Ne pomaže tu Bog,ako sam sebi nisi spreman pomoći

nedjelja , 17.07.2016.

Cirkus ide dalje.Koliko god se trudila jebeno mi nije jasan taj princip razmišljanja.Taj izgoreni čip u mozgu koji nikako da neko zamini za novi.
Koliko teško mora bit doć i sjest za stol i reći je li vam problem još par dana jer nismo uspili nać smještaj.I nije bitno koliko ti govoriš da nikog ne izbacuješ i koliko ti napominješ da samo treba sjest i razgovarat i da se sve da sredit.Ma jebo to govriš niz vitar,tvoje riči su s ovon buron otišle u 3 pičke materine,vjerojatno su već na Kubi.Bar da čuju da bi se rado teleportirala tamo u još veće sranje,samo za manje pare.Jeben mu rod i porod ko da žive u nekon drugom svemiru.Još dodatno ide mojoj materi prouzročit stres rečenicom idemo mi sad kad se spremimo.I ona pita di ste našli smještaj,a on pa nismo.I ona ga pita a di ste mislili ić i on kralj još se ide s njon prepirat pa nećemo nać Ultra je...Pa jebemu svece znamo i mi da je ultra u kurac živimo ovde,svjesni smo,ali tvoj pileći mozak očito ne radi na frekvenciji osnovnog bon tona.
Ja neću nudit svoju pomoć besplatno,jer prvo nisam bogata da nudim pomoć na takav način.Drugo neću ja tebe molit da ti pomažem.Ako ti nešto treba pitaj,a ne kao držat mi moralne propovjedi o križu na mom zidu i pomaganju od srca.Treća stvar,prvi si kome smeta kad se stvari rješavaju u zadnji čas i kad se ljudi dovode pred gotov čin.Isto tako prvi izvodiš takva sranja.
Ti bi komod i ja bi komod jebote,i ja bi da ujutro mogu popit kavu u donjem rublju i da mogu zapalit cigaru i da mogu raspalit muziku do daske,ali ne mogu jebote,nemogu,jer ti spavaš do podne,ti radiš noćne i ti jebote još sereš kvake kad stigneš.I jebeno me nije briga šta misliš o meni i kakav san ja prijatelj niti me briga oćeš ikad doznat ili bar postat svjestan činjenice.Jebe me se.
Ciničan humor u ovom momentu smatram izrazito nekulturnim u trenutnoj situaciji di san ja svoj život na misec dana totalno prilagodila boravku tvoje egzistencije u svome prostoru "iz srca" zbog krista na zidu.
Ne pomaže tebi Krist nego ja trenutno,a jedini razlog zašto on visi na mom zidu je zato jer ga je moj otac izradio.
Ma nema tu pomoći.To ne razmišlja,to odluke donosi u afektu.Ne promisli nego šta kaže,na stranu samostalnost i snalažljivost treba znat i promislit šta ti donosiš drugima.
Bila san u svakakvim situacijama,zaista i u puno gorim od ovih i da nije isto kad si djete,zapravo jedina razlika tebe sada i tebe kad si dijete je ta da odluke nisu tvoje.Kad si dijete nisi dužan snosit odgovornost,drugi odlučuju za tebe i drugi se snalaze.
Ja san jednom bila smještena u domu za nezbrinutu djecu u Nazorovoj u Zagrebu,jer moji starci nisu mogli nači smještaj nigdje nego tamo,zatim sam bila po raznim stanovima di su nas primali i izbacivali,dizali i smanjivali stanarine,bili smo kod prijatelja i kod neprijatelja,trebali smo jednom spavati kod prijateljice,a nju je muž tu večer izbacio na ulicu.Zamisli sad da ti u ovoj situaciji u kojoj jesi pored svega još imaš i bolesno dijete.Koliko je to financijsko opterečenje,koliko je to psihički i fizički naporno za čovjeka.Kad si dijete svjestan si svega,samo odluka nije tvoja briga,rješenja nisu u tvojim rukama.Sve ostalo je isto.
I da jebeno me ljuti to nepoštivanje ljudi koji ti nude krov nad glavom.Ti čak nisi ni sposoban zatražit pomoć kao čovjek nego je drugi traže u tvoje ime.
Ja činjenice izbrisat ne mogu,ne mogu izbrisat svoj život i svoju situaciju doma i ne mogu izbrisat činjenicu da ona ne zove i nema informacije kakvo je stanje i ne mogu izbrisat da untaoč tome radim sve što je u mojoj moći da izvučem maksimum iz ove situacije i da se borim sa svima da tebe spasim,opet.I nije stvar da kažeš hvala ili da se pravdaš ili da te netko drugi pravda jer osjeća potrebu za tim.Ja od toga nemam ništa.Niti mi je to bitno,ali jebemu mater pristojni možete bit. I nije ovo da se odnosi samo na jednoga,odnosi se na svih četvero.
Možda je stvar drugačije kulture ili odgoja,ali ne izgleda mi tako.Prije bi rekla da je stvar sebičnosti.
Ako se ja toliko jako trudim prilagodit tebi,zašto se ti ponašaš kao da ti nanosim štetu.
Zbog ovih svojih postupaka oporavljat ću se 3 mjeseca i financijski i psihički i fizički.Oprosti što smatram da zaslužujem bar osnovni bon ton,znaš ono što te uće u vrtiću.Oprosti,hvala,molim,izvoli,molim te možeš li,kako ti mogu pomoć,mogu li ti se kako odužit,...Nije stvar da ja tebe učinim poniznim,stvar je da ti meni pokažeš da me cijeniš kao čovjeka,kako prijatelja.
Nije bitno što ne znaš okrenit broj.Sve je stvar ponašanja,kako se odnosiš prema ljudima koji su dobri prema tebi.
Al ja san očito s neke druge galaksije,ovaj svemir nije moj.Pa ja to ne razumijem,koliko god da se trudim i pokušavam uzaludno je.Valjda ću shvatit jednom kad već bude gotovo,sada mi samo stvara nemir.Kaos u svakodnevnici i borbu sa sobom i svijetom oko sebe.Potrebu za bijegom od koje ne bježim.Valjda ima svoje razloge.