AnaM

Prijateljstvo...
Događa se da sve u životu krene krivim putem.
Upravo je izbačen sa posla kao višak radne snage. Porodice nije imao,
žena ga je davno napustila.
Stanodavac mu je tog dana dao otkaz jer je neredovni platiša.
Voleo je Bruna koji mu je njuškicu stavio na kolena i tužno gledao kao da sve razume.
Nije imao novca ni za hranu psu. Pomilovao ga je, pružio ruku i rekao
-Idi...
Pas je i dalje ležao pored njega gledajući ga toplim, vlažnim, tužnim očima.
-Idi Bruno, ne mogu te više čuvati.
Pas se nije micao.
Nije znao šta da radi.
Planirao je da ode u drugi grad i tamo potraži posao, ali što sa psom.
I prelomio je, pas ostaje.
Otišao je do obližnjeg šumarka, nagnuo sa ka psu, zagrlio ga još jednom, i...
-Čekaj tu, neko će te uzeti
Drugi dan prolazio je tuda busom, pas je sedeo nepomično gde ga je ostavio.
Trećii dan je ponovo prolazio tim putem, tražeći posao, pas je ležao u šumarku.
Njuškicu je stavio na prednje šape, glavu malo povio gledajući na put.



Posao nije dobio, za dva dana mora napustiti i stan.
Što sad?? Izašao je iz busa u šumarku.
Svakave su mu se misli rojile u glavi.
Došao je do klupe seo, i utonuo u misli.
Čuo je neki zvuk, skičanje, obestan čovek dražio je štapom Bruna.
Bruno se nije branio, gladan, nije imao više snage, samo je glavu zaklonio šapom trpeći udarce.
Te noći ja padala kiša pa je bio mokar, blatnjav, ali se nije pomerao sa mesta gde mu je rečeno
-Čekaj.
Čovek nije izdržao, potrčao, je.
Bruno je jedva digao glavu, gledajući ga umornim očima kao da se oprašta, ne verujući da će doći spas.
Zajedno ćemo, pa kako nam bude reče grleći psa.
Sa Brunom se sve polako stabilizovalo,
nije izgubio stan jer je u međuvremenu dobio posao, privremen, ali posao.
Nikad sebi nije oprostio što je u teškim trenucima izdao svog najboljeg prijatelja,
a Bruno mu nije ništa zamerio, jednostavno ga je i dalje samo volio...

Priča je delimično istinita.
Izmenila sam mnogo jer je istina mnogo drastičnija,
i nema sretan kraj, a možda i ima,
ali nisam shvatila poentu...