10 dana divljine
16.06.2004., srijeda
DA NE BUDE ZABORAVLJENO...
|
... ja sam uvijek i prije svega nepismena i nekompetentna. dakle deset dana da dokazem sebi da nisam samo razmazeno deriste koje se ne moze skoncentrirati na stvari dublje od praznog umovanja i bezumnog trosenja. u biti, znam da bez love ne mogu. prije rucka u menzi tih prokletih pet kuna mislim baciti na kavu. ah, slabost, tjeskoba i bol. dramatiziras. znam. the deal is: oni odlaze, ja ostajem sama, 10 dana. s obzirom da u tih 10 dana moram spremiti samo jedan ispit, a citati, hvala bogu, znam, mogu pretpostaviti da imam dosta vremena da uza sve i zivim. polako ali sigurno. da, odlaze za deset dana, ali to ju sad ne sprijecava da silviji pokazuje moju sobu. silviju mislim sve cesce spominjati makar to pocinje poprimati bolesnu dimenziju. neki bi rekli da mi jadna zena nista nije kriva. mozda to i je istina, ali ja to ne trebam znati. gubim volju. end. |
