AnaM

SREĆA

Šta li je vrhunac sreće, najvažnije u životu??
U virtuelnom svetu svi tvrde da je to ljubav. Cvrkuću ptičice, cvetići, srculenca, zvezdice, sunce koje upada ili ispada iz mora. Možda, ne kažem da nije, ali meni to miriše na sex, mislim kod manje romantičnih čiji cvrkut se probija kroz plejade zvezda, sunca, srebra, zlata, večita ljubav..
Neki su sigurni da je sreća novac, onako puno, puno. Ne možeš sve za njega kupiti, ali možeš skoro sve, pa i zdravlje. Važan je, ali da li je najvažniji? Oni koji tvrde da novac nije bitan i da im nije potreban mogu ga poslati meni.
Kad smo kod zdravlja, svi će reći da je ono najvažnije na svetu, jer kad si zdrav imaš stotine želja, kad si bolesetan imaš samo jednu želju, da ozdraviš. Fraza. Važno je to zdravlje, naročito starije polulacija to tvrdi. Ne znam zašto. Važno je, ali nije najvažnije.
Šta je vredilo onima u Titaniku što su bili zaljubljeni, bogati, zdravi. Sve to su mogli da obese mačku o rep kad je onaj kapetan zabio brod u santu. Spasili su se samo oni koji su sretni.
Rodi me sretnu pa me na smeće baci.
Znači najveća je sreća, sreća. ali šta je vrhunac sreće??
Poenta je u onom osećaju kad ti se čini da je celi svet tvoj i još nekoliko zvezda i sazveždja. E, tu je ono, vrhunac, kad nema više ništa bolje ugodnije, lepše, ne treba ti ništa. Ko nije okusio to, otkriću mu tajnu.
Dug teški dan, jurnjava, a navečer neko društvance koje nikad da se rastane. Smiješ se, cupkaš, pijuckaš, brbljaš, a cipele žuljaju li žuljaju. Stisle ti noge u kalup, pa svaki korak kao kod male Sirene kad je dobila noge, kao nož se zabada. Ulaziš u svoj stan, na vratima bacaš cipele, i… taj osećaj blaženstva…ta sreća, skinuti tesnu obuću...taj osećaj, ne može se ničim usporediti.
Ko ne veruje neka proba...
To je to.
Hm…ispade vrhunac sreće su cipele koje žuljaju...