Get a life

petak , 08.07.2016.

Evo jebeno ne kužin ljude koji jebeno znaju bolje od mene kako moj život izgleda.Po njima san ruski tajkun.Kako oni znaju koliko ja love iman i odakle mi i kako je trošin.Recite da san luda ali kako neko donese zaključak da živin u kući od 2 milijuna eura i iman 50 tisuća eura na računu.Kako neko pretpostavi da eto tek tako mogu na buđet primit još ljudi.
Ne živite u zabludi ljudi.Istina je takva da se kuća raspada i radim za 1 500 kn na crno.Da iman kuću od dva milijuna prodala bi je i kupila tri kuće da se ne gledamo međusobno i da svak ima svoj mir.50 tisuća odavno ne postoji na računu jer studiran i plačan taj kurčevi faks i ulažen u sebe,renovirala san vikendicu i nisan vratila još ni petinu ononga šta san uložila.Iman dva kredita i čekan da mi krene prijava da mogu uplatit vozački jer neman za odvojit 100 eura misečno.Pritom molin Boga da mater ne dobije otkaz prije nego ja budem primljena za stalno.
Ne živite u oblacima,život nije bajka.Dugujen tetki 1000 kn koje mi je posudila za stručno putovanje u Milano.Od nove godine imam 10 000 kn neplaniranih troškova.3 televizije su izgorile,skrinja,mašina za sude,ventilator u wc-u,pekač za kruh i dalje da ne nabrajan.
Da ne kažen da stolice moran promjenit jer će neko slomit vrat ako sjedne na njih,da je frižider na izdisaju i da je klima procurila na unutarnjoj jedinici.Ljudi ne budite glupi,ne žive svi na principu kad nestane novca na računu netko magično nadopuni.
Provaj ti s 5000 kn misečno financirat režije za petero,hranu za petero,gorivo,ljekove za petero,kredite i sve ostalo.
Jel ti se ikad desilo da se nađeš u situaciji da si kažeš okej uzet ću lijek iza 10.-og,preživit ću glavobolju još tjedan dana,jer tih 15 kuna neman za dat na kraju ovog miseca.
Ne živite u zabludi.Da su pojedinci ikad išta sami stekli u životu bez da su pritom gazili druge,cijenili bi tuđi rad.Da ti držiš do sebe,držao bi i do drugih,ne bi se spuštao na razinu običnog primitivca da pričaš okolo stvari koje nemaju nikakve logike.
Bajke nam pričaju da ne gubimo nadu u sretan kraj,ali do kraja je jako dug put.Dulji od vremena našeg čitanja.
Koliko teško može biti razuman.Očito preteško,za neke i nemoguće.
Koja je poanta uopće da se netko bavi tuđim životom pored svog vlastitog.Kao da mu njegov nije dovoljno sjeban i problematičan i u kurcu.Kao da nema svojih problema i sranja.Lako je umjetnin kurcem pizdu mlatit,al aj ti budi baja pa stvarno nešto jebi.Reci mi jel isti osjećaj?Jel isti osjećaj miris tuđe kože i praznog prostora?Ne budi smišan,pojma ti nemaš o životu.
Gledam prijateljicu tu što boravi kod mene neko vrijeme.Tako je očito da nikad nije živila sama,ne snalazi se u kuhinji,ne zna da se sudi isperu prije nego ih ubaci u perilicu,ne zna kako funkcioniraju programi na mašini za robu,ne zna da se čaše ne stavljaju jedna u drugu jer će puknit,jedva da zna skuhat.Skuha,ali pitanje je kakvog je okusa,jer joj dite to neće da jede.Nema nikakve ambicije za radom,za osamostaljenjem i tako dalje.Da mi je ko reka da će joj sestra ispast zrelija,rekla bi mu da nema šanse.
Na stranu to sve,snać će se oni.Ja koliko god da mi neke stvari smetaju,ne mogu biti manje prijatelj nego san bila onda ili više nego što ću biti ubuduće.Jednostavno to nisan ja.
Mogu mene neke stvari smetat,mogu ja ignorirat činjenicu da postoje ili da su nedostupni,ali opet kad pitaju svi znaju da ću im pomoć,onoliko koliko mogu.
Postoje ljudi koji svoju bitnost ne istiću i zato su posebni.
Takve ljude volim,takve ljude želim i trebam.Svatko ima pravo živit svoj život kako želi,ćemu se onda bavit ovim mojim.Vjeruj mi nije ništa bolji od tvog vlastitog.