AnaM

Zvrrrrrrrrrrrrr...
Ili kako se osloboditi dosadnih telefon-prodavača.
-Molim??
-Treba mi Meca
-Ja sam
-Ksenija ovde imam odličnu ponudu za vas.
Tu je naglo prekinete i započnete monolog, cirka tri minute.
-Gde si ti Ksenče, nisam te videla sto godina, a samo da znaš šta se sve događa. Ne znam odakle početi, znaš Veru, Micu, Nadu, one su otišle u...hm... gde ono beše?? Ma, znaš sigurno na more ili na planine, možda i banja. E, tamo im se dogodilo, hm... Zastati, kao razmišljaš što može biti ali to je bilo pogubno, jer Ksenija upade sa
-Dormeo...
-A, do re mi... Joj ja vam nemam sluha, ali ako treba otpevaću vam nešto. Evo jučer slušala Gibonija, što taj peva. Ili možda više volite ozbiljnu glazbu?? Ma, ta ozbiljna , asocira me na pogrebe. Ne nije da je tužna nego kad je neka žalost svi kanali na TV prenose... Što kažete. Malo glasnije ne razumem, ovaj mobitel, što na fiksni ste zvali...ja pobrkala. Ko me onda zove na fiksni?? Vi?? Jeste li sigurni??
Morate disati, zar ne?? Kad udahnete ona koristi priliku i pokuša još jednom.
-Najnoviji usisivač na paru, odlično, povoljno, sve sam radi.
-Joj, tako je to kad nemaš para, ali biće mirovina pa...
-Sam sve radi...Naglo je prekidate
-Šta, sam radi?? Ko radi ne boji se gladi. A čujte, vi niste ona moja Ksenija?? Znam, vi ste ona sa trećeg kata što se zaglavila u liftu...
-Ja... pokušava ona, ali se ne dam ni ja
-Kako su vas izvadili iz lifta?? Jeste li bili sami?? Uvek pazim sa kim ulazim u lift, morate voditi računa o svemu. Najbolje poneti neku stolicu na rasklapanje, bočicu vode, i sendvič, voće obavezno. Nikad se ne zna kad će vas osloboditi. Kad smo kod voća...
Tu tu tuuuuu
Šta joj bi, a baš smo lepo pričale??
Mora da sam na nekoj crnoj listi, niko me više ne zove.