Mikitarije
19.08.2020., srijeda
Moć navike
|
Rob sam svojih navika. Polako sam ih stvarala, a one su preuzele stvar u svoje ruke i sad sam njihov rob. Čini mi se da je lakše uvesti novu naviku nego se riješiti stare i tako se one gomilaju. Neraskidiva je to veza jer ja sam navika, a navika je ja. Navikla sam biti budna do dugo u noć. Navikla sam (ali ne želim) ustajati rano. Navikla sam ujutro skuhati kavu. Navikla sam kilometrima se voziti biciklom. Navikla sam da radio svira cijeli dan. Navikla sam sjediti za laptopom. Navikla sam na nesanicu. Navikla sam peći kolače za vikend. Navikla sam ići u posjet roditeljima bar dva puta tjedno. Navikla sam odraditi što mi se ne da. Navikla sam otići na trening. Navikla sam razmišljati o poslu i kad sam na godišnjem. Navikla sam poslije dobrog ručka popiti malo crnog vina. Evo, navikla sam i pisati za blog. Navikla sam da me ponekad ne razumiju. Navikla sam spavati uz otvoren prozor. Navikla sam staviti masku pri ulasku u zatvoreni prostor. Navikla sam plaćati karticom. Navikla sam na određeni tip humora. Navikla sam na određeno mjesto na kauču. Navikla sam …, ali još se nisam navikla na beskrajnost ljudske gluposti, netolerancije, okrutnosti i nedostatka empatije. Navikla sam da se ne naviknem i ta me navika spašava, ali i tu je zamka. Navika nenavikavanja također je navika. Rob sam svojih navika.  (u Canvi uredile Mikitarije) |
