi produkt ljudskog tijela.
komentiraj (0) * ispiši * #
Ne pomaže tu Bog,ako sam sebi nisi spreman pomoći
Cirkus ide dalje.Koliko god se trudila jebeno mi nije jasan taj princip razmišljanja.Taj izgoreni čip u mozgu koji nikako da neko zamini za novi.
Koliko teško mora bit doć i sjest za stol i reći je li vam problem još par dana jer nismo uspili nać smještaj.I nije bitno koliko ti govoriš da nikog ne izbacuješ i koliko ti napominješ da samo treba sjest i razgovarat i da se sve da sredit.Ma jebo to govriš niz vitar,tvoje riči su s ovon buron otišle u 3 pičke materine,vjerojatno su već na Kubi.Bar da čuju da bi se rado teleportirala tamo u još veće sranje,samo za manje pare.Jeben mu rod i porod ko da žive u nekon drugom svemiru.Još dodatno ide mojoj materi prouzročit stres rečenicom idemo mi sad kad se spremimo.I ona pita di ste našli smještaj,a on pa nismo.I ona ga pita a di ste mislili ić i on kralj još se ide s njon prepirat pa nećemo nać Ultra je...Pa jebemu svece znamo i mi da je ultra u kurac živimo ovde,svjesni smo,ali tvoj pileći mozak očito ne radi na frekvenciji osnovnog bon tona.
Ja neću nudit svoju pomoć besplatno,jer prvo nisam bogata da nudim pomoć na takav način.Drugo neću ja tebe molit da ti pomažem.Ako ti nešto treba pitaj,a ne kao držat mi moralne propovjedi o križu na mom zidu i pomaganju od srca.Treća stvar,prvi si kome smeta kad se stvari rješavaju u zadnji čas i kad se ljudi dovode pred gotov čin.Isto tako prvi izvodiš takva sranja.
Ti bi komod i ja bi komod jebote,i ja bi da ujutro mogu popit kavu u donjem rublju i da mogu zapalit cigaru i da mogu raspalit muziku do daske,ali ne mogu jebote,nemogu,jer ti spavaš do podne,ti radiš noćne i ti jebote još sereš kvake kad stigneš.I jebeno me nije briga šta misliš o meni i kakav san ja prijatelj niti me briga oćeš ikad doznat ili bar postat svjestan činjenice.Jebe me se.
Ciničan humor u ovom momentu smatram izrazito nekulturnim u trenutnoj situaciji di san ja svoj život na misec dana totalno prilagodila boravku tvoje egzistencije u svome prostoru "iz srca" zbog krista na zidu.
Ne pomaže tebi Krist nego ja trenutno,a jedini razlog zašto on visi na mom zidu je zato jer ga je moj otac izradio.
Ma nema tu pomoći.To ne razmišlja,to odluke donosi u afektu.Ne promisli nego šta kaže,na stranu samostalnost i snalažljivost treba znat i promislit šta ti donosiš drugima.
Bila san u svakakvim situacijama,zaista i u puno gorim od ovih i da nije isto kad si djete,zapravo jedina razlika tebe sada i tebe kad si dijete je ta da odluke nisu tvoje.Kad si dijete nisi dužan snosit odgovornost,drugi odlučuju za tebe i drugi se snalaze.
Ja san jednom bila smještena u domu za nezbrinutu djecu u Nazorovoj u Zagrebu,jer moji starci nisu mogli nači smještaj nigdje nego tamo,zatim sam bila po raznim stanovima di su nas primali i izbacivali,dizali i smanjivali stanarine,bili smo kod prijatelja i kod neprijatelja,trebali smo jednom spavati kod prijateljice,a nju je muž tu večer izbacio na ulicu.Zamisli sad da ti u ovoj situaciji u kojoj jesi pored svega još imaš i bolesno dijete.Koliko je to financijsko opterečenje,koliko je to psihički i fizički naporno za čovjeka.Kad si dijete svjestan si svega,samo odluka nije tvoja briga,rješenja nisu u tvojim rukama.Sve ostalo je isto.
I da jebeno me ljuti to nepoštivanje ljudi koji ti nude krov nad glavom.Ti čak nisi ni sposoban zatražit pomoć kao čovjek nego je drugi traže u tvoje ime.
Ja činjenice izbrisat ne mogu,ne mogu izbrisat svoj život i svoju situaciju doma i ne mogu izbrisat činjenicu da ona ne zove i nema informacije kakvo je stanje i ne mogu izbrisat da untaoč tome radim sve što je u mojoj moći da izvučem maksimum iz ove situacije i da se borim sa svima da tebe spasim,opet.I nije stvar da kažeš hvala ili da se pravdaš ili da te netko drugi pravda jer osjeća potrebu za tim.Ja od toga nemam ništa.Niti mi je to bitno,ali jebemu mater pristojni možete bit. I nije ovo da se odnosi samo na jednoga,odnosi se na svih četvero.
Možda je stvar drugačije kulture ili odgoja,ali ne izgleda mi tako.Prije bi rekla da je stvar sebičnosti.
Ako se ja toliko jako trudim prilagodit tebi,zašto se ti ponašaš kao da ti nanosim štetu.
Zbog ovih svojih postupaka oporavljat ću se 3 mjeseca i financijski i psihički i fizički.Oprosti što smatram da zaslužujem bar osnovni bon ton,znaš ono što te uće u vrtiću.Oprosti,hvala,molim,izvoli,molim te možeš li,kako ti mogu pomoć,mogu li ti se kako odužit,...Nije stvar da ja tebe učinim poniznim,stvar je da ti meni pokažeš da me cijeniš kao čovjeka,kako prijatelja.
Nije bitno što ne znaš okrenit broj.Sve je stvar ponašanja,kako se odnosiš prema ljudima koji su dobri prema tebi.
Al ja san očito s neke druge galaksije,ovaj svemir nije moj.Pa ja to ne razumijem,koliko god da se trudim i pokušavam uzaludno je.Valjda ću shvatit jednom kad već bude gotovo,sada mi samo stvara nemir.Kaos u svakodnevnici i borbu sa sobom i svijetom oko sebe.Potrebu za bijegom od koje ne bježim.Valjda ima svoje razloge.
komentiraj (0) * ispiši * #
Kaos od srca
nedjelja , 10.07.2016.Evo razmisljan cilo jutro i pojma neman sta da mislin.Mora da je do mene,jer jebeno mi ne ide u glavu kako neko može vegetirat u prostoru dok su drugi ljudi okolo.
Mislite da je samo jutro sjebano,ma cijeli dan je u kurcu.
Dakle,ekipa cijelo jutro zuji po kuci i pakira se i mota mi se pod nogama,ja o tome naravno neman pojma,izlazim negdje oko 3 odlazim na pice s DSK i niko mi nis ne govori,kad negdje oko 4 ipo dolazi mi poruka mi za pola sata odlazimo gdje da ti ostavimo kljuc....Koji jebeni kurac.Kako si mozes dopustit da cilo jutro sutis i da posla sata prije nego odes kazes odlazim.Koju picku materinu.Sestri nije ni javila,sretna je slucajnost da smo nas dvi eto bile skupa u tom trenutku 5 minuti od moje kuce...
Koja pička materina,šta ti se događa s glavom.I ne ne živcira me činjenica šta se ponaša ko kreten jer svima je jasno da tu pomoći nema,smeta me činjenica da svi drugi pate zbog toga.Znaš mene,više me bolje patnje svijeta,nego moje vlastite.
Ali dobro,na stranu to šta je ona glupa ko kurac i čisto mi se jebe oće li jednog dana ovo pročitat,možda tada bude pametnija,ali to će biti tada,ja pišem sada iz konteksta ovog vremena,ove situacije.Dakle ni ditetu se nije dala pozdravit lijepo sa svima,mojoj materi se nije ni javila,ni zahvalila šta je trpi tjednima.Šta trpi njenu šutnju i vegetiranje u sobi.Tog čikitita boli kurac,ovo nije njegov problem,on nema mišljenje,on ne donosi odluke.Pičku materinu stvarno je bezličan za jednog meksikanca koji su temperamentno poznati da vade pištolje za dobro jutro.
Majku mu jebem je li to način.Ja stvarno ne patim od tih stvari,pomoć ću,napravit ću I DSK to zna,ali jebemu majku ne možeš u zadnji čas,pa meni bi prvoj jebali majku da nešto takvo napravim.Ne znan,mora da je do mene,ja san iz nekog drugog svemira.
Ja ne tražin opravdanja,šta me izrazito smeta kod Fiće jer vječno ima potrebu opravdavat Dsk,šta je razumljivo jer joj je momak,ali ja ni nju nisan tražila isprike,nisam joj manje prijatelj nego šta san bila i ne gledam je na drugačiji način nego san je gledala prije.Neću sama nudit pomoć,nego je mora zatraži,ali to je njen život,njene odluke.Njen izbor da ne oržava kontakt,ali opet s druge strane to ne mijenja moju osobnost niti moje osjećaje.
Od isprika niko nema ništa,ja se ne osjećam krivom niti ikog krivim.Na kraju krajeva život je takav kakav je,nije sve na nama,ima nešto i izvan naše kontrole.Postoje razlozi za sve iako nam nisu uvijek sasvim jasni.
Da budem iskrena ova situacija me jako umara,jer jebemu takva san.Ne mogu da ne brinen.Ono svjesna san da nan je svima pun kurac i svi prolazimo kroz svoj neki osobni kaos i sve se to nekako iz nase perspektive gore nego iz perspektive drugoga.
Pomalo me smetaju neke stvar kao na primjer Ficin cinicni humor i takve stvari iako ne reagiram jer mi se neda,jasno mi je da mu je muka od svega,ali isto tako volila bi da zna da mu ja nisan neprijatelj kako god da to izgleda....
Meni nije problem pomoc,ali mi treba vrijeme da predstavim situaciju kao takvu.Znate mama,tata moglo bi se dogodit da bude trebalo to i to na par dana....Pa onda ja mogu pripremit teren.
Ne mogu ja očekivat od bolesnog starog koji se pomalo gubi ponekad da prihvati to tako jednostavno i lako kao ja.Niti mogu ocekivat od brata kojeg pucaju hormonima da eto ne popizdi,a u krajnjem slucaju i meni treba vremena da se prilagodim drugacijem nacinu zivota.Jebemu majku,jel toliko tesko okrenit broj i rec cuj u problemu san,nego sve se rjesava u afektu i onda kasnije krecu isprike i opravdanja i price kome je teze...Svima je tesko,svi prolaze kaos,al ako ja svoj kaos mogu prilagodit drugima,jel zasta puno trazim ako trazim da me se na vrijeme obavijesti o mogucoj situaciji....
Pomozi od srca,da ali koliko od srca je potrebno i koliko od srca možeš?!
komentiraj (0) * ispiši * #
Get a life
petak , 08.07.2016.Evo jebeno ne kužin ljude koji jebeno znaju bolje od mene kako moj život izgleda.Po njima san ruski tajkun.Kako oni znaju koliko ja love iman i odakle mi i kako je trošin.Recite da san luda ali kako neko donese zaključak da živin u kući od 2 milijuna eura i iman 50 tisuća eura na računu.Kako neko pretpostavi da eto tek tako mogu na buđet primit još ljudi.
Ne živite u zabludi ljudi.Istina je takva da se kuća raspada i radim za 1 500 kn na crno.Da iman kuću od dva milijuna prodala bi je i kupila tri kuće da se ne gledamo međusobno i da svak ima svoj mir.50 tisuća odavno ne postoji na računu jer studiran i plačan taj kurčevi faks i ulažen u sebe,renovirala san vikendicu i nisan vratila još ni petinu ononga šta san uložila.Iman dva kredita i čekan da mi krene prijava da mogu uplatit vozački jer neman za odvojit 100 eura misečno.Pritom molin Boga da mater ne dobije otkaz prije nego ja budem primljena za stalno.
Ne živite u oblacima,život nije bajka.Dugujen tetki 1000 kn koje mi je posudila za stručno putovanje u Milano.Od nove godine imam 10 000 kn neplaniranih troškova.3 televizije su izgorile,skrinja,mašina za sude,ventilator u wc-u,pekač za kruh i dalje da ne nabrajan.
Da ne kažen da stolice moran promjenit jer će neko slomit vrat ako sjedne na njih,da je frižider na izdisaju i da je klima procurila na unutarnjoj jedinici.Ljudi ne budite glupi,ne žive svi na principu kad nestane novca na računu netko magično nadopuni.
Provaj ti s 5000 kn misečno financirat režije za petero,hranu za petero,gorivo,ljekove za petero,kredite i sve ostalo.
Jel ti se ikad desilo da se nađeš u situaciji da si kažeš okej uzet ću lijek iza 10.-og,preživit ću glavobolju još tjedan dana,jer tih 15 kuna neman za dat na kraju ovog miseca.
Ne živite u zabludi.Da su pojedinci ikad išta sami stekli u životu bez da su pritom gazili druge,cijenili bi tuđi rad.Da ti držiš do sebe,držao bi i do drugih,ne bi se spuštao na razinu običnog primitivca da pričaš okolo stvari koje nemaju nikakve logike.
Bajke nam pričaju da ne gubimo nadu u sretan kraj,ali do kraja je jako dug put.Dulji od vremena našeg čitanja.
Koliko teško može biti razuman.Očito preteško,za neke i nemoguće.
Koja je poanta uopće da se netko bavi tuđim životom pored svog vlastitog.Kao da mu njegov nije dovoljno sjeban i problematičan i u kurcu.Kao da nema svojih problema i sranja.Lako je umjetnin kurcem pizdu mlatit,al aj ti budi baja pa stvarno nešto jebi.Reci mi jel isti osjećaj?Jel isti osjećaj miris tuđe kože i praznog prostora?Ne budi smišan,pojma ti nemaš o životu.
Gledam prijateljicu tu što boravi kod mene neko vrijeme.Tako je očito da nikad nije živila sama,ne snalazi se u kuhinji,ne zna da se sudi isperu prije nego ih ubaci u perilicu,ne zna kako funkcioniraju programi na mašini za robu,ne zna da se čaše ne stavljaju jedna u drugu jer će puknit,jedva da zna skuhat.Skuha,ali pitanje je kakvog je okusa,jer joj dite to neće da jede.Nema nikakve ambicije za radom,za osamostaljenjem i tako dalje.Da mi je ko reka da će joj sestra ispast zrelija,rekla bi mu da nema šanse.
Na stranu to sve,snać će se oni.Ja koliko god da mi neke stvari smetaju,ne mogu biti manje prijatelj nego san bila onda ili više nego što ću biti ubuduće.Jednostavno to nisan ja.
Mogu mene neke stvari smetat,mogu ja ignorirat činjenicu da postoje ili da su nedostupni,ali opet kad pitaju svi znaju da ću im pomoć,onoliko koliko mogu.
Postoje ljudi koji svoju bitnost ne istiću i zato su posebni.
Takve ljude volim,takve ljude želim i trebam.Svatko ima pravo živit svoj život kako želi,ćemu se onda bavit ovim mojim.Vjeruj mi nije ništa bolji od tvog vlastitog.
komentiraj (0) * ispiši * #