Mikitarije
26.12.2020., subota
Gunđ/Grinch
|
Htjela sam napisati neku veselu Božićnu objavu jer mi je ovaj Božić, pomalo nenadano i neočekivano, baš onako nekako lijep, skroman i u krugu najdražih. Punog želuca, bez motivacije za neku šetnju (nju ću valjda kasnije odraditi) i s još nekoliko gutljaja crnog vina u čaši, odlučila sam prosurfati internetskim morem i baciti pogled na fb otoke. Ove mi se godine objave čine onako reda radi i uočavam veći broj fotografija obiteljskog tipa. Između ostalog vidim da neki već odborojavaju do sljedećeg Božića (nema u tome ništa loše i nekako je fora), ali još ni drugi dan Božića nije prošao. Čudimo se prolaznosti, zamjenjivosti svega, a i sami to sve, i puno više od toga, potičemo. Čini mi se da se ni pečenka nije ohladila do kraja, a već razmišljamo o novoj; još se kolači ni do dopola pojeli nisu, a razmišljamo o tome što ćemo i kako nagodinu… Voljela bih da mogu reći da je za to kriva ova čudna godina, ali, nažalost, ne mogu. Polako se taj duh prolaznosti i nezadovoljstva trenutnim uvlači pod kožu i baš danas mi je palo na pamet nije li baš to onaj zeleni i grozni Grinch koji je pokušao ukrasti Božić. Možda bi bilo dobro da je jer za Grincha je bilo nade.   (obje slike preuzete s interneta) Nije li nas baš ova godina trebala naučiti da ne treba brzo i lako otpisati sadašnjost i tako na neki način umanjiti one koji jesu i ono što jest upravo sada nama pred očima? |
