Kaos od srca

nedjelja , 10.07.2016.

Evo razmisljan cilo jutro i pojma neman sta da mislin.Mora da je do mene,jer jebeno mi ne ide u glavu kako neko može vegetirat u prostoru dok su drugi ljudi okolo.
Mislite da je samo jutro sjebano,ma cijeli dan je u kurcu.
Dakle,ekipa cijelo jutro zuji po kuci i pakira se i mota mi se pod nogama,ja o tome naravno neman pojma,izlazim negdje oko 3 odlazim na pice s DSK i niko mi nis ne govori,kad negdje oko 4 ipo dolazi mi poruka mi za pola sata odlazimo gdje da ti ostavimo kljuc....Koji jebeni kurac.Kako si mozes dopustit da cilo jutro sutis i da posla sata prije nego odes kazes odlazim.Koju picku materinu.Sestri nije ni javila,sretna je slucajnost da smo nas dvi eto bile skupa u tom trenutku 5 minuti od moje kuce...
Koja pička materina,šta ti se događa s glavom.I ne ne živcira me činjenica šta se ponaša ko kreten jer svima je jasno da tu pomoći nema,smeta me činjenica da svi drugi pate zbog toga.Znaš mene,više me bolje patnje svijeta,nego moje vlastite.
Ali dobro,na stranu to šta je ona glupa ko kurac i čisto mi se jebe oće li jednog dana ovo pročitat,možda tada bude pametnija,ali to će biti tada,ja pišem sada iz konteksta ovog vremena,ove situacije.Dakle ni ditetu se nije dala pozdravit lijepo sa svima,mojoj materi se nije ni javila,ni zahvalila šta je trpi tjednima.Šta trpi njenu šutnju i vegetiranje u sobi.Tog čikitita boli kurac,ovo nije njegov problem,on nema mišljenje,on ne donosi odluke.Pičku materinu stvarno je bezličan za jednog meksikanca koji su temperamentno poznati da vade pištolje za dobro jutro.
Majku mu jebem je li to način.Ja stvarno ne patim od tih stvari,pomoć ću,napravit ću I DSK to zna,ali jebemu majku ne možeš u zadnji čas,pa meni bi prvoj jebali majku da nešto takvo napravim.Ne znan,mora da je do mene,ja san iz nekog drugog svemira.
Ja ne tražin opravdanja,šta me izrazito smeta kod Fiće jer vječno ima potrebu opravdavat Dsk,šta je razumljivo jer joj je momak,ali ja ni nju nisan tražila isprike,nisam joj manje prijatelj nego šta san bila i ne gledam je na drugačiji način nego san je gledala prije.Neću sama nudit pomoć,nego je mora zatraži,ali to je njen život,njene odluke.Njen izbor da ne oržava kontakt,ali opet s druge strane to ne mijenja moju osobnost niti moje osjećaje.
Od isprika niko nema ništa,ja se ne osjećam krivom niti ikog krivim.Na kraju krajeva život je takav kakav je,nije sve na nama,ima nešto i izvan naše kontrole.Postoje razlozi za sve iako nam nisu uvijek sasvim jasni.
Da budem iskrena ova situacija me jako umara,jer jebemu takva san.Ne mogu da ne brinen.Ono svjesna san da nan je svima pun kurac i svi prolazimo kroz svoj neki osobni kaos i sve se to nekako iz nase perspektive gore nego iz perspektive drugoga.
Pomalo me smetaju neke stvar kao na primjer Ficin cinicni humor i takve stvari iako ne reagiram jer mi se neda,jasno mi je da mu je muka od svega,ali isto tako volila bi da zna da mu ja nisan neprijatelj kako god da to izgleda....
Meni nije problem pomoc,ali mi treba vrijeme da predstavim situaciju kao takvu.Znate mama,tata moglo bi se dogodit da bude trebalo to i to na par dana....Pa onda ja mogu pripremit teren.
Ne mogu ja očekivat od bolesnog starog koji se pomalo gubi ponekad da prihvati to tako jednostavno i lako kao ja.Niti mogu ocekivat od brata kojeg pucaju hormonima da eto ne popizdi,a u krajnjem slucaju i meni treba vremena da se prilagodim drugacijem nacinu zivota.Jebemu majku,jel toliko tesko okrenit broj i rec cuj u problemu san,nego sve se rjesava u afektu i onda kasnije krecu isprike i opravdanja i price kome je teze...Svima je tesko,svi prolaze kaos,al ako ja svoj kaos mogu prilagodit drugima,jel zasta puno trazim ako trazim da me se na vrijeme obavijesti o mogucoj situaciji....
Pomozi od srca,da ali koliko od srca je potrebno i koliko od srca možeš?!