AnaM

Sinki priča...

Pogodi ko je on...
Počelo je bezazleno, davno, u mladosti.
Nisam te volela, dapače, mrštila sam se kad bi se sreli, a sretali smo se svakodnevno, na svakom mestu.
Malo po malo, navikla sam na tebe. Kako je vreme prolazilo, moja ljubav je bila sve veća. Želela sam te nevino, čisto, iako sam te sretala zamaskiranog u sve moguće i nemoguće oblike. Volela sam putovati, i tu sam te sretala. U svakoj zemlji bio je poseban šmek prepoznati tvoju bit.
Jutro nisam mogla zamisliti bez tebe...
i
Tras bum
Odrekla sam te se. Iznenada, bez ikakvog razloga, raskinula sam naše prijateljstvo, ljubav, naviku... Možda baš zato što je navika, e nećeš ti meni zapovedati.
Prve dane teško sam podnosila, vratila bih ti se podvijena repa, ali, tvrdoglavac. Opstala sam bez tebe i vremenom sam te zaboravila. Nikad ti nisam tražila zamenu, jer nikad te nisam ni zaboravila.
Jutros smo se iznenada sreli. Pošao si nekome drugome.
Videla sam te.
Setila sam se svega što nas je delilo i povezivlo, nisam izdržala... Pohitala sam ti u susret, dotakla usnama i nestala u vrtlogu uživanja.
Bio si opet samnom, drag, primamljiv, mirišljav. Podelio si zajednička sećanja. Ne ostavljam te više, jer ti si moj verni pratioc celi život.
Ah, da, ko te nije prepoznao, ti si slatki, gorak, žestok, gutalj crne kave...
>