Sreća je važna, najvažnija.
Ako je tako onda ću samo sreću širiti oko sebe.
Neki je traže fenjerom, neki je dobiju na tanjuru.
Zub me je potsetio da postoji, baš i nije morao. I krenem ja da usrećim nekog zubara. Da, da, baš tako, usrećiti nekog na radnom mestu. Posle dužeg natezanja da li da da li da ne, iščupa mi zub, ma šta zub, da je kljovu vadio lakše bi mi bilo. Usrećio me je, valjda više neće boleti. Usrećila sam i ja njega, odrao me kad sam plaćala, izgleda da je ipak bila kljova.
Anketaru na ulici sam pola sata odgovarala na pitanja jedno gluplje od drugoga, ali usrećila sam ga, jer niko drugi nije hteo ni stati, a ne odgovarati. Sad ću opet biti TV zvezda iako sam zakopčana do grla.
Mačkovima sam dala u zdelice nešto što ne smem ni pomenuti pred blogerima, jer je prava jeres praviti riblju čorbu bez riblje glave, repa i još ponečega, ali oni su se usrećili.
Muškiće je već teže usrećiti.
Ne vole kad im plešeš pred ekranom dok se pucaju penali, naročito ako su utakmice finalne, ni striptiz tu ne pomaže. Probala sam, ali se aktiviralo nešto pogrešno i počeo je urlati da se sklonim sa televizora. Nisam ni bila na toj kutiji, nego ispred.
Ne vole toplu pivu.
Ne vole kad se ne smiješ vicu koji si čula stodvadesetitri puta, a baš je dobar. Jeste dobar, ali posle tri četiri pričanja nekako mi gubi na kvaliteti.
Mora se nekako pojačati filing, jer kad ja rešim da nekog nesretnika usrećim, ništa ga ne može spasiti od toga…
Oznake: sreća, zub, patuljak, mačak