AnaM

petak, 23.03.2018.

Reklame…


Ne znam kako ko, ali ja čim čujem reklame nadjem se u nekom poslu i pobegnem od njih.
Nije uvek tako bilo.
Verovala sam im, ono baš verovala.
Reklame za deterđent, milina. Samo sipaš nekoliko kapi mahneš krpom i sve čisto. Kupim, sipam pola bočice, trljam kao da mi život zavisi od toga… i… Ništa. Gomilam tako razno razne bočice idealnog, najboljeg, jedinstvenog, tandrmoljastog, i… Ništa. Nosite se, sve sam pobacala.
Ne gledam više reklame, ali me one šćape i gde se najmanje nadam.
Žali mi se prijateljica.
Kupila neki dormeo za spavanje, pa ne može ni da dremne na njemu, prevrće se celu noć. Nije ni čudo kad košta kao da je kupila nameštaj za tri sobe u Ikeji.Treba to otplatiti.


Postala sam antipropagandista (kaže li se tako??) za reklame.
Ne samo da ne slušam, nego baš za inat neću da kupim ono što reklamiraju. Eto, počinje sajam automobila i navalili da kupim neke autiće poznatih firmi, ono klasa od klase. Bilbordi kažu da je jeftino, samo što nije badava, nekih stotinjak, dve, tri, stotinke ne kuna, dinara, nego tisuća evrića. Pola miliona evrića baš jeftinoća. E, neću da kupim pa neka metnu još tri golišavke kako se zadovoljno kese u autu. Neću, za inat…

Oznake: reklame, bilbordi, kupovanje
- 08:57 - Komentari (39) - Isprintaj - #